„Apprentice“ je film ciljano napravljen da uruši ugled Donalda Trampa u predizbornoj godini i smanji njegove šanse da se vrati u Belu kuću sa sve Melanijinom kolekcijom cipelica i haljina, ali efekat koji proizvodi je sasvim suprotan.
Tramp je, uz sav trud da se prikaže kao bludni sin, neverni i na momente nasilni muž na amfetaminima, prikazan na način da ga sigurno neće ogaditi republikancima, koji ga vole i znaju da je u pitanju propaganda, a možda će na njegovu stranu gurnuti i nekog ambicioznog demokratu, sklonog porocima i promenama raspoloženja, a takvi uopšte nisu retki, i svakako ih ima više nego na suprotnoj strani.
Ipak, koliko god se radilo o očigledno naručenom i dotiranom filmu, taj osećaj gađenja zbog petljanja politike u umetnost ne umanjuje njegovu estetsku vrednost, žanrovsku definiciju, te sjajne role Sebastiana Stana, koji glumi Trampa, i Džeremi Stronga u ulozi njegovog mentora, beskrupuloznog njujorškog advokata Roja Kona.
Autor filma vešto pakuje izmaštane pikantne detalje iz Trampove kuhinje i kreveta ali u tome zlo preteruje, toliko da se gledalac zapita da li mu je scene opisivao lično Tramp, pošto ih svakako nije mogao pročitati ni u jednoj od biografija i autobiografija junaka ove priče, živih i mrtvih.
„Apprentice“ takođe, očigledno nenamerno, kontrira vladajućem liberalnom narativu koji Trampa definiše i žigoše kao homofoba, jer ga prikazuje prilično ušuškanog u okruženju gej populacije, koja čini dobar deo njegovog užeg kruga saradnika, uključujući i onog najbližeg, koji na kraju umire od AIDS-a.
Da je u pitanju čista fikcija, a ne predizborni pamflet, ovaj film bi se mogao svrstati u kategoriju “obavezno pogledati”, jer prilično slikovito opisuje razvratni i korumpirani galimatijas njujorškog biznisa i politike na prelazu iz sedme u osmu deceniju prošlog veka.
Izbor vrlo solidne Marije Bakalove za ulogu Ivane Tramp pokazuje malicioznu nameru režisera Alija Abasija jer Marija pred kamerom prosto nije taj kalibar glamura i lepote, ali nam Trampa s druge strane u tom odnosu prikazuje kao lika koji je spreman da rizikuje sve, pa i imetak, zbog žene koju voli, tako da se tendencija autora filma da ga prikaže kao roba novca odbija kao more o mramorje.
Sve u svemu, posle ovog filma još sam uvereniji u sutrašnju Trampovu pobedu jer čak i pokušaji da mu se putem kinematografije us..u u život završavaju kao njegov (ne)plaćeni marketing.
A njegova ogromna sujeta, u kombinaciji sa njegovim poznim godinama, garancije su da će Amerika dobiti predsednika koji će, ako ništa drugo, pokušati da zaustavi ovaj galopirajući moralni raspad i ekonomski sunovrat.
Otprilike kao Bolani Dojčin iz one narodne epske pesme, u kome je ostalo još samo toliko života da učini jednu veliku stvar u životu, pa da “dušu ispusti”.
U Dojčinovom slučaju radi se o jednom neprijatelju, povampirenom osmanlijskom zulumćaru Usi Arapinu. U Trampovom slučaju aždaha ima više glava, pa nam ostaje samo da navijamo i nadamo se da će ih što više poseći pre nego što ode u večna lovišta…
Piše: Antonije Kovačević Foto: Apprentice Movie
PROČITAJTE JOŠ:
KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Je*eš svet u kome svi navijaju za Golijata, a protiv Davida
KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Kako je Kopola u „Megalopolisu“ drugi put ubio pukovnika Kurca