Beograd nije samo glavni grad Srbije. On je simbol raskrsnice svetova, sudara imperija i večite borbe za prevlast nad Balkanom. Malo je gradova na planeti koji su toliko puta osvajani, rušeni i ponovo podizani iz pepela. Upravo zato Beograd s pravom nosi epitet jednog od, ako ne i najrazaranijih gradova u istoriji.
Njegov položaj na ušću Save u Dunav učinio ga je strateškim biserom Evrope. Ko kontroliše Beograd, kontroliše prolaz između srednje Evrope i Balkana, između zapada i istoka. Zbog toga su se na njegovim zidinama smenjivali Kelti, Rimljani, Vizantinci, Avari, Ugari, Bugari, Osmanlije, Habsburzi i mnogi drugi. Svaka imperija želela je ključ kapije Balkana, a taj ključ bio je upravo Beograd.
Istoričari navode da je grad razaran najmanje četrdeset puta. Malo koja prestonica na svetu može da se pohvali tako tragičnom statistikom. Od rimskog Singidunuma, preko srednjovekovnih opsada, do velikih tursko-austrijskih ratova, Beograd je bio meta, trofej i uporište. Svaka nova vojska ostavljala je svoje slojeve ruševina, ali i tragove u arhitekturi i identitetu grada.
U Prvom svetskom ratu Beograd je bio prvi evropski grad bombardovan artiljerijom sa druge obale reke. U Drugom svetskom ratu razaran je i 1941. od strane Nemaca, i 1944. godine od strane Saveznika. Krajem 20. veka ponovo je bio meta vazdušnih udara NATO alijanse. Retko koji evropski grad je u razmaku od samo jednog stoleća tri puta bio izložen tako masovnom bombardovanju.
Ali Beograd nije samo poprište ratova, on je svedok smene civilizacija. Na Kalemegdanu se danas mogu videti rimski temelji, osmanski bedemi i austrijske kapije. Svaki kamen priča priču o osvajačima koji su dolazili sa ambicijom da ostanu zauvek, a odlazili poraženi.
U poređenju sa drugim važnim istorijskim gradovima, poput Rima, Carigrada ili Jerusalima, Beograd se izdvaja po učestalosti promena vlasti i potpunih razaranja. Dok su neki od tih gradova bili simboli velikih imperija, Beograd je bio linija fronta, večita granica, mesto gde se istorija nije pisala perom, već mačem i topom.
Možda nikada nećemo imati definitivno potvrđenu činjenicu da je Beograd apsolutni rekorder po broju bitaka. Ali, ono što je izvesno jeste da malo koji grad u svetu ima tako dramatičnu i krvavu hronologiju. Beograd je više puta nestajao sa mape, ali se svaki put vraćao kao feniks.
Zato Beograd nije samo grad. On je metafora opstanka. Grad koji su rušili svi, ali koji nikada nije prestao da živi. I upravo u toj istoriji stalnog uzdizanja iz pepela leže njegova snaga i ponos, zbog čega se s pravom ubraja među najvažnije istorijske gradove sveta.
Piše: Novak Lukovac; Foto: Pixabay
OSTALE TEME:
PO NALOGU DONALDA TRAMPA: Amerika vrši pritisak na NATO da povuče vojsku sa Kosova i Metohije!
MASONI U ČIKAGU REKLI “NE” KOSOVU: Srpska masonska loža se izborila da kosovska ne dobije priznanje!