Šezdesetdvogodišnji Novosađanin prepešačio je više od 20 hiljada kilometara, deo je Fruškogorskog maratona od 2000. godine, a jedan od najvećih podviga mu je trostruko učešće u ultramaratonu.
Ranac na ramenima, u njemu uvek čokoladica i voda, i onda samo noga pred nogu. Tako već više od dve decenije Vukoman Drobnjak prelazi brojne maratonske rute. Kada vam kaže da je napunio šezdeset i dve godine, u najmanju ruku bivate iznenađeni, jer ga njegov poletan duh čini daleko mlađim. Bio je član Planinarskog društva “GSP” iz Novog Sada od njegovog osnivanja i tu je stekao najviše maratonskih, i iskustava i prijateljstava.
Ја sam 2006. prešao ultra-maraton, 2008. takođe u društvu Živka Pilipovića i Željke Radočaj, a naše tadašnje društvo “GSP” nema gde se nije naša zastava vijorila od Novog Sada do Triglava. Sada ima više staza za razliku od ranije, ukupno ih je 14, a mi smo ranije govorili ultraši koji smo prelazili najduži maraton, nema više motivacije zašto to da radimo i sada vraćamo polako sa te najviše kvote do bebi maratona koji je pet kilometara – kaže Vukoman.
Biser, tako Drobnjak opisuje Frušku goru, i savetuje svima bez obzira na godine, da budu deo Fruškogorskog maratona, jer je to jedna nezaboravna avantura.
To je kad upoznate iz svih krajeva od najmanjeg do najstarijeg, od najmanjeg do najvećeg, niko nigde ne žuri, svi su na istom zadatku opušteno u ovom našem biseru. Fruška gora je, zbog konfiguracije terena, veoma specifična. Imate nizbrdo, popreko, uzbrdo. U principu nama je najteže kada se ide iz manastira Grgeteg prema anteni, prema Vencu, bukvalno ljudi idu sa dva štapa kao da idete uza zid. Na 50 i nekom kilometru mi koji idemo dalje smo prepušteni sami sebi pod baterijskim lampama, nema dometa telefona, nema ništa – kaže Vukoman.
Da bi se eliminisala teškoća, Drobnjak savetuje konstantnu šetnju po Fruškoj gori ili neku drugu fizičku aktivnost. A ako mu kažete da od previše obaveza nemate vremena još i za to, on vam odgovori da više od 30 godina vozi gradski autobus i da pored svih poslovnih i privatnih obaveza, ipak nađe vremena za trening, te da je sve moguće, kada se hoće.
Ja vozim bajs, igram fudbal, idem da pecam, najmanje sam statičan, najmanje sam kod kuće, a najviše sam u prirodi. Ovom prilikom želim dobrodošlicu svim maratoncima koji će doći u subotu. Ja nažalost neću planinariti iz opravdanih razloga, sad malo i emocije rade svoje, ali želim im dobrodošlicu, da se osećaju kao kod svojih kuća i uz pozdrav lake noge – kaže Vukoman.
Na kraju razgovora dao je jedan predlog organizatorima maratona, a to je da makar tri najbrža ultramaratonca dobiju neke pehare ili medalje, kako bi imali veću motivaciju da nastave da pešače i narednih godina. Iako poslednjih godina ne učestvuje u maratonu, Drobnjak je aktivan u organizaciji, pomaže učesnicima i bodri ih. Mi smo mu za kraj poželeli da ga njegove lake noge i taj vedar duh služe još dugo, dugo.
PROČITAJTE VIŠE:
PRAVDA U AMERICI: Nevini robijali 17 godina a sad im država plaća 900.000 dolara!
UHAPŠENA DVA TINEJDŽERA: Ubili četiri i ranili 32 osobe na proslavi rođendana! (FOTO)
Izvor: Telegraf
Foto: Printscreen Youtube/ RTV
