Connect with us

Amerika

UPOKOJIO SE ČUDOTVORNI STARAC JEFREM(91): Monah koji je spasao pravoslavlje u Americi, izgradio 19 manastira a od pustinje u Arizoni napravio oazu

Published

on

Juče ujutru upokojio se znameniti svetogorski starac Jefrem, veliki savremeni podvižnik i proiguman svetogorskog manastira Filotej. Starac Jefrem Filotejski (u svetu Joanis Moraitis) se rodio 24. juna 1928. godine u gradu Volos (Grčka). Sa 19 godina se odrekao sveta i preselio na Svetu Goru, postavši poslušnik svetog starca Josifa Isihaste, bezmolvnika i pustinjaka.

Veličina ličnosti i dela Starca Jefrema dostojna su njegovog duhovnog oca. Obnovio je obitelj Filotej na Atosu, a posle toga je za kratko vreme na Američkom kontinentu osnovao devetnaest manastira koji su postali duhovna oaza za Amerikance žedne blagodati Božije. Preminuo je u obitelji Svetog Antonija u Arizoni (SAD) koju je sam osnovao vršeći neprestanu molitvu za svoja duhovna čeda i spasenje celog sveta.

Godine 1960. jedan od najvećih pravoslavnih bogoslova XX veka, otac Jovan Romanidis (1927-2001) je u pismu atonskom monahu i crkovnom piscu Teoklitu Dionisijatskom pisao: ”Svetogorci moraju da odmah pošalju svoje predstavnike u SAD i da osnuju tamo monaške obitelji, u suprotnom slučaju Pravoslavlje na Američkom kontinentu očekuje neizbežna pogibao”. Nekoliko godina posle toga, da ostvari zamišljeno naporima tek jednog čoveka, reklo bi se nemoguće.

SPAS AMERIČKOG PRAVOSLAVLJA

Otac Jefrem (Moraitis) je prvi put došao u Kanadu 1972. godine na poziv svojih duhovnih čeda. Posle nekoliko godina ovakve posete u SAD i Kanadu su postale česte. Starac je razgovarao sa ljudima, učio ih, tešio, propovedao… Postepeno je sve više postajala očigledna potreba Amerikanaca za živu reč Jevanđelja i njihova potreba za pravim duhovnim životom.

NA BOŽJEM ZADATKU: Monah Jefrem po dolasku u Ameriku

Za osnovu svoje misionarske delatnosti starac Jefrem je postavio otvaranje muških i ženskih manastira, koji su postajali duhovni centri, koji su privlačili hiljade neravnodušnih ljudi, koji su gledali na obitelj kao na “delić Neba na zemlji”.

Prema rečima poznatog grčkog istoričara i bogoslova oca Georgija Metalinosa, “pravoslavni manastiri postaju najefektivniji misionarski centri. Život u obitelji, posmatranje života monaha i učestvovanje u bogosluženjima mnogo efektivnije deluju na one koji prolaze kroz proces oglašenja od suvoparnih sholastičkih reči. Inoslavni žele da upoznaju živo Pravoslavlje i da ga vide iznutra”.

Manastiri starca Jefrema su se pojavili u mnogim regionima SAD i Kanade: Njujorku, Teksasu, Floridi, Vašingtonu, Južnoj Karolini, Pensilvaniji, Ilinoisu, Kaliforniji, Mičigenu, Montrealu i Torontu. Ukupan broj obitelji (bratstava) koje je osnovao starac Jefrem u ovom trenutku iznosi devetnaest, a još dva manastira se nalaze u izgradnji. Taj broj se može još povećati, pošto mnogi mirjani poklanjaju zemlju i istupaju sa inicijativom da se osnuje još više novih obitelji.

Svi manastiri starca Jefrema su sa konakom. Oni se rukovode atonskim ustavom i kao osnovu svog života izabrali su zavete Josifa Isihaste. Mnogi žitelji američkih i kanadskih obitelji su više puta posećivali Svetu Goru i čak su neko vreme živeli u atonskim manastirima, želeći da se upoznaju sa monaškim predanjem na njegovom izvoru.

U broj ljudi koji žive u obiteljima koje je osnovao Jefrem Filotejski ubrajaju se ljudi raznih socijalnih slojeva i nacionalnosti: pored grčkih imigranata u SAD, tu spadaju i razni predstavnici različitih naroda i religija koji su prešli u Pravoslavlje (mormoni, muslimani,indusi, budisti, judejci, katolici i protestanti).

POVRATAK SVETOGORSKIM VREDNOSTIMA

Američka Pravoslavna Crkva se u trenutku preseljenja starca Jefrema u SAD nalazila u dubokoj krizi. Modernistička novotarenja arhiepiskopa (kasnije Vaseljenskog patrijarha) Atinagore(Spiru) dovela su do lišavanja Crkve njenog isihastičkog i asketskog karaktera. Američko Pravoslavlje je izgubilo duhovnu dubinu i vaseljensku perspektivu, pretvorivši se tek u etnografski klub za one imigrante koji žale za Otadžbinom.

Starac Jefrem je spasao američko Pravoslavlje od rastapanja i asimilacije prema protestantskom obrascu. Njegova delatnost je omogućila da Crkva izađe iz svoje nacionalne zatvorenosti i da pridobije sebi nove ljude.

FILM O STARCU JEFREMU: I o njegovom podvigu u Arizoni

Odnos ka starcu Jefremu je u prvo vreme u pravoslavnoj sredini bio uzdržan. Hrišćanstvo Jefrema Filotejskog je na prvi pogled delovalo suviše surovo i asketično, ali kada bi se sami ljudi upoznali bolje sa starcem i njegovim učenicima, topio bi se led nerazumevanja: Grci-imigranti su od sve duše zavoleli obitelji starca Jefrema.

Danas hiljade ljudi vikendima i praznicima sa svih strana SAD i Kanade dolaze u manastire koje je osnovao starac. Oni voljno i sa radošću odstojavaju mnogosatne manastirske službe i menjaju svoje stavove ka veri pod uticajem viđenog.

Manastiri Jefrema Filotejskog su imali ogroman uticaj na pravoslavne jereje koji su služili u SAD i Kanadi. Menjanje stavova sveštenoslužitelja je omogućilo postepen povratak zaboravljenom Pravoslavnom predanju u mnogim američkim parohijama. Danas većina pravoslavnih sveštenika u traganjima za duhovnom podrškom dolazi kod oca Jefrema i u njegove obitelji. Pod uticajem učenja i poziva Jefrema Filotejskog mnogi američki pravoslavni sveštenici su postali protivnici religioznog sinkretizma i ekumenizma, počeli su da nose mantiju ne samo za vreme bogosluženja, već i u svakodnevnom životu.

ČUDESNI “ZELENI” MANASTIR U PUSTINJI

Centar misionerskog služenja oca Jefrema je bio manastir svetog Antonija u Arizoni, koji se nalazio nedaleko od glavnog grada te američke države, grada Feniks. Većina lokalnih stanovnika u trenutku dolaska starca Jefrema su bili mormoni, a danas su neki od njih prihvatili Pravoslavlje.

ČUDO USRED PUSTINJE: Manastir Svetog Antonija u Arizoni

Obitelj svetog Antonija je osnovana 1995.godine u bezvodnoj i suvoj pustinji. Starac Jefrem je prvobitno planirao da sagradi manastir na drugom mestu, ali je prema promislu skrenuo sa puta i obreo se na pustinjskom mestu između Feniksa i Tusona. Očevidci govore da su u tom trenutku jasno čuli zvuk zvona, neverovatno nalik zvonu u rodnoj obitelji oca Jefrema – manastiru Filoteju. “Ovde ćemo sagraditi manastir”, rekao je tada starac.

Vladika Antonije, episkop San Franciskanski dugo nije mogao da poveruje u tu priču, sve dok i sam jednom, nekoliko godina kasnije, nije čuo sličan zvuk. On se približavao manastiru svetog Antonija koji je bio u izgradnji, kada je čuo kako zvone zvona. Kako su saznali nekoliko minuta kasnije, zvuk je bio natprirodnog porekla, pošto sami monasi nisu zvonili.

Oko manastira je, po blagoslovu starca, kupljeno 1.200 jardi zemlje na kojima je posađeno 3.000 stabala maslina, pomorandži, limuna, grejpfrura, pistaća, grožđa i palmi. Da se drveće ne bi osušilo bila je neophodna voda koja je na čudesan način pronađena tokom podzemnih iskopavanja. Starcu Jefremu se javio Antonije Veliki i pokazao mu je mesto gde treba da počnu da kopaju bunar. Na dubini od 980 m pronađena je voda koje je bilo dovoljno da okolinu iz pustinje preobrati u cvetnu oazu.

SA BRATIJOM MANASTIRA: Starac Jefrem u sredini, sedi

Sada se u manastirskom vrtu nalazi više od dve hiljade vrsta biljaka, bez obzira na to što letnje temperature u Arizoni dostižu 40-45 stepeni Celzijusovih. Po svoj okolini bratija manastira je podigla fontane, postavila ulične sijalice i izgradila puteve.

Danas posmatrajući veličanstveni rajski vrt i velelepne hramove, koje je podigla bratija obitelji svetog Antonija, teško možemo poverovati da kada je ovde prvi put došlo šest atonskih monaha, da tu nije bilo ni vode, ni puteva, ni struje. Kao prvobitni smeštaj za starca Jefrema i njegove učenike su poslužile četiri prikolice. Monasi su bili prinuđeni da rade u okolini koja je obilovala otrovnim zmijama i opasnim krvoločnim životinjama. Starca Jefrema, koji je poželeo da sagradi manastir u pustinji, je lokalno stanovništvo smatralo ludim. Čak su u uspeh njegove delatnosti sumnjali i pravoslavni ljudi.

Ali prošlo je vreme i na mestu malenih prikolica pojavili su se hramovi i glavne građevine, a broj bratije se povećao sa sedam na četrdeset pet ljudi. Glavni saborni hram manastira posvećen je prepodobnomu Antoniju Velikom i svetitelju Nektariju Eginskom. Još šest hramova je posvećeno prepodobnom Serafimu Sarovskom, proroku Iliji, velikomučeniku Pantelejmonu, velikomučeniku Georgiju, velikomučeniku Dimitriju, svetom Nikoli i Jovanu Predteči.

RAJSKO MESTO U KOME JE SVE BESPLATNO, UKLJUČUJUĆI I DUŠEVNI MIR

Pri obitelji se nalazi i konak, sa prostranim, svetlim sobama u kojima se istovremeno može smestiti 500 hodočasnika. U skladu sa tradicijama atonskog monaštva, prenoćište i hrana se gostima manastira daju besplatno. U konaku je gostima u neograničenoj količini dostupno voće, osvežavajući napici, čaj, kafa.

Prema broju posetilaca obitelj svetog Antonija se nalazi na drugom mestu u državi Arizona, samo nešto malo zaostajući za Velikim Kanjonom (Grand Kanjonom) – jednoj od glavnih atrakcija u SAD.

Manastir svetog Antonija vodi ogromnu dobrotvornu delatnost. Monasi obezbeđuju smeštaj skitnicama i pružaju pomoć svima koji je traže. U gradu Tusonu koji se nalazi nešto južnije od obitelji, po blagoslovu starca Jefrema je sagrađen centar pomoći za siromašne i neudate žene.

Iguman svetoantonijevskog manastira je atonski jeromonah Pajsije – jedan od prvih pet doseljenika u obitelji, koji je došao u SAD sa Svete Gore zajedno sa Jefremom Filotejskim. Sam starac Jefrem se u manastiru ne bavi pitanjima vođenja manastira, već je duhovnik svih manastira koje su osnovali. Takođe, otac Jefrem je i duhovni nastavnik za hiljade mirjana koji dolaze u Arizonu sa svih starana planete.

Sveti starac Josif Isihasta – duhovni učitelj Jefrema Filotejskog
Značaj misije starca Jefrema se teško može preceniti. „Mi, američki arhijereji i jereji, tokom sedamdeset godina smo hteli da privučemo narod u Crkvu organizovanjem festivala. To jeste mi smo organizovali praznike i proslave, ugošćavali smo ljude pićima, hranom i zabavom. Zaboravili smo molitvu, ispovest, postove, brojanice – sve ono što čini Predanje naše Crkve. Čak smo bili protiv izgradnje manastira, pošto smo mislili da nema apotrebe za njima i da oni ništa ne mogu da daju našoj Crkvi. I evo, došao nam je najmanji čovek, bez svetskog obrazovanja i bogoslovskih diploma, bez novatorskih i smelih ideja (koje smo mi u izobilju imali) i podsetio nas na najvažnije – na naše Pravoslavno Predanje. On nije pozivao na igre i zabave, već je pozivao na post i učešće u mnogočasovnim bdenjima. I ljudi su se odazvali na njegov poziv, došli su kod starca i podržali ga. Broj onih koji dolaze kod oca Jefrema se ne može izbrojati. Amerika, koja se spremila za izlaz iz ćorsokaka potrošačke kulture i robovanja materijalnim vrednostima pomoću različitih društvenih pokreta (na primer hipi) i istočnjačkih religija, je otkrila za sebe istinsko neuprljano hrišćanstvo – Pravoslavlje“- ovo su reči oca Antonija (Moshonasa), koji se upokojio kao mnogogodišnji nastojnik pravoslavnog hrama u gradu Tusan.

Prema rečima oca Jefrema, dikeja skita svetog Andreja Prvozvanog na Atonu, “starac Jefrem se podvrgao prekomernim i najtežim klevetama i napadima”. Ali, bez obzira na stalne naručene kritičke reportaže na američkoj televiziji i u štampi, on nije spuštao ruke već je nastavio svoje misionersko služenje. Jefrem Filotejski je živi primer velikog podvižnika, koji je svojim životom dokazao ispravnost reči prepodobnog Serafima Sarovskog “Spasi se sam i oko tebe će se spasti hiljade”.

Izvor: Prijatelji manastira Hilandara/Atanasije Zoitakis Foto: Wikipedia

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement