Kada za nekoga kažemo da je “usrao motku” to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz “usrati motku”, zašto baš motku i zašto baš dotična radnja?
U Prvom svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima, borba se vodila prsa u prsa. Ako bi nekog vojnika tokom juriša “priteralo”, to bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ, kako bi se “ispraznili” pre bitke.
Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da “rade radnju” posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i “obavili dužnost”. Posle svake “smene”, rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća “smena” i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i “u boj junaci”!
Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne “obavi posao” na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem.
Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju, odgovor bi bio “Usrao je motku”.
Tako se taj izraz “odomaćio” u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Društvene mreže
Foto: Wikimedia Creative Commons
.png){kind=small}
.png){kind=small}