Rusiji više nije dopušteno plaćati državne dugove preko američkih i nekih međunarodnih banaka, čime se ona prisilno gura u bankrot. Ministarstvo finansija SAD-a je prestalo dozvoljavati iznimke na sankcije Središnjoj banci Rusije, kojima je Rusija do sada plaćala dugove u dolarima po obveznicama i kuponskim isplatama.
Dosadašnja dopuštenja, kojima su se praktično zaobilazile sankcije, omogućavala su Rusiji da izbegne tehnički bankrot tj. ne vrati svoj dug međunarodnim investitorima. U objavi ministarstva financija SAD-a od 25. maja navodi se da od danas prestaje izuzeće od sankcija nekim finansijskim institucijama iz Rusije, među kojima su osim Središnje banke Rusije također Sberbank i VTB, koje su mogle koristiti bankarski sistem SAD-a za plaćanje dugova.
Ta “rupa” u sankcijama je ostavljena da bi se omogućilo Rusiji vraćanje dugova stranim investitorima, što je ona i radila. U dva navrata je vraćanje tih dugova bilo upitno, a izvršeno je nakon datuma dospeća tj. u roku od 30 dana. To je svojevremeno izazvalo strahove o bankrotu.
Ovom zabranom, tj. ukidanjem izuzeća SAD praktički Rusiju prisiljava na bankrot, koji bi se mogao dogoditi ubrzo. Već 27. juna Rusija mora platiti 71 milion dolara po kuponskoj isplati na izdanu obveznicu, uz dodatnih 30 miliona evra. Jedna se može platiti i u rubljima. To nisu veliki iznosi, ali sada se postavlja pitanje tehničke izvodljivosti tih plaćanja.
Prema izvorima Rojtersa i Wall Street Journala, ministarstvo finansija Rusije je već prebacilo sredstva na sigurne račune preko kojih će se taj dug platiti, znajući da izuzeće SAD-a kojim se dopuštalo korištenje finansijskog sistema SAD-a u svrhu plaćanja dugova uskoro završava. Ali sledeći mjesec na naplatu dolazi novih 400 miliona dolara duga.
Ako Rusija propusti platiti bilo koji dug do kraja godine na datum dospeća, ulazi u grejs period od 30 dana kada još može da plati dug, a ako to ne učini, onda se proglašava bankrot države. Do kraja godine Rusija mora izvršiti još 18 isplata po kuponskim isplatama i obveznicama, ukupne vrednosti oko 1.7 milijardi dolara.
Rastu cijene, ekonomija pada
U aprilu je ruska medijska agencija Interfax objavila da ministarstvo finansija i ministarstvo privrednog razvoja prilagođavaju državni proračun padu BDP-a od 10 posto i više u 2022..
Međunarodne institucije predviđaju pad BDP-a Rusije 2022. od 10 do 15 posto. Predviđanje Svetske banke je pad od 11.2 posto. Službena stopa inflacije iznosi 17.8 posto za travanj, u odnosu na isti mesec 2021. Do kraja godine se procjenjuje da će se popeti i na 25 posto.
Analiza ruskog državnog Instituta Vneshekonombanka, objavljena 22. marta, predviđa da će realne plate 2022. pasti za 12 posto, a inflacija narasti na 19.3 posto do kraja godine.
Na početku napada na Ukrajinu je Centralna banka Rusije podigla referentnu kamatnu stopu s 9.5 posto na 20 posto, da bi se preventivno usporio rast inflacije. Zbog očitog usporavanja privredne aktivnosti, ubrzo je spuštena na 17 posto, pa na 14 posto.
U trenutnoj situaciji se balansira između visoke referentne kamatne stope da bi se usporio rast inflacije i snižavanja referentne kamatne stope da se ne uspori privredni rast.
Uprkos svemu, rublja jača. Zašto?
Ono što na prvi pogled čudie je to što ispada da je nacionalna valuta rublja najjača u zadnjih sedam godina. Nakon što je kurs naglo pao u martuu na 140 rubalja za jedan evro i 120-130 rubalja za jedan dolar, postupno jača pa je trenutni kurs 62 rublje za jedan evro i 59 rubalja za jedan dolar.
Istina je da su cene nafte i gasa, o kojima potpuno zavisi privreda Rusije i državni proračun, na jako visokom nivou. To ipak ne može opravdati ovoliko snažan kurs rublje. Inflacija iznad 17 posto, zamrznuta polovina deviznih rezervi, procena pada godišnjeg BDP-a više od 10 posto, velik dio finansijskog sektora izbačen iz SWIFT-a, smanjen uvoz, pad realnih plata od 12 posto… Gospodarska situacija nije sjajna, blago rečeno.
24. februara, na dan početka invazije, Centralna banka Rusije intervenisala je prvi put u nekoliko godina u sklopu niza mera za stabilizaciju ruskog finansijskog sistema. Tog dana i nekoliko dana nakon, do 28. februara kada su uvedene sankcije, potrošene su oko 1.2 milijarde inostranih rezervi dolara za stabilizaciju rublje. No to ne može biti razlog sadašnjeg jačanja kursa.
Uvedeno je nekoliko politika kojima se to postiglo. Određeno je da kompanije koje izvoze moraju 80% svojih prihoda od izvoza pretvoriti u rublje, tj. zamijeniti dolare i evre za rublje. Time se povećavala ponuda deviza na Moskovskoj berzi i potražnja za domaćom valutom, što osnažuje rublju.
Uvoz iz EU i SAD-a, koji se plaćao u dolarima i eurima, oštro je pao. To je smanjilo potražnju za devizama, čime je dodatno ojačan kurs rublje.
Strancima je zabranjeno “iznositi” evre i dolare iz Rusije, čime se zadržavaju u Rusiji i održavaju ponudu tih valuta. Čak je i Rusima zabranjeno slati novac izvan Rusije, u početku sasvim, a kasnije je bilo dopušteno uz stroga ograničenja. Time se sprečavao odliv dolara i evra iz zemlje jer bi u suprotnome došlo do manjka dolara i evra u zemlji i time bi se automatski rušio kurs rublje.
Na Moskovskoj berzi je jako otežana prodaja rublje, strancima je sasvim zabranjeno trgovati sa njom, neki načini trgovanja su zabranjeni, a ne može se trgovati ni svim deonicama.
Centralna banka Rusije je počela još u aprilu kupovati zlato u fiksnoj ceni od 5000 rublji za gram, čime se nacionalna valuta vezala za zlato. Kako se zlatom u svetu trguje u dolarima, time je efektivno tečaj rublje fiksiran prema dolaru, bar u kratkom roku i dok je cena zlata stabilna.
Rusija brani kurs rublje, ali i aktivno manipuliše njime. Ustvari je nemoguće odrediti koji je stvarni kurs jer se njime praktički trguje samo u Moskvi, a većina stranih kompanija i investitora je ne želi. Iako je kurs rublje na relativno visokih 58 rublji za jedan dolar, pre okupacije Krima je bio na 30 rublji za dolar, dvostruko jači.
Cela situacija oko ruskog duga, sankcija, kursa rublje, SWIFT-a i generalno ekonomskog rata između Rusije i Zapada je zanimljiva i dinamična. Za sada se Rusija relativno dobro prilagođava, manipulacijama i neortodoksnim politikama.
Izvor: Index Foto:
