Dok je srpsko vojničko groblje Zejtinlik u Solunu nažalost dobro poznato gotovo svima i predstavlja jedno od najposećenijih mesta srpskog stradanja, istorija krije još jedno masovno počivalište naših predaka o kome se daleko manje govori. Hiljadama kilometara od Srbije, na severu Afrike, pod vrelim peskom Tunisa, nalazi se mesto gde je više od 1.700 srpskih vojnika pronašlo svoj večni mir.
Nakon pakla Albanske golgote 1915. godine, iscrpljeni i ranjeni borci evakuisani su u francuske vojne bolnice u Africi. Mnogi od njih nisu preživeli posledice teških rana, bolesti i višenedeljne gladi, pa je tako u Menzel Burgibi formirano jedno od najvećih srpskih vojničkih grobalja van otadžbine, dok još oko 600 stradalnika počiva u obližnjoj Bizerti. Za razliku od poznatih spomen-kompleksa, ovde nema gužve ni gradske buke. Vladaju samo tišina i duboki osećaj poštovanja koji posetioce obuzme čim zakorače među ove skromne spomenike.
Ovi zaboravljeni junaci nisu dočekali povratak u oslobođenu Srbiju, ali njihova žrtva bila je temeljna cigla u zidu slobode. Posebno u danima kada obeležavamo proboj Solunskog fronta iz 15. septembra 1918. godine i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, važno je da se setimo i onih čija imena možda ne znamo, ali čije delo živimo. Dok gledamo zastavu koja se danas slobodno vijori, ne smemo zaboraviti da su za tu slobodu mnogi mladi životi ostali zauvek sahranjeni daleko od rodne grude.
Ipak, da groblje ne bude skroz zaboravljeno, pobrinula se Vagdija Hamdi i njen sin Mažub, čija je kuća pored groblja. Vagdija je posao nasledila od pokojnog supruga, koji je prethodno punih 38 godina vodio računa o usnulim srpskim herojima. Više o njima možete da pročitate u našem posebnom tekstu.
OSTALE TEME:
PALA PRESUDA! Osuđeni tetka i sestrić koji su za 1.000 evra zapalili automobil tužioca Vujičića!
Izvor: Telegraf Foto: Wikipedia
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor