U ČIKAGU SAHRANJEN VELIKI DOKTOR LAZA: Najpoznatijeg srpskog lekara u SAD ispratio veliki broj poštovalaca, porodica, konzul… (VIDEO)

Danas je na groblju u manastiru Sveti Sava u Libertivilu kraj Čikaga sahranjen doktor Milenko Lazarevića, najpoznatiji i najomiljeniji lekar srpske i balkanske dijaspore u ovom delu Amerike. Podsećamo, Doktor Laza, kako su ga od milja zvali njegovi brojni pacijenti, preminuo je 28.juna, na Vidovdan, u rodnom Beogradu, od posledica višestrukog srčanog udara.

Sahrani Dr Lazarevića prisustvovao je veliki broj prijatelja, poštovalaca i pacijenata, a kraj odra su stajali supruga, njegove tri ćerke, zetovi i unučići, od kojih se jedan, po imenu Aleks, od svog dede oprostio potresnim govorom, koji je naterao suze na oči okupljenima.

Među brojnim poštovaocima bili su i konzul žeran Republike Srbije Andrija Zečević, kao i vicekonzul Aleksandar Đorđević.

Opelo Dr. Lazareviću služila su tri sveštenika srpske pravoslavne crkve, Nemanja Tešić, Aleksandar Petrović i Nikolaj Kostur, a sasluživao je otac Konstantin iz Makedonske pravoslavne crkve.

Opraštajući se od Doktora Laze, otac Nemanja Tešić je rekao:

-Teško je govoriti u ovakvim trenucima, ali moramo naći snage i reči da zahvalimo ovom velikom čoveku i velikanu među našom srpskom zajednicom ovde u Americi i mnogo šire. Za početak bih naveo reči jednog čuvenog lekara, Hipokrata, koji kaže: „Gde se god voli umetnost medicine tu je prisutna i ljubav prema čovečanstvu“. Sa druge strane, naš najveći lekar, Isus Hrist kaže: „Ko učini jednom od ovih malih, misleći na obične ljude, meni je učinio“. Ove reči gospodnje doktor Laza je znao i u svome srcu uvek nosio. Kao lekar posvetio je svoj život lečenju bolesnih, tešenju onih koji stradaju i pružajući nadu onima kojima je bila najpotrebnija.

-Doktor Laza je dotakao živote mnogih ljudi, nudeći im pomoć i brigu tokom teških perioda njihovog života, bolesti, rastrojstva. Stoga u dubini naše tuge i žalosti možemo imati utehu da će ime Doktora Laze živeti i dalje kroz njegovu porodicu koju je volio najviše od svega i kojoj je bio stub i oslonac, ali i živote svih onih ljudi za koje se brinuo, i to ne samo tokom procesa lečenja već i dugo nakon izlečenja. Kroz svoju karijeru on je pokazivao sve one hrišćanske vrline, nesebičnosti, saosećanja i žrtve za druge. Dolazeći po savet i lek njegovi prijatelji i pacijenti bi uz to dobili i radost koju je iskazivao na mnoge načine, a najčešće kroz šale. I to je imalo itekako velikoga smisla jer kada tugujemo i kada smo bolesni najpre nam je potrebna radost da bi bar na kratko na te muke zaboravili. On je to znao i na vešt način primenjivao. Lečio je i telo, ali i dušu.

–Projavio je ono što u njegovoj zemlji porekla (Crna Gora) zovu čojstvom i junaštvom i ne mogu da se otrgnem utisku da je njegovo srce prestalo da kuca na Vidovdan, na naš veliki praznik, kada slavimo cara Lazara i kosovske mučenike, koji su izabrali carstvo nebesko umesto carstva zemaljskog. A onda smo sa porodicom dogovorili da ovo opelo vršimo u ovoj crkvi, pokraj moštiju Svetog Mardarija, duhovnog bisera, čoveka koji je učinio mnoga dobra dela i žrtvovao da bi sagradio ovaj hram. Ništa nije slučajno, jer je i Doktor Laza ostavio ogroman pečat u našoj zajednici i šire, a nama ostaje u amanet da svaki u svom poslu radimo čestito i časno kao što je to radio on, istakao je otac Nemanja.

Od doktora Milenka Lazarevića oprostile su se i njegove tri ćerke, a najstarija među njima, Jelena, koja je svoj govor počela pitanjem:

-Šta je bila jedina kvalifikacija da biste postali njegov prijatelj, da bi zadobili njegovu lojalnost, njegovu medicinsku negu, njegovu mudrost i najvažnije, njegovu ljubav? Ne da mu ispričate vic. Bez obzira što je voleo da ih čuje i da ih priča. Humor je bio važan deo njegove interakcije sa svima. I ja znam da vi možda mislite da je napraviti mu pitu od sira bio put do njegovog srca. Ali kuvarske veštine nisu bile ključne u povezivanju sa njim, ne. Trebalo je samo da budete duša kojoj nešto treba, kojoj treba njegovo prijateljstvo, mudrost, veze, lekarsko znanje, šala. On je bio lak da s njim nađete zajedničku temu jer je on prirodno tražio ljudsku vezu sa svakim koga bi mu Bog poslao na put.

-Njegov život je bio pun ljubavi – prava ljubav sa mojom majkom, zdrave ćerke, uspešan profesionalni život i smeh njegove dece koji je ispunjavao dom. Ali nije uvek bilo lako, Godine 1989. on je bio novi imigrant u Čikagu i ovde je poznavao samo nekoliko ljudi. Što je teško poverovati, s obzirom da ga svi znamo kao društvenog, čoveka koji je povezivao ljude. Tata je morao da nauči novi jezik i počne svoj život preko okeana, nakon što je građanski rat zapretio da ugrozi život kakav je znao u Jugoslaviji. Ali on je znao kako da nađe svetlo i kako da se suoči sa strahom. On je bio rešen da prevlada nevolje i povede druge sa sobom.

-Ostavljam Vas ovde sa rečima koje mi je često govorio kad bi me video zabrinutu: „Nasmej se i uživaj u životu!“ Te reči su toliko istinite da će odzvanjati večno. On je sad na putu u Božje kraljevstvo i njegov posao ovde na zemlji je završen. Ako ste od njega primili neki savet, prijateljstvo, ili bilo koju drugu vezu, postoji jednostavan način da nastavite njegovu zaostavštinu. Sačuvajte plamen poniznosti koji je on zapalio u Vama tako što ćete produžiti tu ruku pomoći prema onima u nevolji sa vašim bogomdanim talentima. Ta jednostavna formula širenja ljubavi, ljubaznosti i Vaših darova će ne samo nastaviti njegovu misiju nego će organski Vam omogućiti da se smejete i uživate u Vašem životu. Nasmejte se i uživajte u životu!, poručila je na kraju ćerka Jelena.

Nakon njenih potresnih reči prisutni su u mimohodu poslednji put odali poštu doktoru Lazareviiću a njegovi posmrtni ostaci, koji su u međuvremenu stigli iz Srbije, su pohranjeni u grobno mesto manastira Sveti Sava u Libertivilu.

Doktor Laza, omiljeni lekar i više od toga

Dr Lazarević je uživao veliku popularnost i poverenje među našim imigrantima, a najčešće je bio i prvi naš lekar koga su sretali po dolasku u Ameriku.

Rođeni Beograđanin poreklom iz Crne Gore završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu a onda se 1989.godine, u potrazi za boljim životom, otisnuo “preko bare”, izabravši kao svoju destinaciju Čikago. Tu je specijalizirao i doktorirao na University of Illinois Chicago kao internista.

-Trebalo je da odradim ugovor na dve godine i da se vratim kući. Tako sam i planirao, ali se tu negde pri kraju tog ugovora počelo dešavati ono zlo, izbio je rat u bivšoj Jugoslaviji, a ja sam odlučio da ostanem tamo gde sam se zatekao. Specijalizirao sam kao internista i nastavio da radim kao lekar, a već 20 godina imam svoju praksu, rekao je svojevremeno Dr Lazarević u intervjuu Serbian Timesu.

Urednik Serbian Times i autor ovog teksta će doktora Lazu pamtiti kao čoveka koji je njegovu majku, koja je u Čikago doputovala iz Beograda sa izgubljenim prtljagom, u kome su se nalazili silni lekovi koje je koristila kao svakodnevne terapije, primio po hitnom postupku, mimo običaja američke prakse, što lično dao, što prepisao lekove koji su joj bili preko potrebni.

Čovek koji nije mario za veru i naciju, samo za čoveka

Porodica Kovačević na tome će mu biti večno zahvalna. A primera poput ovog ima još mnogo, mnogo…

-Nikad nisam delio ljude po boji kože, veri, naciji, za mene su svi bili isti – trebala im je neka pomoć. Ispostavilo se, što je nekako i prirodno, da je ljudima lakše da se povere nekome ko dobro razume njihov jezik, da se tako osećaju bolje i sigurnije. Tako je bilo nekad, tako je ostalo, pa je danas oko 70% mojih pacijenata sa prostora bivše Jugoslavije – Srba, Bošnjaka, Crnogoraca, Hrvata, Makedonaca, Slovenaca, Albanaca…, govorio je dr.Lazarević.

Klinika doktora Lazarevića je među emigrantima sa Balkana bila poznata i po tome što je radila medicinske preglede za Zelenu kartu, a on je bio jedini doktor iz bivše Jugoslavije sa licencom za taj posao.

Milenko Lazarević je bio istaknuti član Srpsko-američkog lekarskog i stomatološkog društva, predavač na nekoliko američkih Univerziteta, a ostaće upamćen i po tome što je nesebično pomagao mladim doktorima sa prostora bivše Jugoslavije, koji su kod njega mogli da nostrifikuju svoje diplome, i to – besplatno!

Nostrifikacija diploma se inače naplaćivala, ali kod Doktora Laze su je dobijali besplatno. On je smatrao da je to njegov dug i obaveza prema mladim kolegama koji tek počinju.

Zato će biti upamćen i kao veliki čovek i kao veliki lekar. Slava mu i pokoj duši!

Redakcija Serbian Times upućuje najiskrenije saučešće članovima porodice doktora Milenka Lazarevića.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Goran Pikula