Od Građanskog rata naovamo postojalo je više verzija Dana sećanja, Sever i Jug su ga obeležavali na različite načine, Afroamerikanci su imali svoj, a čuvena trka u Indijanopolisu je postala tradicionalna nakon što je njeno prvo izdanje zabranjenao zbog skrnavljenja praznika

Živite u Americi, slavite Memorial Day iliti Dan sećanja (ili bar ne radite na današnji dan), ali još uvek niste sigurni šta se njime obeležava i od kada ta tradicija potiče. Evo odgovora…

Dan sećanja je savezni praznik u Sjedinjenim Državama, dan kada se odaje počast ljudima koji su stradali dok su služili u oružanim snagama SAD. Uvek pada poslednjeg ponedeljka u mesecu maju, a kao zvaničan podatak vodi se da je prvi put obeležen 30. maja 1868, ali pod drugim imenom – Decoration Day (Dan ukrašavanja). Mnogi Amerikanci na ovaj dan posjećuju groblja i spomen obilježja, posebno u čast onih koji su poginuli u vojnoj službi, a dobrovoljci postavljaju američku zastavu na svaku humku.

Istorija Dana sećanja je toliko kontroverzna da i danas predstavlja temu za istraživanje i diskusije.

Praksa ukrašavanja grobova vojnika cvećem je drevni običaj datira još od vremena pre i za vreme Američkog građanskog rata (1861-1865). U nekim ruralnim područjima američkog juga, posebno planinskim, postoji običaj izlaska na groblja krajem proleća, neka vrsta onoga što se u Srbiji zovu Zadušnice, što često poprima karakter porodičnog okupljanja, na kome ljudi obnavljaju kontakte sa rođacima, uz odgovarajuću versku službu.

Gradić Vorenton u Virdžiniji bio je 3. juna 1861, bar prema pisanju medija, prva lokacija na kojoj je ukrašen grob vojnika palog u građanskom ratu. Sledeće godine žene u Savani (Džordžija) su ukrasile grobove soldata Konfederacije. Godine 1863. u Getisburgu (Pensilvanija) poprištu najveće bitke građanskog rata održana je komemoracija kojoj je prisustvovao predsednik Abraham Linkoln, pa stoga neki smatraju da je upravo on bio osnivač Dana sećanja. Ipak, kao rodno mesto ovog praznika se vodi Bolsburg (Pensilvanija), u kome su žene godine 1864, istina nešto kasnije 4. jula, položile vence od cveća u slavu svojih vojnika.

U aprilu 1865, nakon atentata na predsednika Abrahama Linkolna, komemoracije su se raširile po celoj zemlji.

Prigodni govori o Danima sjećanja postali su prilika za veterane i političare da preispitaju “zločine” neprijatelja. Oni su u tim obraćanjima mešali religiju i nacionalizam stvarajući tako mit o žrtvovanju za dobro i boljitak nacije

Afroamerikanci, ne bez razloga, tvrde da je Dan sećanja tradicija koja potiče od njih. Naime, 1. maja 1865. godine u Čarlstonu (Južna Karolina) tek oslobođeni Afroamerikanci održali su paradu u kojoj je učestvovalo 10.000 ljudi, a u čast svojih 257 mrtvih vojnika, čiji su posmrtni ostaci sahranjeni u masovnoj grobnici u Konfederacijskom logoru.

Do početka 20. veka u Americi su postojale razne memorijalne tradicije, proslavljane u različite dane. Istoriju pišu pobednici, u ovom slučaju Federacija, pa se tako u mnogim knjigama kao početak prakse Dana sećanja vodi 30. maj 1868, kada je ukazom generala Federacije Džona Logana održan prvi Memorial Day na Severu. Neki tvrde da je datum izabran jer slučajno, a drugi jer baš u to vreme počinje cvetanje cvijeća na Severu.

Prigodni govori o Danima sjećanja postali su prilika za veterane, političare i ministre da preispitaju “zločine” neprijatelja. Oni su u tim obraćanjima mešali religiju i nacionalizam stvarajući tako mit o žrtvovanju za dobro i boljitak nacije.

Do 1880-ih, ceremonije su postajale vrlo slični, a pojavili su se i priručnici koji su do u detalje opisivali procedure, pesme i biblijske stihove koji se upražnjavaju u ovakvim prilikama.

Godine 1911. veterani su uspeli da sudski izdejstvuju otkazivanje auto-moto trke u Indianapolisu, ali pošto su lokalni bogataši insistirali na održavanju trke zbog profita, guverner Voren Mek Krej je stavio veto na presudu i utrka je ipak održana. Danas je širom sveta poznata kao Indijanopolis 500

I dok je na Severu atmosfera bila svečana, na gubitničkom Jugu se Dan Ukrasa (što je dugo bio zvaničan naziv) obeležavao u sumornijoj atmosferi, bez tirada i govorancija, bio je to dan kada se tugovalo nad humkama bližnjih. 

Nisu ni na Severu svi opravdavali veselje na grobljima, pa je ostalo zabeleženo da je jedan veteran početkom 20.veka zvanično protestvovao i požalio da mlađi ljudi “zaboravljaju svrhu Memorijalnog dana i prave od njega dan za igre, utrke i veselje, umjesto dana sećanja i suza”. Tako su 1911. godine veterani uspeli da sudski izdejstvuju otkazivanje auto-moto trke u Indianapolisu koja je zakazana na Dan sećanja, ali pošto su lokalni bogataši i moćnici insistirali na održavanju trke zbog profita koji im je donosila, guverner Voren Mek Krej je stavio veto na presudu i utrka je ipak održana.

Kongres je 1968. usvojio Zakon o “uniformnom ponedjeljku”, koji je premestio četiri praznika, uključujući Dan sećanja, koji je sa tradicionalnog 30. maja “zakucan” za poslednji ponedjeljak u maju

Bio je to početak još jedne tradicije, jer se ispostavilo da je to bila prva i premijerna trka danas širom sveta poznata pod imenom Indianapolis 500.

Vremena su se menjala, običaji koji su pratili ovaj praznika, a menjalo se i ime, pa je tako od prvobitnog “Dana dekoracije” nastao današnji “Dan sećanja”, naziv koji je prvi put upotrebljen 1882. Ipak, Dan sećanja nije masovno korišten do Drugog svjetskog rata, a službenim nazivom proglašen je po saveznom zakonu tek 1967. Kongres je 1968. usvojio Zakon o “uniformnom ponedjeljku”, koji je premestio četiri praznika, uključujući Dan sećanja, koji je sa tradicionalnog 30. maja “zakucan” za poslednji ponedjeljak u maju. Zakon je stupio na snagu na saveznom nivou 1971. Nakon početne konfuzije i primedbi, svih 50 država usvojilo je praznični termin u roku od nekoliko godina.

Kongres je 2000. godine donio Zakon o nacionalnom Trenutku sećanja, tražeći od ljudi da se zaustave i prisete tačno u 15h (3PM).

Na Dan sećanja, zastava Sjedinjenih Država se prvo žustro diže do vrha jarbola, a zatim svečano spušta “na pola koplja”, gdje ostaje do podneva, nakon čega se ponovo diže. Dan sećanja se vodi i kao nezvanični početak sezobne godišnjih odmora u SAD.

E.S.T.