Connect with us

Srbija

ZA I PROTIV: Kad nastavnik šamara učenicu, pa dobije batine od učenika

Published

on

Nedavni incident u Sedmoj beogradskoj gimnaziji, kada je nastavnik ošamario učenicu drugog razreda posle rasprave o kriterijumu ocenjivanja, nakon čega je izbila opšta tuča (u kojoj je nastavnik izvukao najdeblji kraj i završio u bolnici) izazvala je mnogo polemika.

Iako su mediji listom stali na stranu učenika i osudili nastavnika Zvonka Obradovića (57), konstatujući kako je neprimereno da se jedan prosvetni radnik fizički obračunava sa đacima, usledili su komentari sa kontra argumentima, koji kao uzrok za ovaj ali i brojne druge incidente u srpskim školama okrivljuju nakaradan zakon koji učenicima daje sva prava, a nastavnike i profesore sateruje uza zid, nemoćne da se izbore sa decom koja rastu okružena nasiljem i TV idolima bez škole i zanimanja, koji promovišu nekulturu i agresiju kao model ponašanja.

U celini prenosimo jedan od komentara neimenovanog profesora, objavljenog na stranici “Forum beogradskih gimnazija”, koji okuplja prosvetne radnike.

“Da sam maliciozan, bio bih slobodan reći da je Zvonkov šamar učenici ona lekcija koju nije dobila od svojih roditelja, lekcija o vaspitanju i poštovanju nastavnikove ličnosti. Ipak, kako smatram da šamar niti bilo kakav oblik nasilja ne sme biti način za rešavanje problema, ne mogu a da ne osudim Zvonkov potez. Međutim, ako stvari sagledamo iz druge perspektive, Zvonkov šamar nije bio šamar učenici Sedme beogradske gimnazije, već srpskom obrazovnom sistemu i državi uopšte jer u društvu koje neguje nasilje, ni škola ne može biti imuna na isto.


I dok danas ministar, njegovi savetnici i direktori budu smišljali kako da spreče Zvonka da da otkaz pre nego što mu oduzmu licencu, više desetina nastavnika će biti izloženo verbalnom, a možda i fizičkom nasilju od strane učenika i sve će to morati sa osmehom da istrpe, da se na kraju časa nasmeju i odu sa istog kao popišani, srećni što su sačuvali živu glavu, bar zasad. Međutim, ko nam brani da podelimo deci petice i da budemo kul sa njima.

I dok danas srpska javnost, podeljena u odbrani i napadima na Zvonka, polemiše o događaju u Sedmoj beogradskoj gimnaziji, nekoliko hiljada nastavnika je protiv svoje volje dovučeno u prestonicu da se divi budućnosti Srbije. Oni su ucenjeni, maltretirani od strane direktora i lokalnih moćnika. Međutim, koga briga za njih, da imaju principe i svoje ja ne bi to sebi dozvolili.

I dok danas brojni psiholozi i parapsiholozi budu analizirali Zvonkovo ponašanje, Luna Đogani i Kija Kockar će, gologuzih zadnjica na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, čupati kosu jedna drugoj u pokušaju da osvoje nagradu reda veličine nekoliko desetina hiljada evra. Istovremeno, roditelji i deca, naši učenici, će pokušavati jedni drugima da objasne da je baš ova druga u pravu. Međutim, ako ne želimo da gledamo rijaliti, ko nam brani da promenimo kanal.

I dok danas ministar, njegovi savetnici i direktori budu smišljali kako da spreče Zvonka da da otkaz pre nego što mu oduzmu licencu, više desetina nastavnika će biti izloženo verbalnom, a možda i fizičkom nasilju od strane učenika i sve će to morati sa osmehom da istrpe, da se na kraju časa nasmeju i odu sa istog kao popišani, srećni što su sačuvali živu glavu, bar zasad. Međutim, ko nam brani da podelimo deci petice i da budemo kul sa njima.

I dok danas nadležni tužilac priprema tužbu protiv Zvonka, niko od predsednika reprezentativnih sindikata, kojima bi na godinama staža, nažalost ne i na mudrosti, mogla da pozavidi i spartanska geruzija, nije našao za shodno da podseti javnost da nastavnici pucaju, pucaju po šavovima, sa sve većim pravima učenika, sve obimnijom administracijom i sve većim mobingom od strane direktora i raznih inspekcija, da podseti da Zvonkov šamar nije došao kao posledica zdrave atmosfere u obrazovnom sistemu, već pre svega kao posledica njegove zategnutosti do granice pucanja. Međutim, kao da nas je briga za to, ionako će i ove godine biti podeljeni novogodišnji paketići i prigodni poklončići za Osmi mart.

I dok danas budete čitali i komentarisali ovo, slobodan sam da napišem da Zvonka lično poznajem, da je čovek pomirljive naravi, koji nije sklon incidentnim situacijama, da je Zvonko nastavnik koji voli da razgovara sa učenicima o svemu, o životnim problemima, nastavnik koji se daje učenicima u svakom smislu. Najzad, Zvonko je nastavnik, koji prema mojim kriterijumima nikada nije bio strog, čak bih mogao reći i da je isuviše blag prema učenicima, tako da je Zvonkov šamar, šamar srpskom obrazovnom sistemu i poslednji poziv da se nešto promeni u njemu dok ne bude kasno. Međutim, koga briga za ovo jer sutra je novi radni dan, treba pripremiti planove, pripreme, a uskoro će i Prvi maj, pa treba smisliti i gde ići na izlet”.

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement