Ovogodišnje svetsko prvenstvo u fudbalu biće upamćeno kao najneizvesnije u istoriji… Bukvalno nismo imali pojma – ni kad je gol, ni kada će sudija da odsvira kraj!
Što mu, jelte, dođu dve najvažnije stvari u igri koju su Englezi pre X godina izmislili tako da se igra u dva poluvremena, a od koje su Amerikanci, Y godina kasnije, napravili igru koja se igra iz 4 dela i traje neodređen vremenski period, tačnije dok sudiji ne dosadi da trčkara okolo i gleda u onaj televizor koji stoji na natkasni pored terena. Bez miljea.
Jer glavni doživljaj ovog friškog, novopečenog fudbala, leži upravo u tome – u gledanju usporenih snimaka na TV-u.
Na kojima sudije obično vide manje nego što su videli uživo. I donose gluplje odluke nego što su ih doneli u prvi mah, i bez naknadne pameti.
A publika, umesto da u euforiji vrišti, skače i raduje se golovima…Prvo se ozbiljno počeše po glavi, pa zatim ugrize za jezik, pa onda dalje gricka nokte, čeka i strepi šta će reći magični TV do koga sudiju mrzi da potrči. Nego nogu pred nogu, klaj-klaj.
Pa se onda ona sirotinja navijačka, već istraumirana, isfrustrirana i sa urođenim tikovima, obraduje ili razočara tom snimku k’o podgrejani leš!
Nema šta, prirodno koliko i iglo na Bermudima!
Ali tu nije kraj…Jer ako slučajno protivnička ekipa uloži prigovor, to onda potraje još desetak minuta, dok se ne saslušaju svi svedoci, žrtva i tužilac, i ne izvrte snimci iz svih 32 ugla.
Tečno, zabavno i dinamično baš koliko i igra fudbalske reprezentacije Srbije.
Ali ko još mari što je fudbal izgubio svoj tempo i bioritam kad se kasica-prasica FIFA napunila kao nikad pre, nikad ranije.
Upravo zahvaljujući dupliranim reklamama, koje su od sporta koji smo nekad znali pod imenom fudbal napravile jedan novi, koji još uvek nije kršten, ali koristim priliku da budem kum i predložim da se zove: VAR-FUDBAL!
I da obavezno pehari koje će ubuduće osvajati neki novi Mesiji budu u obliku – TV ekrana! Na kome će se eventualno nazirati neki dolari u slobodnom padu.
Jer to mu negde dođe i suština – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo TV.
Zbog njega utakmice počinju u podne, kad im vreme nije, zbog njega se fudbal igra kao vaterpolo, zbog njega se golovi slave kao rate u samoposluzi, na odloženo.
Umesto kao što su optimistički najavljivali, da povede fudbal u blistavu budućnost, VAR je vratio fudbal u prošlost; dinamikom, lepotom, logikom, a što je najveći apsurd – nepravdom – iako je trebao da posluži upravo suprotnoj svrsi!
Bogovima fudbala, međutim, ovo nije bilo dovoljno, pa su na sve ove novotarije i kičerice dodali i prstohvat politike, čisto da nam razbiju i poslednju iluziju o nekad omiljenom sportu, da nam predstave Novi fudbalski poredak u punom sjaju.
A dimenzije tog Poretka postale su jasne onog dana kada su FIFA i Đani Infantino, a posle Trampovog telefonskog poziva, skinuli suspenziju iskjučenom američkom centarforu (Koji crveni karton, btw, nije dobio za “verbalni delikt”, već zato što je umalo polomio nogu onom malom Bosancu).
Maske su tada svečano pale i sve je bilo jasno… Ali kao što već biva u kaubojskim hepiend filmovima, proradio je inat i Belgijanci su spasili fudbal, nalupali po guzi američke loptaše, a sa njima i onoga ko je bio najzaslužniji za njihov poraz – predsednika Amerike!
I za kraj, poruka fudbalskim bogovima, Infantiniju i Nedodirljivima…
Ukoliko žele da zaustave propadanje najpopularnijeg sporta na planeti i nastave da trpaju milijarde u kasice-prasice, a nas usreće vraćanjem otete omiljene zabave, moraće pod hitno i da vrate VAR tamo gde pripada, na televiziju, a fudbal onima kojima pripada – fudbalerima i navijačima!
Piše: Antonije Kovačević Foto: Simon Hofmann/Fifa via Getty Images