Viteške su titule na brdovitom Balkanu rezervisane uglavnom za muškarce, junake, koji su, po onoj Njegoševoj, „u stanju stići i uteći, i na strašnu mjestu postojati“. Ali šta raditi kada se u jednom viteškom, najmuškijem od svih sportova, pojavi jedna dama koja je bolja od svakog junaka…
Ovo je priča o Mioni Badžević-Anđelković, doskora srpskoj šampionki u praktičnom streljaštvu, disciplini koja još uvek nije olimpijska, ali je sve popularnija u svetu.
-Sve je počelo tako što sam pre nekih 6 godina sasvim slučajno došla u streljanu kao rekreativac, učestvovala na nekom turniru koji su organizovale „Kobre“, specijalna jedinica Vojske Srbije. Oni su primetili da imam talenta i pozvali me da im se priključim, kaže Miona na početku razgovora za Serbian Times.
Posle nepune dve godine treninga sa „Kobrama“, Miona je kao jedini civil u ekipi počela da ostvaruje odlične rezultate na takmičenjima, bolje čak i od onih koji su se za ovakvu vrstu sporta obučavali ceo svoj profesionalni život.
Praktično streljaštvo je, da pojasnimo onima koji ne znaju, sport u kome se puca iz pravog oružja, i to pravom, bojevom municijom, u pokretu, a pored preciznosti meri se i brzina.
– Imala sam sreće da je 2019. u Srbiji organizovano Svetsko prvenstvo u praktičnom streljaštbvu koje su organizovali ljudi iz SAJ (Specijalna antiteroristička jedinica). Ovaj sport mi se odmah dopao jer u njemu morate konstantno da koristite i mozak i mišiće, da budete i fizički i mentalno spremni. Džaba ako ste se maksimalno spremili u teretani ukoliko ne možete da popamtite mete ili ne možete održati koncentraciju četiri, pet ili šest sati, koliko traje takmičenje, ističe ona.
DOMAĆI ZADATAK ZA KOLEGE: Miona iz špage bez greške rešeta mete
Da je Miona Badžević-Anđelković, bivša gimnastičarka i veliki zaljubljenik u ekstremne sportove (jedina je test vozačica motorne daske u Evropi, a vozi i „wakeboard“), imala sve kvalitete i veliki talenat potreban za praktično streljaštvo govore i njeni rezultati, zbog kojih je u jednom trenutku dobila i nadimak – Srpska Lara Kroft.
Tih godina je osvajala medalje u domaćoj konkurenciji, a stigli su međunarodni uspesi, jer je za kratko vreme osvojila zlata na međunarodnim turnirima u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
SRPSKA LARA KROFT: Nadimak dobila zbog zgleda, još više zbog veštine
Iako se uspesima nametnula, Miona nije uvrštena na spisak prva ženska reprezentacija Srbije u ovom sportu za tada aktuelno Evropsko prvenstvo u Grčkoj, ali to joj nije smetalo da osnuje prvi ženski streljački klub „Zmaj ognjeni“ i sa njim postiže sjajne rezultate.
DRES SRBIJE JE SVETINJA: Miona na jednom od takmičenja
-Sanjala sam i još uvek sanjam dres sa državnim grbom, ali sam morala da se pomirim sa činjenicom da ne mogu da se takmičim za reprezentaciju Srbije. I tako sam na kraju u maju 2023. godine odlučila da se povučem iz praktičnog streljaštva i što se kaže – okačim pištolj o klin.
PRERANO OKAČILA PIŠTOLJ O KLIN: A inspiraciju i dalje pronalazila u oružju
Međutim, novonastala situacija samo je dodatno motivisala Mionu da svoju energiju usmeri na drugu stranu, gde je takođe na dobrom putu da postane šampionka. Umesto muškim, putem viteza, ona je krenula putem koji više priliči ženama…
-Energiju koju sam nosila u sebi usmerila sam u nešto novo i kreativno – počela sam da kreiram haljinu i modne detalje. Ali pošto mi je streljaštvo i dalje bilo u glavi, te sam haljine i nakit počela da pravim od onoga sa čim sam se do tada susretala svaki dan – praznih čaura metaka koje bih ispucala tokom treninga. Tako je na kraju nastala i kolekcija unikatnih ženskih haljina, priseća se Miona, koja se i ranije bavila modom i dizajnom, ali je koristila klasične materijale.
Njene originalne haljine ubrzo su bile primećene u Srbiji, gde se pojavila na najpoznatijem srpskom sajmu naoružanja – Partner.
-Izlagala sam na jednom štandu i svi su bili oduševljeni. Prvo bi prilazili jer im nije bilo jasno šta haljine uopšte rade na sajmu naoružanja, a onda kad bi shvatili od čega su napravljene krenulo bi slikanje i poziranje. Iako sam verovala da će mi posle tako pozitivnih reakcija biti otvoren put za dalji rad usledio je muk, konstatuje ona.
OKLOPI ZA ŽENSKE VITEZE: Unikatne haljine Mione Badžević Anđelković
Kada se već pomirila sa tim da će njen rad potonuti u zaborav usledio je poziv ni manje ni više nego – iz Amerike!
-Ranko Ristić, vlasnik kompanije Zastava Arms USA, generalnog uvoznika programa fabrike naoružanja Zastava iz Kragujevca, je posredstvom prijatelja video moje haljine i pozvao me je da budem njegov gost na najvećem svetskom sajmu oružja „Shot Show“ u Las Vegasu.
I tako je Miona krenula u osvajanje Amerike bez oružja i municije, ali sa više od 20,000 čaura bojeve municije na svojim unikatnim haljinama.
SAM SVOJ MODEL: Na sajmu naoružanja Shot Show u Las Vegasu
-Nisam znala šta me čeka na granici, na carini, jer je moj prtljag više ličio na prtljag nekog teroriste nego modnog dizajnera (smeh). Na kraju je sve prošlo kako treba, ali moje najveće iznenađenje će tek uslediti u Las Vegasu. Iskreno, nisam znala šta da očekujem kada sam došla tamo.
VELIKO INTERESOVANJE AMERIKANACA: Na sajmu naoružanja u Beogradu
Međutim, već prvog dana sajma nisam mogla da se odbranim od silnog sveta, ženskog i muškog, koji je hteo da se fotografiše sa mnom i sa mojim haljinama. Sajam i izložba nisu bili prodajnog tipa tako da sam dobila mnogo porudžbina i sada se vraćam u Srbiju da se spremim za napad na američko tržište, kaže bivša šampionka u praktičnom streljaštvu, koja će u najskorije vreme ponovo krenuti put Amerike, gde ima mnogo ponuda ne samo za haljine, nego i druge modne detalje kojima je zajedničko to što koriste jedan bazični detalj – čaure metaka.
Metaka koji su koliko juče za Mionu Badžević Anđelković predstavljali alat za kovanje medalja na sportskim takmičenjima, a danas služe za kreativnu misiju u jednoj drugoj oblasti, što sve opet vodi ka poenti ove priče, koja staje u drugu Njegoševu misao, a koja glasi:
„Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!
U ovom našem slučaju srce u junakinje, žene viteza, Mione.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva, Peter Andersson
ANTRFILE: Studenički krst kao inspiracija
Pored toga što od čaura pravi atraktivne haljine i nakit, naša sagovornica ih koristi u izradi i drugih umetničkih i praktičnih stvari. Između ostalog i studeničkog krsta…
-Prvi put sam videla studenički krst na kupoli crkve manastira Kom u Crnoj Gori. Na prvi pogled, zbog svog specifičnog oblika, više mi je ličio na na sidro nego na krst. Taj krst je na mene ostavio veliki utisak, mom oku se činio poznat, urezan u pamćenje odnekud ranije, iako sam o njegovoj istoriji više naučila tek kasnije, o njegovoj vezi sa dobijanjem autokefalnosti naše crkve, kao i to da ga zovu i krstom Svetog Simeona, oca Svetog Save. Pre nego što sam počela da ga izrađujem zatekla sam se u Kakovu, metohu manastira Hilandar, gde sam u pilani u kojoj se pravi drvenarija za manastir našla komade maslinovog drveta koje oni nisu mogli da iskoriste, a u kojima sam ja prepoznala savršenu podlogu za moje buduće krstove. Vratila sam se iz Grčke i onda je sve počelo. Sada ih pravim u raznim aranžmanima, prosto me nešto vuče da se tome posvetim, govori Miona o svojoj inspiraciji, pa dodaje:
-Slično sam odreagovala i na onog Nemanjićkog orla, koga ja zovem „mršavi“. Privlačilo me da pokušam da ga ovekovečim na moj način i dopalo mi se. Sad već imam dovoljno eksponata za jednu lepu izložbu, a pored ova dva motiva nalazim i neke druge iz srpske istorije, kao i simbole naše državnosti.
ANTRFILE: Sport za obuka specijalaca postao hit u svetu!
U početku je praktično streljaštvo korišteno da zadovolji potrebe za zahtevnijom obukom pripadnika policije, vojske, posebno specijalnih jedinica i službi obezbeđenja, da bi se kasnije omasovio i razvio u veoma popularan sport koji doživljava ekspanziju u svetu.
ŽENA DOMINIRA MEĐU MUŠKARCIMA: Evo kako je Miona pobedila na međunarodnom turniru u BiH
Na takmičenjima se u obzir uzima tri elementa za kalkulaciju rezultata: gađajući papirnu ili metalnu metu, takmičar skuplja poene u vremenu koje se meri specijalnom štopericom, koristeći municiju koja mora da zadovolji propisani standard snage. Konkretno, cilj da se krećete i obarate mete, nekad statične, nekad u pokretu, što je znatno teže nego kada statično pucate.
Najmanji dozvoljeni kalibar za ručno oružje je 9 mm Parabelum, ili kako je kod nas poznatiji kao „duga devetka”. To je ujedno i najpopularniji kalibar koji se koristi među srpskim takmičarima, a takođe i u svetu.