Sve agresivnije akcije Rusije protiv njenih evropskih kupaca gasa uzimaju danak. Izvoz ruskog prirodnog gasa pao je za više od četvrtine od januara. Međutim, rastuće cene održale su rusku blagajnu u dobrom stanju, iako se isporuke prekidaju.
Izvoz ruskog plina u zemlje izvan Zajednice Nezavisnih Država, koja uključuje 11 zemalja srednje Azije i istočne Europe, pao je za gotovo 28 odsto u prvih pet meseci 2022. godine, objavio je u sredu ruski državni energetski gigant Gasprom.
Gasprom je dosad prekinuo isporuku najmanje 20 milijardi kubnih metara plina godišnje kupcima u šest evropskih zemalja – Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Danskoj, Nemačkoj i Nizozemskoj – jer nisu izvršili plaćanja u rubljima, prema zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina iz marta.
Bez drastičnog smanjenja prihoda
To iznosi gotovo 13% ukupnog godišnjeg uvoza gasa u Evropsku uniju iz Rusije, prema podacima Međunarodne energetske agencije.
Međutim, Džejms Hakstep, voditelj plinske analitike u “S&P Global Commodity Insights”, rekao je za CNN da su cene gasa tokom 2022. porasle u proseku na 96 evra po megavatsatu. Kao rezultat toga, Rusija verovatno neće ostvariti znatno manji prihod, ako ne bude novih rezova, smatra Hakstep.
Nakon Putinovog ultimatuma Gasprom je kupcima ponudio rešenje. Kupci su mogli da izvrše uplate u evrima ili dolarima na račun u ruskoj Gasprombanci, koja bi potom sredstva pretvorila u rublje i prenela na drugi račun sa kojeg bi se vršilo plaćanje u Rusiju.
Mnogi veliki kupci prihvatili su Gazpromovu ponudu za održavanje protoka plina. Ali drugi su se opirali. U utorak je Shell Energy objavio kako nije pristao na nove uslove plaćanja, što je rezultiralo time da je Gazprom obustavio dostavu svojim nemačkim kupcima. Nizozemska GasTerra na sličan je način u saopštenju od ponedjeljka objavila da neće ispuniti Gaspromove zahteve jednostranog plaćanja.
EU povećava uvoz tečnog gasa
EU se brzo kreće u smeru smanjivanja svoje zavisnosti od Moskve, povećavajući uvoz tečnog prirodnog hasa (LNG) i obećavajući da će smanjiti potrošnju ruskog gasa za 66% pre kraja ove godine.
Zemlje se takođe utrkuju u punjenju svojih skladišta gasa pre zime kako bi izbegle potencijalno katastrofalne šokove u snabdevanju. Evropska unija je postavila cilj da podzemna skladišta u njenim članicama budu popunjena najmanje 80 odsto do novembra.
Nemačka, najveća evropska ekonomija, posebno se oslanja na ruski gas za grejanje domaćinstava i napajanje teške industrije, ali je uspela da smanji udeo ruskog plina u uvozu sa 55% na 35% pre početka rata u Ukrajini.
Rusija možda još ne oseća uticaj. Iako je EU najveći kupac plina, rastuće cene nafte i prirodnog plina povećale su prihode Moskve. Uvoz fosilnih goriva u EU iz Rusije generisao je 47 milijardi dolara u dva meseca nakon invazije na Ukrajinu, što je dvostruko više od vrednosti u istom razdoblju 2021.
Neke od najvećih evropskih energetskih kompanija započele su proces otvaranja novih računa kod Gasprombanke kako bi održale protok gasa, uprkos insistiranju zvaničnika EU da bi takav potez bio u suprotnosti sa sankcijama protiv Rusije.
Međutim, kako se Europa sve više udaljava od ruskog gasa, u narednim mesecima Moskvi će biti teže da pronađe zamenu za izgubljene kupce – kao što je to učinila za svoju naftu – jer se izvoz plina uglavnom isporučuje putem gasovoda, čija izgradnja može potrajati godinama, zaključuje CNN.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Index.hr
Foto: Printscreen YouTube / Газпром нефть
.png){kind=small}
.png){kind=small}