Dok se 60 odsto iseljenika vraća u svoju domovinu, njih 40 odsto odlazi u neku drugu zemlju. Najpopularnije su Španija, Švajcarska, Italija i Hrvatska.
„Naš zaključak je da svako ko želi uspešno da upravlja useljavanjem mora da razume i iseljavanje. Ključno je da se ljudima omogući da dugoročno ostanu kroz jednake šanse, pouzdane procedure, kvalitetnu podršku i okruženje u kojem mogu da grade svoju budućnost“, rekla je Laura Gosner iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) na konferenciji za novinare u Berlinu.
Institut je putem onlajn ankete ispitao osobe od 18 do 65 godina koje su se doselile u Nemačku do aprila 2025. godine o tome zašto su napustile zemlju i koji su razlozi bili presudni za njihovu odluku. Rezultati istraživanja pokazuju da iseljavanje nije posledica samo jednog faktora. Posebno važnu ulogu imaju porodični razlozi, a među najčešće navedenim razlozima su i iskustva diskriminacije. Mnogi faktori, poput birokratije, stambenog pitanja ili učenja jezika, mogu se menjati političkim odlukama i reformama, piše DW.
Mladi svoju sreću traže u Španiji ili Švajcarskoj
Ko su ljudi koji najčešće ponovo napuštaju Nemačku?
„U proseku su mlađi, kraće su živeli u Nemačkoj i češće imaju partnera ili decu u inostranstvu. Takođe, ređe govore nemački, ali zato češće dobro vladaju engleskim jezikom“, objašnjava stručnjakinja IAB-a Tereza Koh.
Dok se 60 odsto iseljenika vraća u svoju domovinu, njih 40 odsto odlazi u neku drugu zemlju. Najpopularnije destinacije su Španija, Švajcarska, Italija i Hrvatska.
„Nalazimo se u konkurenciji sa drugim evropskim zemljama u privlačenju kvalifikovane radne snage“, kaže Julija Kosjakova (Yuliya Kosyakova), rukovodilac odeljenja za migracije, integraciju i međunarodna istraživanja tržišta rada pri IAB-u.
Birokratija je jedan od glavnih razloga odlaska
Veliki deo kritika koje iseljenici upućuju Nemačkoj nije nov. Među najvećim problemima navode se dugotrajni postupci za dobijanje državljanstva, boravišnih dozvola, viza i priznavanja stranih diploma. Često moraju dugo da čekaju odgovor nemačkih institucija, a dodatni problem predstavljaju visoke administrativne takse. Mnogi ističu i nedovoljnu podršku kada je reč o zapošljavanju i razvoju karijere, bilo kroz službe za zapošljavanje, lokalne vlasti ili same poslodavce.
Sve to, kaže Laura Gosner, otežava dugoročno planiranje života, pristup zaposlenju i osećaj pripadnosti Nemačkoj.
Administrativni postupci direktno utiču na to „kako doseljenici procenjuju svoju budućnost u Nemačkoj. Ako se procedure doživljavaju kao spore, nerazumljive ili teško dostupne, to može uticati na odluku da li će ostati u zemlji“, objašnjava stručnjakinja IAB-a.
„Vidimo da se doseljenici koji imaju više negativnih iskustava sa administrativnim postupcima u proseku ređe osećaju dobrodošlo u Nemačkoj.“
Jezik ostaje ključ uspeha na nemačkom tržištu rada
Tilman Frank, predsednik Saveznog udruženja za međunarodno privlačenje stručne radne snage i direktor kompanije TalentOrange GmbH, koja je za Nemačku regrutovala i pomogla dolazak hiljadama medicinskih sestara, tehničara, vaspitača i fizioterapeuta, kaže da je poznavanje jezika ključ za snalaženje u zemlji, a naročito na tržištu rada.
„Problem nastaje kada je već sam put ka Nemačkoj od početka pogrešno postavljen, kada se ne obraćamo pravim ljudima, ne biramo odgovarajuće kandidate i ne pružamo dovoljno kvalitetnu podršku pri učenju jezika. Ako to nije dobro organizovano, vrlo je verovatno da će se ljudi vratiti. Ali ako im omogućimo kvalitetno učenje jezika i odaberemo ljude koji su dovoljno spremni za dolazak u Nemačku, stopa ostanka je veoma visoka.“
Prema Frankovim rečima, trenutno naročito mnogo ljudi iz Kenije, Indije i Vijetnama pokušava da pronađe svoje mesto u Nemačkoj.
Kenija podstiče odlazak mladih nezaposlenih ljudi u inostranstvo preko svog ministarstva rada, dok roditelji u Indiji i Vijetnamu stručne programe obrazovanja u Nemačkoj smatraju veoma privlačnom prilikom za svoju decu. Posebno velika potražnja postoji za radnicima u sektoru nege starijih osoba.
Zbog toga Frank poziva saveznu vladu da podrži učenje nemačkog jezika još u zemljama porekla.
„Svi pokušaji da ljudi dođu ovde bez znanja nemačkog jezika dugoročno nisu uspešni. Dobar primer su međunarodni studijski programi koji se izvode na engleskom jeziku. Mnogi očekuju da će nakon završetka studija moći da rade u Nemačkoj, ali u praksi to često nije moguće.“
Jedan od razloga zbog kojih doseljenici odlaze jeste i to što često ne rade poslove koji odgovaraju njihovim kvalifikacijama.
„Na primer, ljudi koji su u svojoj zemlji školovani za rad u bolnicama ovde završe u domovima za stare, radeći osnovnu negu, a da im to nije bilo jasno niti im je unapred objašnjeno.“
Novi pristup: agencije „Work and Stay“
Frank kaže da je čuo bezbroj priča o apsurdima nemačke birokratije, u kojoj se mnogi doseljenici jednostavno ne snalaze. Njegova kompanija čak vodi posebnu Excel tabelu sa primerima neverovatnih situacija i administrativnih grešaka, poput slučajeva kada dva službenika izdaju različita rešenja i različite rokove za istu vizu.
Zbog toga smatra da je profesionalna podrška doseljenicima neophodna.
Ipak, ističe da postoje i pozitivni pomaci. Političari su, kaže, shvatili da nije dovoljno samo privući međunarodne stručnjake u Nemačku, već ih treba i zadržati.
„Savezna agencija za rad uvela je centralizovani sistem koji je brži i pouzdaniji. Pokrajina Hesen uvodi centralnu kancelariju za strance. Na saveznom nivou planira se osnivanje agencije ‘Work and Stay’.“
Ipak, u svakodnevnom radu i dalje veliki problem predstavlja nedostatak zaposlenih u nadležnim institucijama.
„Digitalizacija napreduje, ali veoma sporo i uglavnom kroz pojedinačna rešenja koja uvode pojedine savezne pokrajine ili opštine. I dalje nedostaje jedinstven i sveobuhvatan sistem.“
Izvor: Nova Foto: Photo by Stefan Widua on Unsplash