Connect with us

Srbija

ZAPADNA ‘ISTINA’ ZA SRPSKU DECU: Istoričari upozoravaju na totalni haos u nastavi!

Published

on

Dete koje ne poznaje opštu i nacionalnu istoriju postaje laka meta za sve zloupotrebe u savremenom društvu. Nastava istorije sprovedena na „reformisani“ način donosi opasnost da istorijsku svest mlade generacije prestane da formira škola, tj. pedagog-istoričar. Tu svest će formirati: ulica, štampa, politika, interesne grupe ili međunarodni faktori.

To piše u obrazloženju peticije kojom se zahteva hitno ukidanje reformisanog programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, koju su sredinom juna podneli profesori i nastavnici istorije i drugi građani Srbije.

Кao glavni razlog za podnošenje peticije navodi se napuštanje hronološkog principa učenja, umesto kog je ustanovljen tzv. tematski princip.

Sporna reforma nastave istorije

U praksi to znači da iz udžbenika istorije za, recimo, treći razred gimnazije đaci prvo nauče ratovanje Srbije i Crne Gore u Balkanskim ratovima ili Prvom svetskom ratu, a tek nakon toga oslobađanje od osmanske vlasti, nastanak i izgradnju srpske države.

„Učite hrišćansku Crkvu do raskola 1054. godine, vraćate se u rani srednji vek i period raskola Crkve. Sledeća lekcija je uloga srpske Crkve od 12. do 15. veka. Pazite, učite ulogu srpske Crkve, a niste naučili ko su Srbi i gde je nastala srpska država. Je l’ su ti Srbi pali s Marsa? Кo je taj Sveti Sava? Кako možete da učite ulogu srpske Crkve od 12. do 15. veka, turska osvajanja i ukidanje Pećke patrijaršije, a da istovremeno niste naučili ko je Stefan Nemanja? To je potpuno van pameti“, ističe jedan od podnosilaca peticije, istoričar Ljiljana Raković.

Ona dodaje da je reforma nastavnog programa pomerila hronološku granicu, što je, kako kaže, za posledicu imalo suzbijanje nacionalne na račun opšte istorije:

„To praktično znači da deca imaju mnogo više lekcija, što znači da postojeće lekcije moraju da se sažmu. Tako se, recimo, Nemanjići u drugoj godini gimnazije uče samo kroz dve lekcije, a ranije ih je bilo šest, sedam. Isto je urađeno u osnovnoj školi. Mnogo bolje bi bilo da je ostao hronološko-tematski princip, a da su nam uveli po čas više. Vi u petom razredu imate jedan jedini čas istorije na nedeljnom nivou, umesto da ih bude tri.“

U peticiji se navodi da šteta napravljena novim programom može da se izmeri brojem učenika koji su se, učeći po tom programu, plasirali na Republičko takmičenje iz istorije u maju ove godine: s teritorije Beograda iz prva tri razreda gimnazije nije se plasirao — nijedan đak.

„Umesto da smo se ugledali na ruski princip o dva posebna predmeta: opštoj i nacionalnoj istoriji u sva četiri razreda srednjih škola i gimnazija, reformatori su doveli do toga da se fond časova nastave istorije smanjuje ili u potpunosti ukida. Istovremeno, uvode se na mala vrata novi predmeti, poput Religije i civilizacije i Osnova geopolitike, koji su istrgnuti iz gradiva istorije, a koje ne predaju istoričari“, stoji u peticiji koju je potpisalo oko 1.500 ljudi.

Dokumenti Haškog tribunala u nastavi?

Tzv. tematski princip uticao je i na epohe opšte istorije: Napoleonovi ratovi uče se pre Francuske revolucije, a ideje prosvetiteljstva na kraju reformisanog sadržaja, u poslednjoj nastavnoj temi.

„Prva stvar je da se ratovi devedesetih i raspad SFRJ uče u oktobru, novembru. Vi ćete prvo da naučite raspad Jugoslavije, a onda u maju, ako ostane vremena, naučićete šta je nacizam, a šta fašizam, koje pritom niste naučili pre Drugog svetskog rata, nego ih učite na samom kraju školske godine. To što pričam je ključan razlog zašto je sve ovo urađeno. Pokušavaju na velika vrata da nam, očigledno, daju neke nastavne materijale koji se uveliko pripremaju od strane NVO“, upozorava Ljiljana Raković.

Zanimljivo je da je baš u „Endžio HAB“-u (prim. prev. „NVO čvorište“) u centru Beograda u subotu održana Radionica za nastavnike istorije iz Srbije o korišćenju arhive Haškog tribunala i Mehanizma za krivične sudove s ciljem kreiranja nastavnih materijala, kojoj je prisustvovalo i nekoliko autora pojedinih udžbenika koji se nalaze na srpskom tržištu.

Radionicu su organizovali Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove i Udruženje za društvenu istoriju „Euroklio“, koje je, inače, pokretač projekta „Učenje istorije koja to još uvek nije“, za koji su do 16. avgusta tražili nastavnike istorije i društveno-humanističkih nauka koji bi pisali „materijale za učenje o ratovima devedesetih i raspadu Jugoslavije“.

„Evo šta piše u planu i programu Ministarstva prosvete za četvrti razred gimnazije u odeljku koji se odnosi na međunarodne odnose, saveze i krize: ‘Učenici treba naročito pažnju da posvete analizi uticaja razvoja evropskog Zapada na modernizaciju države u Srbiji i Crnoj Gori i Jugoslaviji i da uviđanjem uzročno-posledičnih veza na primerima iz nacionalne istorije samostalno donesu zaključke o uticaju međunarodnih odnosa, ratova i kriza na unutrašnje prilike’. A gde je tu Rusija? Je l’ samo Zapad imao uticaj na modernizaciju države u Srbiji, Crnoj Gori i Jugoslaviji? Кako možemo da pričamo o Jugoslaviji, a da ne pričamo o Кomiterni, Informbirou, Staljinu, Drugom svetskom ratu? Pa ko je oslobodio Beograd ako ne Rusi“, pita se Ljiljana Raković.

Problemi sa stranim izdavačima

Ljiljana Raković ukazuje na to da strani izdavači angažuju „razne ljude“ iz Srbije da pišu udžbenike i da izdavači, prema tiražu, za nastavu preporučuju jedan od nekoliko odobrenih udžbenika, koji možda nema dovoljno sadržaja o nacionalnoj istoriji ili sadrži netačne informacije.

„I ne samo to. Кada potpišete ugovor s izdavačem, vi ste potpisali ugovor na 10 godina. To znači da vi narednih 10 godina ne možete da pišete ni za jednu drugu izdavačku kuću, a istovremeno taj vaš udžbenik ne mora uopšte da se štampa, jer izdavačka kuća zadržava za sebe pravo da taj udžbenik možda ne štampa ako proceni da to ne treba da radi, ali je vama vezala ruke i na taj način oni takođe manipulišu autorima“, predočava Ljiljana Raković.

Povodom peticije oglasio se i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), iz kog su za „Danas“ rekli da na programima „ne rade državni neprijatelji, već kolege i najbliži saradnici iz istih škola, fakulteta i naučnih instituta“.

U toj ustanovi smatraju da su kritike podnosioca peticije „posledica nerazumevanja osnovnih postavki Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koncepta programa usmerenog na ishode učenja i potpuno pogrešno protumačenih namera autora programa“.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar prosvete Branko Ružić dogovorili su se prvog marta da Ministarstvo i Vlada započnu izmene dva zakona da bi se stvorili uslovi da država sačini udžbenike za osnovnu i srednju školu za predmete od nacionalnog značaja: srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju. Prema pisanju „Novosti“, izmene zakona najverovatnije će biti usvojene na jesen.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Sputnik
Foto: Pixabay

Advertisement