Maloprodajne cene u SAD u novembru su porasle 6,8% u odnosu na godinu dana ranije, a zbog sve većih cena hrane, goriva, stanarine i drugih troškova, Amerikanci su suočeni sa najvišom godišnjom stopom inflacije u proteklih 39 godina.
Sekretarijat za rad je u petak saopštio i da su cene u periodu od oktobra do novembra porasle za 0,8% – što je značajno povećanje, iako nešto manje od rasta cena od 0,9% od septembra do oktobra.
Inflacija je teško opterećenje za potrošače, posebno porodice sa nižim primanjima, i posebno kada je reč o svakodnevnim potrepštinama. Zbog inflacije je poništen efekat povećanja plata koje su dobili mnogi radnici, a podaci su objavljeni u trenutku kada opada podrška predsedniku Džozefu Bajdenu, koji mesecima preduzima korake da ublaži pritisak inflacije.
Inflaciji doprinosi mešavina različitih faktora koji su posledica brzog oporavka od pandemijske recesije. Među njima je nekoliko vladinih programa finansijske pomoći pogođenima pandemijom, izuzetno niske kamatne stope koje drže Federalne rezerve, kao i nestašica materijala u fabrikama u SAD i inostranstvu. Proizvodjače je usporila potražnja veća od očekivane, kao i različita zatvaranja povezana sa kovidom, i zastoji u lukama i skladištima u istovarivanju robe.
Poslodavci, koji imaju manjak radnika, podizali su plate a mnogi su onda podigli cene da bi nadomestili ta povećanja, što je doprinelo inflaciji.
Porasla je cena robe od hrane i polovnih vozila, do elektronike, nameštaja i iznajmljivanja automobila. Rast cena, koji je počeo posle pandemije, pošto su Amerikanci koji su sedeli kod kuće preplavili fabrike narudžbinama, proširio se na usluge, od iznajmljivanja stanova i cena u restoranima, do medicinskih usluga i zabave.
Rast cena od 6,8% u periodu od 12 meseci koji je okončan u novembru, bio je najveća inflacija tokom jedne godine od perioda koji je završen u junu 1982, kada su cene porasle za 7,1%. Tada je do rasta došlo nakon što je centralna banka podigla kamatne stope na dvocifreni nivo, u pokušaju da obuzda sve veću inflaciju koju su pokrenuli potresi na tržištu nafte.
Uporna inflacija je iznenadila Federalne rezerve, čiji je predsednik Džerom Pauel mesecima opisivao kao samo “prolaznu”, kratkoročnu posledicu zastoja u lancu snabdevanja. Pre dve nedelje, međutim, Pauel je nagovestio promenu politike i prećutno priznao da visoka inflacija traje duže nego što je očekivano. Rekao je da će Federalne rezerve verovatno brže reagovati da polako ukinu svoju politiku ultra-niskih kamatnih stopa nego što je ranije planirano.
Inflaciji u velikoj meri doprinose cene goriva, posebno benzina, koje su porasle čak 58,1% u odnosu na godinu dana ranije. Cene smeštaja, hrane, novih i polovnih automobile, cena avio karata, odeće i nameštaja su znatno doprinele novembarskoj inflaciji.
Neki ekonomisti se nadaju da će inflacija narednih meseci dostići vrhunac a onda postepeno opasti što će doneti olakšanje potrošačima, ističući da u nekim oblastima počinje da se smanjuje problem nedovoljnih zaliha. A dok će visoka cena energenata nastaviti da opterećuje potrošače narednih meseci, Amerikanci će verovatno biti pošteđeni od ranijih prognoza da će cene goriva dostići rekordno visok nivo tokom zime.
Cena hrane bi takođe potencijalno mogla da se smanji, zbog značajnog pada cena kukuruza i pšenice u odnosu na visoki nivo ranije ove godine.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Glas Amerike
Foto: Pexels
