Connect with us

Srbija

VERA, HRABROST I UPORNOST: Marija je ostala bez noge sa 16 godina, a sad ponosno pozira za modne časopise!

Published

on

„Obožavam da oblačim šorts, a zabavlja me što izgled svoje proteze mogu da menjam, tako što promenim ‘skin’ da mi se slaže uz autfit. Na čudne poglede nepoznatih već sam navikla, a uzvraćam svaki put – osmehom, jer samo je moje mišljenje važno, to sam ja i nemam šta da krijem“, priča za Zadovoljnu Marija Matić (26), diplomirani filolog.

Ovoj mladoj, nasmejanoj i pre svega hrabroj i nepokolebljivoj devojci, je sa 16 godina dijagnostikovan rak, a bolest joj je “oduzela” deo noge. Ipak, fizički gubitak nije je sprečio da nastavi da živi onako kako je još u detinjstvu zamislila, a upornost i čelična volja, doveli su je i do modelinga, njene omiljene aktivnosti.

Nije imala nijedan simptom bolesti

“Samo sam jednog dana slučajno pala i posle toga se pojavio otok iznad kolena, koji nikako nije prolazio. Uradila sam rendgen, a zatim i biopsiju koja je samo potvrdila ono što je već pokazao snimak. Dijagnoza je bila – kancer”, počinje svoju priču hrabra Marija.

Počelo je lečenje i život se okrenuo naopačke.

“Primila sam ukupno 20 hemioterapija zbog kojih mi je krvna slika bila neprestano niska. Stalno sam morala da nosim masku, a retko sam izlazila napolje jer je svaki kontakt sa ljudima za mene predstavljao pretnju. Kada sam završila sa terapijama usledila je rehabilitacija. Ponovo sam učila da hodam…”, seća se najtežih momenata.

Uz uporan rad i vežbe sa fizioterapeutima, Marija je povratila snagu i počela polako da se kreće uz pomoć štaka.

“Kako je vreme odmicalo, sve sam bolje hodala. Prvo sam se oslobodila jedne štake, a zatim sam hodala uz pomoć štapa i na kraju, samostalno”.

Nažalost, prvih nekoliko hemioterapija nisu davale rezultate, pa je amputacija noge bila izvesna.

“Rečeno mi je da amputacija mora što pre da se dogodi. Verovali ili ne, gubitak noge za mene u tom trenutku nije bio preveliki šok, jer su me doktori dugo na to pripremali i psihički sam bila dovoljno jaka da sve izdržim. Bilo je važno samo da preživim. Život je bio predamnom, tek sam krenula u srednju školu, a teskoba sa kojom sam se nosila bila je ozbiljna za jedno dete. Dok sam se lečila, lekari su mi govorili da je tumor agresivan i da može doći do amputacije, ali u početku nisu bili sigurni. Na kraju sam prihvatila sve jer sam samo želela da nastavim da živim”, priča ova mlada heroina.

Uprkos dijagnozi koja bi i najjače pokolebala, teškim terapijama koje su ostavile posledice i naposletku gubitak noge, Marija se nije dala, nije dozvolila da je bolest slomi.

“Zacrtala sam sebi neke ciljeve u životu i bila sam odlučna da ih ispunim. Kao na primer, da završim srednju školu i da upišem fakultet, da ne dozvolim sebi da mi se poljulja samopouzdanje i da ne izgubim motivaciju. Moja snaga je takođe u mojoj porodici, ali i u mojim prijateljima. Nikad nisam posustala zbog njih, jer kada bi mene videli slomljenu i sami bi se slomili, a tako nešto nisam smela i nisam htela da dozvolim. Moja snaga bila je sve jača iz dana u dan”, priča naša sagovornica, koja je pobedila rak.

Ne nerviram se oko sitnica

Sve je za ljude, a uvek nakon loših stvari krene na bolje, toliko sam naučila, poručuje Marija.

“Iza sebe imam jednu veliku lekciju i jako težak period, koji mi je pomogao da shvatim vrednosti života i da se ne nerviram oko sitnica. Čak i kada se ne osetim dobro ili imam bilo kakvih problema, dozvolim sebi da se isplačem, ne ustručavam se ni oko čega.”

I uspela je, a njena misija i dalje traje, ciljeve osvaja jedan po jedan.

“Završila sam Filološki fakultet i trenutno sam na Master studijama na Fakultetu organizacionih nauka. Aktivno se bavim i modelingom, a to je nešto što me zaista čini srećnom i u čemu uživam” uz osmeh priča Marija.

Svaki dan, svaki trenutak je prilika za radost i ljubav, a samo je to važno.

“Uživam u svakom danu. Volim da sam okružena ljudima, mada mi ponekad, iskreno, prija i samoća. Uskoro završavam studije, a uporedo odrađujem kampanje i reklame. To što na potkolenici imam protezu mi nimalo ne smeta, jer uspešno vozim auto, izlazim u grad sa društvom kad god mogu i redovno treniram” opisuje Marija svoj trenutni život.

Predrasude, šta je to?

“Obožavam da nosim šorts. Mogu da menjam izgled svoje proteze tako što menjam ‘skinove’. Šta god da obučem, kombinujem skin uz garderobu, a to je zabavno i kreativno. Na ‘čudne’ poglede na ulici već sam navikla, i uvek, bez izuzetka na njih uzvratim osmehom. To sam ja, nema potrebe da bilo šta skrivam, volim sebe ovakvu. Ljudi reaguju na razne načine, a deci je čudno i zanimljivo. Ima ljudi koji skrenu pogled, neki se i osvrnu, a većina kaže da sam ‘lav’, ‘borac’. Sve u svemu, moje mišljenje je jedino bitno!” naglašava ova mlada „ratnica“.

Sa protezom se igra, postala je njen omiljeni deo tela.

“Otvarala sam čak i flaše sa protezom što zabavlja moje društvo. Zašto da se ne našalim, pa važno je da sam živa i zdrava, a to je samo deo tela. Uvek ima nekih zanimljivih scena, koje mi povremeno padnu na pamet. Jedno veče sam bila sa prijateljima u parku, poneli smo piće i ispostavilo se da niko nije imao otvarač za flaše, pa sam ja pronašla alternativu” kroz smeh priča Marija, koja ima poruku za sve koji se bore sa kancerom, ali i za one zdrave ljude, koji na momente gube nadu u bolje dane.

“Nema odustajanja. Prosto nema. Zacrtajte sebi ciljeve i stremite ka tome da ih ispunite. Motivišite sami sebe. Ne dozvolite da tuđa mišljenja utiču na vas. Ne dozvolite da vam neko upropasti dan. Setite se samo šta ste sve preživeli i gurajte dalje. Kad neko vreme prođe, osvrnite se nazad i verujte mi da ćete biti zadovoljni, a to će vas samo motivisati da nastavite i dalje istim tempom.”

Izvor: Zadovoljna.rs Foto: Instagram @vamptemptress / Mina Šarenac

Advertisement