Connect with us

Istorija

ZABORAVLJENA PRIČA O HEROJIMA IZ OSNABRIKA: Kako su oficiri srpske vojske preživeli logor smrti i spasili 450 Jevreja! (FOTO)

Published

on

Posle aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije 1941.godine mnogi oficiri i vojnici poražene, a mnogi će reći izdane i prodane Jugoslovenske armije, završili su u nacističkim logorima. Najveći broj u Nemačkoj, gde su neki zauvek ostavili kosti a neki imali sreće da prežive težak fizički rad i zlostavljanje.

Jedan od logora bio je i onaj stacioniran u Osnabriku, koji je karakterističan i zbog činjenice da su mnogi njegovi logoraši živi dočekali kraj rata. To su mogli da zahvale tome da su se oficiri Vermahta koji su upravljali logorom, kao retko gde na drugim mestima, prilično striktno držali Ženevske konvencije, koja je štitila prava ratnih zarobljenika.

Ali još više od toga činjenici da su se oficiri, među kojima je, pored Srba, bilo pripadnika drugih jugoslovenskih naroda i svih veroispovesti, držali bratski i monolitno, ne dozvolivši Nemcima da ih podele, što bi verovatno dovelo do stradanja mnogih među njima.

-Od ukupno180.000 zarobljenih pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji su završili u nemačkim logorima, njih oko 6.500 je bilo stacionirano u Osnabriku. Sve su to bili časni oficiri, koji su dali reč kralju i otadžbini, ali njihovo herojstvo se ovde nije ogledalo u ratnim podvizima, već u drugim ljudskim osobinama i kvalitetima. Držali su se svoje zakletve, štitili jedni druge po cenu života i tako na kraju uspeli da opstanu. Svi zajedno.

POŽUTELE USPOMENE: Zarobljeni oficiri Jugoslovenske vojske imali su i svoju fudbalsku ekipu

Skoro 6.000 njih je dočekalo kraj rata, a među njima, što je vrlo zanimljivo, i oko 450 oficira i vojnika davidovske vere, Jevreja. Među njima su bili otac epidemiologa, doktora Predraga Kona, kao i Rafael, otac poznatih umetnika Miše i Nade Blam. Iako je tih godina svuda u Nemačkoj holokaust bio u zamahu, a Jevreji su listom stradali u logorima, u Osnabriku su preživeli, a za to mogu da zahvale oficirima Srbima i drugima, koji su se usprotivili i nisu dozvolili da njihove kolege i saborce druge vere odvoje u posebnu grupu. Bilo je tu i oko 200 oficira Slovenaca koji takođe nisu pristali na to da ih odvoje od grupe, među njima i otac našeg velikog novinara i diplomate, nedavno preminulog Miroslava Lazanskog. kaže za Serbian Times Željko Dragić, Srbin iz Republike srpske koji živi i radi u Nemačkoj, jedan od grupe entuzijasta koji pokušavaju da sačuvaju sećanje na logoraše iz Osnabrika.

U tim nastojanjima Dragić i njegove kolege u sklopu projekta “Baraka 35” skupljaju novac za renoviranje jedne od baraka u kojima su boravili zatvoreni srpski oficiri, a pre mesec dana objavili su monografiju pod istim imenom na srpskom i nemačkom jeziku.

Pokušavamo da od zaborava otrgnemo ovaj deo naše istorije, da od Barake 35 napravimo pravi memorijalni centar, što smatram da je i dužnost nas koji smo u Nemačku došli sasvim drugim povodom u odnosu na naše pretke i zemljake. Tim pre što je Baraka 35 jedina takva baraka koja je sačuvana u čitavoj Evropi. U sklopu ove inicijative za 2.000 dolara smo na internetu kupili 12 dobro očuvanih pisama srpskih zarobljenika iz Osnabrika, koja su sada izložena u Baraki 35, kaže naš sagovornik, pa dodaje:

-Pred nama je veliki projekat od milion dolara, da bi se baraka u potpunosti sanirala i vratila u stanje kakvo je bilo od 1941-1945. Uveli smo grejanje i struju, a do kraja godine bi trebala u potpunosti da se sanira i izoluje, jer je vlaga trenutno najveći problem. Imamo i veliku podršku lokalnih vlasti u Donjoj Saksoniji, a predgovor za našu monografiju pisao je gospodin Boris Pistorius, ministar unutrašnjih poslova ove nemačke pokrajine, koji je 23.jula otvorio i izložbu u Baraki 35, a događaju je prisustvovao i naš konzul iz Hamburga i ljudi iz naše ambasade u Berlinu. Očekujemo podrđku nemačke vlade, ali se uzdamo i u pomoć naših zemljaka iz dijaspore, kao i članova porodica logoraša. Da dodam da se i ulica koja prolazi pored logora zove Srpskom ulicom. A nedaleko od nje je i Ulica rabina Herckota iz Bačke, koji je služio kao svešteno lice u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci.

JEDINA TAKVA U EVROPI: Ovako danas iznutra izgleda Baraka 35 u Osnabriku

Govoreći o preživelim logorašima iz Osnabrika Dragić se, pored ostalog, poziva i na pisanje Serbian Timesa.

-Sudbine su odvele te ljude na različite strane. Većina ih posle rata nije želela da se vrati u komunističku Jugoslaviju, već su bolji život potražili na Zapadu. Englezi, čija je vojna baza posle rata bila smeštena upravo u barakama logora u Osnabriku, pokušavali su da ih pošalju za Južnu Afriku i Australiju, gde bi radili za njihove interese, ali ih je na kraju ponajviše otišlo u Ameriku, o čemu ste i vi pisali u Serbian Timesu, kroz tekstove o gospodinu Vilijemu Nikolinu, koji je kao američki oficir izdavao dozvole srpskim oficirima za odlazak u SAD.

ČUVAJU ISTORIJU OD ZABORAVA: Željko Dragić (levo) i Petar Miloradović ispred čuvene Barake 35

-Bilo je i onih koji su ostali u Nemačkoj, u Osnabriku, gde su poženili Nemice i na taj način pokazali koliko je svaki rat, pa i taj, bio besmislen. Tako je u Osnabriku posle rata nikla i srpska pravoslavna crkva, gde je odmah posle rata liturgiju i opelo postradalim logorašima držao vladika Nikolaj Velimirović, kojem je prisustvovao i kralj Petar Drugi Karađorđević, koji je često dolazio u Osnabrik, jer je među preživelim oficirima-logorašima bilo i nekoliko njegovih ličnih prijatelja. Kasnije je vladika, koji je i sam bio pritvoren u logoru Dahau, shvativši da mu nema povratka u Jugoslaviju, otišao za Ameriku, kaže Željko Dragić, koji na kraju razgovora s velikim poštovanjem ističe i ime dugogodišnjeg predsednika udruženja Baraka 35, Petra Miloradovića, čiji je otac boravio u logoru, a koji je dao veliki doprinos da se očuva uspomena na heroje iz Osnabrika.

MONOGRAFIJA STIGLA I DO ČIKAGA: Dragić sa generalnim konzulom Draganom Jovićem

Priča o srpskim logorašima ima i svoj nastavak…

Većina srpskih oficira je preživela rat u logoru, ali njih oko 100 nije savezničko bombardovanje 1945.godine. Tada je na njihovoj sahrani čuvenu besedu o srpskom narodu održao protestantski pastor, Fridrih Grizendorf. U govoru je istakao kako je njegov narod izgubio rat, kako su pobedili Sovjeti, Englezi, Amerikanci, ali kako je najveći pobednik jedan mali narod, srpski, čija je pobeda – “pobeda duše i srca”.

Govorio je o tome kako su Nemci strahovali od odmazde znajući kako su za jednog njihovog mrtvog vojnika ubijali 100 srpskih civila, kako su mislili da će se tih 5.000 preživelih oficira svetiti nad njima, ubijati i silovati, ali da su oni umesto toga – deci davali bonbone. (Priču o pastoru Grizendorfu i ceo govor na odru srpskih oficira pročitajte OVDE!)

Piše: Antonije Kovačević Foto: Projekat “Baraka 35”

Advertisement