Connect with us

aktuelno

VIRUS ZA JEDNE BEZOPASAN, ZA DRUGE SMRTONOSAN: Osam razloga zbog kojih ljudi različito reaguju na KOVID19

Published

on

Od čega tačno zavisi da li će kod pacijenta inficiranih kovidom19 doći do težih oblika bolesti?

Jedan od zbunjujućih aspekata novog koronavirusa svakako je različita epidemiološka slika koja se razvija kod zaraženih osoba. Dok pojedini jedva i da osete blage simptome, u nekim, ređim slučajevima, dolazi do dramatičnih stanja koji zahtevaju hospitalizaciju i opasni su po život.

Od čega tačno zavisi da li će kod pacijenta inficiranih kovidom19 doći do težih oblika bolesti? Za sada su različite studije i naučna istraživanja pokazala da postoji osam različitih razloga za pojavu lakih, odnosno ozbiljnih infekcija:

Stariji protiv mlađih

Starost je jedan od faktora rizika. U poređenju sa mlađim pacijentima, verovatnije je da će oni srednjih godina i stariji razviti teže simptome, biti hospitalizovani i umreti.

Na osnovu analiza podataka iz Kine procenjeno je da je najveća stopa smrtnosti među starijima od 80 godina – 13 odsto , dok je kod pacijenata u 30-im ona iznosila 0,15 odsto.

Slično je ustanovio i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pokazuje studija prvih slučajeva.

STARIJI U RIZIČNOJ GRUPI: Imuni sistem se teže bori sa infekcijom

Naučnici objašnjavaju da su imunološki sistemi kod starijih ljudi manje efikasni u borbi protiv virusnih infekcija, ali da to nije sve.

“Osobe u 40-im, 50-im i 60-im nisu na isti način pogođene npr. gripom, kao što su u slučaju kovida19”, zaključio je Fred Pelcman, vanredni profesor kliničke medicine u medicinskom centru u Njujorku.

Kod težih epidemiloških slika, kovid19 ne izaziva samo virusno oštećenje ćelije, već i “upalne oluje” koje mogu da oštete pluća i druge organe. Upravo su zbog tih oluja stariji građani u ruzičnijoj grupi u odnosu na mlađe, čak i kada su zdravi i nemaju bazične bolesti.

Životni stil starijih je takođe jedan od rizičnih faktora, pre svega njihovo socijalno i radno okruženje.

Deca su, sa druge strane uglavnom simptomatična, to znači da mogu da se zaraze, ali da tada ne ispoljavaju nikakve znake infekcije. Ipak, to ne znači da ne virus ne mogu da prenesu – zapravo, mnoga istraživanja pokazala su da su tada najzarazniji.

Muškarci i žene

Statistika pokazuje da su virusu korona podjedano podložni i muškarci i žene, ipak prema podacima iz većine zemalja, verovatnije je da će muškarci pre umreti od kovida19.

U Italiji i Irskoj, na primer, muškarci čine oko 70 odsto umrlih od COVID-19.

PODJEDANKO PODLOŽNI: Smrtnost ipak veća kod muškaraca

Razlog je u imunom sistemu, zatim u češćoj upotrebi duvana i alkohola kod muškaraca, koji slabe imunitet i povećavaju osetljivost na upalu pluća, potom duvana

Kineski kliničari koji su lečili slučajeve obolelih od COVID-19 početkom ove godine, otkrili su da je pušenja cigareta veoma jak faktor rizika za predviđanje loših ishoda bolesti.

Osnovna medicinska stanja

Zaraženi koji su prehodno imali dijagnostikovan dijabetes, hipertenziju, gojaznost, kardiovaskularni problemi, astma, bolesti bubrega ili maligniteta, imaju manju šansu za oporavak od koronavirusa .

Dijabetes i gojaznost povezani su sa slabijom otpornošću osobe na infekcije, a lekari su primetili da gojazni muškarci često završavaju na respiratorima.

Astma i hronični opstruktivni plućni poremećaji podrazumevaju smanjenu funkciju pluća i veću osetljivost na upalu pluća, a situaciju dodatno pogoršava upotreba kortikosteroida.

RIZIK OD POSTOJEĆIH BOLESTI: Srčani i bubrežni bolesnici, oni sa astmom, rakom, dijabetesom i gojazni treba da se čuvaju korone

Tretmani za lečenje visokog krvnog pritiska takođe mogu da iskomplikuju zdravstveno stanje u slučaju zaraze koronom, jer ti lekovi uglavnom povećavaju nivo ACE2, ćelijsku površinu enzima koji COVID-19 koristi da bi ušao u ćelije.

Kod onih koji imaju maligna oboljenja imunitet je takođe znatno oslabljen, zbog čega se pacijentima pripisuju lekovi za jačanje imunološkog sistema i protiv bolova, što je još jedan faktor koji u velikoj meri može da poveća osetljivost na ozbiljnu infekciju COVID-19 – i učiniti ljude zaraznijim tokom infekcije.

Rasa

Sve više je dokaza koji govore u prilog da i rasa igra određenu ulogu u stepenu oboljevanja od kovida19. Teži oblik infekcije pre će se razviti kod Afroamerikanaca, navode virusolozi i kao primer uzimaju trenutno stanje u Luizijani, gde crnačka populacija čini oko 70 odsto preminulih od koronavirusa.

AFROAMERIKANCI TEŽE OBOLJEVAJU: Socio-ekonomski faktor presudan

Pretpostavlja se da je prethodno lošije zdravstveno stanje Afroamerikanaca, poput hipertenzije, gojaznosti, bubrežnih bolesti i dijabetesa povezano sa pomenutim zaključcima. Takođe, dodatnu ulogu imaju i socijalno-ekonomski faktori, kao što su siromaštvo, pristup zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju.

‘Praznine’ u imunom sistemu

Slučajna genetska varijacija ili etnička pripadnost, neke ljude mogu da učine podložnijim koronavirusu bez obzira što su potpuno zdravi i nemaju nedostatak u imunom sistemu. U principu, populacije sa manje istorijske izloženosti koronavirusima mogu biti ranjivije na COVID-19.

Doza virusa

Lekari su odavno zaključili da količina, odnosno „doza“ izloženosti infektivnom uzročniku može biti važna odrednica za težinu bolesti.

DOZA I SOJ VIRUSA: Važna pitanja – kojim tipom virusa se neko zarazi i kako

„Uhvatiti malu dozu od nekoga ko je imao blage simptome u podzemnoj železnici nije isto što i zaraziti se većom dozom teže zaraznog pacijenta“, rekao je Fred Pelcman.

Soj virusa

Već je poznato da SARS-CoV-2 koji izaziva COVID-19 konstantno mutira i da postoje različiti sojevi virusa. Vremenom, i kako se širi svetom, razvijaju se genetski različiti sojevi. Neki od ovih sojeva mogu se lakše širiti ili uzrokovati teže bolesti. Međutim, do danas nema dokaza da se virusi SARS-CoV-2 toliko klinički razlikuju jedni od drugih ili da njihove male genetske razlike objašnjavaju raspon u težini simptoma kod pacijenata.

Nepoznato

Ovo je nov virus i dok ne dođe do određenog vremenskog otklona i potkrepljenih dokaza naučnika, nećemo moći sa sigurnošću da tvrdimo koji faktori su presudni da se neko zarazi i manifestuje teže/lakše simptome.

IZVOR: Knowridge/Serbian Times FOTO:

Advertisement