Srpsko pozorište Čikago će ovu godinu zatvoriti velikom, najvećom premijerom koju su imali do sad. Na sceni Irish Heritage Centra 23.decembra biće premijerno odigrana predstava “Halijard misija”, rađena po motivima autentičnih istorijskih događaja iz 1944.godine, kada je Ravnogorski pokret Draža Mihailovića i srpski narod iz Srbije i Bosne organizovao spašavanje i evaakuaciju preko 500 američkih i savezničkih avijatičara sa okupirane teritrorije.

O predstavi smo razgovarali sa za to najpozvanijom osobom, Milanom Andrijanićem, koji je i scenarista i režiser predstave.

Halijard misija je praktično sve do skora bio skrajnuti, čak i zabranjeni deo srpske istorije. Otkud ideja da napravite komad baš o tome?

-Nažalost, ovaj istorijski trenutak je, kao i mnogi drugi važni u istoriji koji se odnose na naš narod, predugo bio prikrivan. Gospodin Ranko Ristić i Halijard Fondacija su se obratili Srpskom Pozorištu Čikago sa idejom i predlogom da se napravi pozorišna predstava na tu temu, koju smo mi sa zadovoljstvom prihvatili.

Kako ste prikupljali faktografiju i informacije za ovu predstavu i koliko je to bio težak posao?

-Kao ljubitelj istorije, čitao sam i ranije o ovoj temi. Neke informacije sam zapamtio po pričama moga oca, koji nije bio direktan učesnik događaja, ali je posedovao informacije o tome. Njegove priče su mi u mnogome pomogle da sagledam događaje iz vremena Drugog svetskog rata na drugačiji način nego što je to predstavljala zvanična istorija. Jedan broj podataka sam dobio i od gospodina Ranka Ristića i Halijard Fondacije. Bilo je veoma zanimljivo prikupljati podatke, jer sam osim onih osnovnih koje se sada mogu naći na internetu, a koje sam uglavnom znao, koristio i druge izvore koji su govorili o toj temi.

Koliko će predstava biti fikcija, tj.plod imaginacije, a koliko je utemeljena na stvarnim događajima u Srbiji 1944, prilikom spašavanja američkih avijatičara?

-Predstava je utemeljena na stvarnim istorijskim događajima iz 1944.godine. Većina likova je bazirana na stvarnim ličnostima, ali su ubačeni i neki likovi koji su omogućili da predstava dobije i neku drugu, romantičniju dimenziju i koji su pomogli da se određene situacije približe publici. Pozorišna predstava ima svoje specifičnosti i zakone i morali smo se prilagođavati njima, na neki način. Halijard Misija se odvijala u dužem vremenskom periodu i prostorno obuhvatala prostor Srbije i Bosne, tako da smo morali određene događaje vremenski da prilagodimo, ali da ne izgubimo istorijsku autentičnost i verodostojnost podataka.

Koliko ima simbolike u tome da komad o Halyard misiji na pozorišne daske donosi upravo Srpsko pozorište Čikago, amatersko pozorište srpske dijaspore koja živi u Americi?

-Svakako da ima simbolike u tome da predstavu radi amatersko pozorište srpske dijaspore koja živi u Americi. Srpsko pozorište Čikago se trudi da svojim predstavama obeleži i podseti na značajne datume iz srpske istorije i ovo nije prvi put da to činimo. Predstavom “Srpska Ramonda” obeležili smo stogodišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu, a predstavom “Cer i Kolubara – u slavu ratnika”, obeležili smo stogodišnjicu ovih bitaka, kao prvih pobeda uopšte, na početku rata.

Umetnička raznovrsnost je opredeljenje Srpskog pozorišta Čikago, tako da osim istorijskih tema obrađujemo komedije, mjuzikle, drame, monodrame….Mislimo da je naša obaveza, kao pozorišta koje radi na tlu Amerike, da širimo istinu o ovim i sličnim događajima, a osim toga jedan broj aktera ovih događaja je i živeo posle kraja rata u Americi i činio deo srpske emigracije.

Kako se oseća jedan Srbin, umetnik, kada posle svega što lošeg što se desilo u odnosima Srbije i Amerike u poslednjih 30 godina, piše dramski tekst u kome su Srbi i Amerikanci, saveznici, prijatelji, ljubavnici…?

Mislim da se zvanična politika uvek razlikuje od iskrenog mišljenja pripadnika samih naroda. To mišljenje je rezultat opšte i lične neinformisanosti. Ona proističe iz nezainteresovanosti da se donosi sud na osnovu sopstvenog mišljenja, a ne samo onoga što se zvanično plasira. Običan narod čuva u svojoj biti iskrena saznanja. 

Srbija i Amerika su u oba Svetska rata bile saveznice i tragično je sve što se kasnije dogodilo, jer su ogromne žrtve učinjene u znak tog savezništva i prijateljstva. Kasniji događaji su učinili da su ljudi dva puta izgubili svoje živote. Jednom kada su ih polagali za to savezništvo, a drugi put kada su napušteni. Lično verujem da su po svom demokratskom opredeljenju i pravdoljubivošću, po potrebi da uvek budu na strani dobra, Amerikanci i Srbi predodređeni da budu prijatelji i saveznici.

Ko su nosioci glavnih uloga u “Halijard misiji”?  

-Nosioci glavnih uloga su Nenad Jelača u ulozi generala Draže Mihailovića, Vlatko Ždrale kao Džordž Musulin, Milenko Šišarica kao Nik Lalić, kao i Mina Mihajlović, Marko Lazić, Svetlana i Branko Aleksić i Nikolina Burilo, koji će dočarati likove izmišljenih ličnosti. Ostale uloge su pripale Obradu Iliću, Micahu Eppsu i dečaku Borisu Simeunoviću.

Nose li glumci u predstavi kostime nalik onima koje su nosili akteri tih istorijskih događaja?

-Neke kostime smo nabavili u vojnim prodavnicama, neke smo posebno sašili za ovu predstavu, a neki su iz folklornog fundusa. U svakom slulčaju, urađeni su i usklađeni sa onim što se koristilo i nosilo u to vreme.   

Za premijeru ste izabrali veliku salu Irish Heritage Centra, datum je već tu, 23.decembar… Šta očekujete od premijere i koliko je predstava odmakla? 

-Irish Heritage Center smo izabrali zbog kapaciteta sale, jer ovoga puta ćemo imati jedno izvođenje, kao i lokacije. Nadamo se da ćemo kasnije odigrati i reprizu predstave, u zavisnosti od uspeha premijere i interesovanja publike. Od premijere očekujemo da skrene pažnju na jednu važnu istorijsku činjenicu, pre svega. Da otkrije istinu o tim događajima onima koji nisu, ili su malo znali o njima. Kao i u svim predstavama Srpskog pozorišta Čikago imaćemo prevod na engleski jezik i to će omogućiti da veći broj ljudi razume predstavu. Očekujemo da pomoću Halijard Fondacije informacija stigne i do velikog broja Amerikanaca i nadam se da će biti dosta njih koji će odlučiti da pogledaju predstavu.

Predstava je trenutno u fazi finalnih priprema. Na mesec dana smo od premijere, kada su sve scene postavljene i kada ostaje da se radi samo na uigravanju. Glumci su odavno “ušli” u svoje likove, tako da nam preostaju još samo tehnički detalji i rad na scenografiji.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Srpsko pozorište Čikago