Connect with us

aktuelno

TUŽNA PRIČA: Zašto deca u Zvečanskoj ove godine nisu dobila naše paketiće…

Published

on

Od kada postoji, Serbian Times se trudio da Vam donese pozitivne priče o našim ljudima u otadžbini i dijaspori, njihovim poduhvatima i dostignućima. Ovaj put želimo da skrenemo pažnju na jednu negativnu stvar, za koju smatramo da u budućnosti može da se izbegne i popravi.

Zato o njoj ovde i pišemo.

Prošle godine naša redakcija je, u saradnji sa našim partnerima, kompanijom Magnum Freight Inc. iz Čikaga, organizovala humanitarnu akciju – podelili smo paketiće deci koja se nalaze pod staranjem Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici. Naši predstavnici uručili su novogodišnje poklone i posvedočili sreći mališana koji nemaju tako često priliku da se raduju, jer im sudbina nije bila naklonjena.

Kada smo ove godine zajedno sa ljudima iz Magnum Freight-a pokušali da ponovimo akciju, to nam nije uspelo za rukom. A evo i kako.

Krajem novembra, tačnije 27. u mesecu, poslali smo prvi mejl Centru u Zvečanskoj, ali smo, posle još nekoliko neuspešnih telefonskih pokušaja, prvi kontakt sa gospodinom Zoranom Milačića, direktora ustanove u Zvečanskoj, uspeli da ostvarimo tek 7.decembra.

Gospodin Milačić se ljubazno zahvalio na “našoj želji da opet razveselimo decu” i objasnio nam da će ključnu reč o odlučivanju o našoj donaciji imati Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zamolio nas da mu pošaljemo informaciju o vrednosti donacije, što smo istoga dana i učinili.

Dana kasnije, međutim, stigao nam je mejl od pravnika Centra u Zvečanskoj, gospodina Ognjena Mirosavljevića. Ispostavilo se da im treba još informacija da bi se zahtev zvanično uputio Ministarstvu. Posle nekoliko dana prepiske, u kojoj smo svakog dana dostavljali podatke različitog tipa, poput toga da li su paketići fabrički zapakovani, pravnik iz Zvečanske nam je 11.decembra potvrdio da ima sve što mu treba i da može da krene u proceduru. Dobro je, pomislili smo tada, deca će na vreme dobiti svoje paketiće.

Ali, ne lezi vraže…

Šest dana kasnije, opet se javio gospodin iz pravne službe, koji je, ispostaviće se, prethodno zaboravio da nas pita da li želimo da našu akciju medijski propratimo i usput zaturio mejl u kome smo ga obavestili o visini donacije (o čemu smo prethodno već obavestili i njega i direktora, gospodina Milačića). Dana 18.decembra pravnik Mirosavljević nas konačno obaveštava da ovaj put zaista ima sve što mu je potrebno da prosledi zahtev nadležnom ministarstvu, ali da ne zna kada bi oni mogli da procesuiraju naš zahtev. Ovde smo se po prvi put zabrinuli…

Dani su dalje prolazili, a od Centra u Zvečanskoj i Ministarstva, koje je trebalo da nam pošalje Ugovor o donaciji, nismo dobijali nikakve povratne informacije. Gospodin Milačić, a kasnije i gospodin Mirosavljević, nisu odgovarali na naše mejlove, u kojima smo izrazili zabrinutost da će praznici proći, a da deca neće dobiti novogodišnje/božićne poklone.

POSLEDNJI VAPAJ: Mejl koji smo poslali Zoranu Milačiću, direktoru Centra u Zvečanskoj

Paketići, koje smo kupili još početkom decembra, čekali su da završe u rukama onih kojima su najpotrebniji, a kada pred pravoslavni Božić nismo dobili nikakav odgovor, polako smo počeli gubiti nadu da ćemo biti u prilici da ih dostavimo na vreme.

Jer, poklanjati novogodišnje paketiće u februaru, priznaćete, i nije baš prikladno.

Na kraju smo, suočeni sa zidom ćutanja, odlučili da kontaktiramo Humanitarnu organizaciju “Budi human” i da poklone preusmerimo na neku drugu decu kojima će izmamiti osmeh na lice. Naš zahtev je istog dana oberučke prihvaćen i 367 paketića sa igračkama i slatkišima će ovih dana obradovati najmlađe u Srbiji, zbog čega smo zahvalni gospodinu Aleksandru Šapiću, direktoru organizacije “Budi human” i njegovom timu.

Šta reći na kraju ove priče, osim da je birokratija ukrala osmehe 367 mališana iz Zvečanske, kojima se ovim putem izvinjavamo zbog toga što nisu dobili paketiće, iako za to ne snosimo krivicu.

Ko je u tome prednjačio, ljudi iz Zvečanske ili gospoda iz Ministarstva, ne želimo da procenjujemo, oni će to bolje znati. Ono što je svakako činjenica jeste da su procedure za humanitarnu pomoć koje se sprovode u državnim organima spore, zastarele i neefikasne i da su smišljene bukvalno tako da nateraju ljude koji žele da pomognu da odustanu i nađu drugi put da urade nešto humano, kao što se desilo u našem slučaju.

BIROKRATIJA I PROCEDURE: Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja

O tome svedoči i detalj da, kada smo pravniku iz Zvečanske predložili da neko iz njihovog PR tima napravi fotografije dodele paketića, da bi mediji skrenuli pažnju i drugim ljudima dobre volje da mogu da učine isto (pošto je novinarima zbog pandemije korone zabranjen ulaz u objekat), ostali smo bez odgovora. U jednoj ustanovi od nacionalnog značaja, kakav je Centar u Zvečanskoj, neko bi trebao da vodi računa o takvim stvarima, zar ne?

Razlog što ovo pišemo, ističemo i podvlačimo, nije da kritikujemo samo kritike radi, već da naše reči dopru do nadležnih i da u budućnosti doprinesu da put do dečjeg osmeha ne ide preko toliko prepreka i bespotrebnih komplikacija.

U tom duhu, čestitamo novogodišnje i božićne praznike deci u Zvečanskoj, ali i zaposlenima koji vode brigu o njima, kao i ljudima iz Ministarstva, uz molbu da do sledeće godine i nove prilike pojednostave i olakšaju proceduru onima koji žele da budu humani.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Minrzs.gov /Wikimedia

Continue Reading
Advertisement
1 Comment

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement