Srbija se danas na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu. To je na konferenciji za novinare potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Generalna skupština UN-a usvojila je 2. marta rezoluciju kojom se izražava žaljenje zbog invazije Rusije na Ukrajinu i zahteva od Rusije da odmah prestane sa pretnjom i upotrebom sile protiv Ukrajine i da odmah, potpuno i bezuslovno, povuče sve vojne snage sa teritorije Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.

Rezolucija je usvojena sa 141 glasom za, pet protiv i 35 uzdržanih.

Vučić je u obraćanju javnosti 2. marta rekao da se u tekstu rezolucije ne pominju bilo kakve sankcije.

“S naše strane je važno da osudimo narušavanje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, zvanični Beograd se pridruživao svakoj osudi teritorijalnog integriteta “kako god su oni to nazivali”.

“Smatramo da to jeste principijalna, ozbiljna i odgovorna pozicija države Srbije koja nikada nije narušavala međunarodno pravo”, dodao je Vučić.

On je kazao da je Srbija od 13 akata o agresiji na Ukrajinu glasala za četiri, a da devet nije mogla da podrži jer uvode sankcije Rusiji.

Srbija neće učestvovati u izvozu oružja u Ukrajinu

Srbija neće učestvovati u izvozu oružja niti će preko njene teritorije moći da se prevozi oružje koje je namenjeno ratnim sukobima, rekao je Vučić.

„Striktno ćemo kontrolisati sve privatne i državne trgovce da ni na koji način u ratom zahvaćena područja ili u zemlje koje učestvuju u sukobima“, rekao je Vučić.

Država je, kaže, napravila poseban tim koji treba da se bavi prijemom ukrajinskih izbeglica, kao i tim koji će učetvovati u pružanju humanitarne pomoći.

Vučić je rekao da je to tek početak i da će pritisci na Srbiju biti “ogromni” u narednom periodu.

“Srbija se nalazi u teškoj situaciji, danas manje nego ikada postoji razumevanje za poziciju Srbije”, rekao je Vučić.

Koje mere je Srbija uvela?

U svom govoru Vučić je predstavio i mere koje država planira da preduzme tokom ukrajinske krize.

Srbija je, prema njegovim rečima, formirala više timova koji prate situaciju sa naftnim derivatima, gasom, žitaricama i hranom.

„Srbija je preduzela mere koje se tiču nafte – osigurani smo za više od dva meseca – što u energetskim, što u robnim rezervama. Država radi na tome da napuni skladišta nafte“, rekao je Vučić.

Poseban tim biće formiran za praćenje cene uglja, dok će Narodna banka Srbije voditi poseban tim za praćenje svih finansijskih operacija i monetarne stabilnosti.

Kako će reagovati Kremlj?

Predsednik Srbije je rekao da su srpski zvaničnici u prethodnih 48 sati razgovarali sa predstavnicima svih važnijih zemalja.

“Razgovarao sam sa predstavnicima SAD, Nemačke, Francuske, sa evropskim zvaničnicima. Razgovaralo se o glasanju Srbije u UN kao i o sankcijama Rusiji”, rekao je Vučić.

Dodao je da je bilo i “veoma teških razgovora”, te da su predstavnici SAD i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen “imali volje da saslušaju stranu Srbije”.

Na pitanje novinara kakvu reakciju očekuje od Kremlja nakon glasanja na Generalnoj skupštini UN, Vučić je kazao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.

“Ako su naši ruski prijatelji zbog toga ljuti na nas, onda šta da radimo”, rekao je Vučić.

Neće biti nacionalizacije ruskih firmi u Srbiji

Vučić je rekao da Srbija „nije spremna i nije sklona tome da nacionalizuje rusku imovinu“.

„Ukoliko bude problema i ukoliko im neko ograniči poslovanje, onda ćemo se dogovoriti sa njima da to otkupimo, ali nećemo da otimamo“, rekao je Vučić.

On je dodao da će država „pratiti kako se stvari odvijaju i da li će i do kog trenutka biti sve normalno sa uvozom sirove nafte“.

„U ovom trenutku ne razgovaramo ni o čemu sličnom, već razvijamo dobru saradnju sa NIS-om. Ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu, našli bismo najbolje pravično i fer rešenje kojim ni na koji način ne bismo povredili interese naših ruskih partnera“, rekao je Vučić.

Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gasprom Njeft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije. Gasprom su EU i SAD stavile na svoju crnu listu zbog ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

Vučićeva ‘previđanja’ o izbacivanju Rusije iz UN

On je izneo predviđanje da bi neka od sledećih inicijativa dela međunarodne zajednice mogla biti biti isključenje Ruske Federacije iz UN, kako bi se ubrzao prijem Kosova u Ujedinjene nacije.

“Planiraju da na osnovu člana 6 Povelje UN povedu raspravu o izbacivanju Rusije iz UN, posle toga ostaje pritisak na Kinu da dođe do promene Rezulcije 1244 i posle promene rezolucije 1244 nemamo pravni osnov po kojem bismo se pozivali na međunarodno pravo i očuvanje našeg teritorijanog integriteta, kao što ga danas imamo, i zatim sledi priznanje nezavisnosti Kosova od strane onih zemalja NATO i EU koje to do sada nisu uradile”, poručio je Vučić.

Istakao je da je to ideja albanskih lobista i da su to predstavljali međunarodnim predstavnicima.

“Da li je to moguće ili nije – uopšte ne isključujem tu mogućnost. Da li će neko da kaže da tehnički nije moguće, svašta sam mislio da nije moguće, a u ovih tri, četiri dana sam video da je moguće”, naveo je Vučić.

Srbija pripremila protesnu notu za Tursku

Vučić je kazao da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pripremilo protesnu notu Turskoj, nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdoan izjavio da će se Turska zalagati za ulazak Kosova u NATO.

„Da li ćemo je uručiti ili ne donećemo odluku večeras. Svakako to ne vidimo to kao prijateljski potez“, rekao je Vučić.

Predsednik Turske je izjavio 1. marta u Ankari, posle sastanka sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, da njegova zemlja podržava i da će se zalagati za ulazak Kosova u NATO.

„Ne treba nam ničija dozvola da podržimo proces članstva u NATO. Preduzeli smo korake. Kao što što smo uradili u slučaju priznanja, tako ćemo učiniti za proces članstva Kosova u NATO“, rekao je Erdoan.

SAD i EU pozdravili glas Srbije pred UN-om

Predstavnici Evropske unije i ambasada Sjedinjenih Američkih Država izrazili su zadovljstvo glasanjem Srbije za rezoluciju na hitnoj sednici Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu.

“Drago nam je što je Srbija dala podršku Ukrajini u UN-u”, naveli su na tviter nalogu iz američke ambasade u Beogradu.

“Sto četrdeset jedna (141) država podržala je ovo istorijsko glasanje i osudila agresiju Rusije, protiv jedne demokratske zemlje. Svi smo uz Ukrajinu”, dodaje se u tviter objavi.

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žofre (Emanuele Giaufret) takođe je izrazio zadovljstvo sprskom glasu za usvajanje rezolucije UN-a.

“Pozdravljamo što se Srbija pridružila 141 državi članici UN u izražavanju solidarnosti sa Ukrajinom koja je žrtva vojne agresije”, naveo je Žofre na tviteru.

Pohvale i iz ambasada Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Fracuske

Glas Srbije za usvajanje rezolucije UN-a kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, pozdravili su i ambasadorka Britanije, kao i ambasada Francuske i Italije, takođe preko tvitera.

Ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva u Beograda, Šan Maklaud (Sian Macleod) rekla je da pozdravlja glas Srbije za usvajanje rezolucije.

“Snažno pozdravljamo odluku Srbije da se pridruži preko 140 država koje demonstriraju solidarnost sa Ukrajinom danas u UN-u”, navodi se na tviter nalogu ambasadorke Ujedinjenog Kraljevstva.

Francuska ambasada takođe je pohvalila glas zvaničnog Beograda u UN-u.

“Francuska pozdravlja odluku Srbije da se pridruži 141 državi članici UN koje su izrazile solidarnost sa Ukrajinom, žrtvom vojne agresije kršenjem člana 2, st. 4 Povelje UN-a”, stoji u tviter postu francuske ambasade.

Pridružila se i ambasada Italije u pohvalama Srbiji zbog glasa kojim se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu.

“Pozdravljamo odluku Srbije da se pridruži 141 državi članici UN koje su izrazile solidarnost sa Ukrajinom, žrtvom vojne agresije”, naveli su iz ambasade Italije.

Izvor: Slobodna Evropa Foto: