Connect with us

Amerika

TREĆA AMERIKA: Kako su SAD preživele svoj 5.oktobar i da li će Tramp krenuti Vučićevim putem

Published

on

Amerika je svoj 5.oktobar dočekala na srpski Badnji dan. Nisu baš morali da nam pokvare praznik, ali ajde, revolucijama se u zube ne gleda. Vašington je tako na jedno popodne zaličio na Beograd i Temišvar od pre koju deceniju, ali je izostalo ono najvažnije, završnica.

Američka anti-birokratska revolucija nije okončana onako kako su se njena deca ponadala. Ako su se uopšte ičemu nadali kada su, maskirani u Hijavatu i Bika Koji Sedi, krenuli u juriš na Kapitol Hil, gde su zatekli praznu kancelariju grob-devojke Nensi Pelosi, u kojoj su, priča se, našli bič, kožni donji veš i komplet zuba-veštaka u dopola punoj čaši sode bikarbone. I pošto ih baba nije, kao što red nalaže, dočekala sa slatkim i rakijom, već se malo ranije zaključala u podrum, ostavili su joj poruku u duhu Terminatora, nešto tipa – “I`ll be back!”

DIVLJI ZAPAD: Bik koji sedi, prvi put u Kapitol hilu

Ali se, i pored obećanja, nisu vratili da babi nameste zube. Jer je ova u međuvremenu pozvala konjicu.

Razlog zbog koga je ova kaubojska revolucija na kraju dana doživela krah leži pre svega u činjenici da, za razliku od srpske ili rumunske, iza nje nisu stajale proverene američke institucije, specijalizovane za ovu vrstu usluga: CIA, FBI i CNN.

Što je dobro za Ameriku. A loše za nas ostale.

Kad udari pandur na pandura…

Stampedo na poljani ispred “američke Skupštine”, bez obzira šta narednih dana palamudili vajni analitičari, bila je spontana reakcija građana na skandalozni izborni proces koji je okončan pobedom suparničkog kandidata, pod vrlo sumnjivim okolnostima koje ni izbliza do kraja nisu ispitane. Zarez.

Uz potencijalno učešće “ubačenih elemenata” iz levičarskih grupa, konkretnije Antife, o čemu se sve glasnije priča i nagađa.

Bila je to, takođe, i eksplozija pretis-lonca mesecima zaboravljenog na ringli, lonca u kome su se Trampovi simpatizeri, sve do juče miroljubivi građani koji su se kleli u law&order, dugo krčkali – lančana reakcija na poniženje i nasilje kojem su bili izloženi od strane medija i političkih takmaca, maskiranim BLM/Antifa aktivista.

Na kraju te tužne balade, stotinjak usijanih glava u masi od nekoliko desetina hiljada naprosto je odlepilo, pobacalo ograde i policajce koji su im se zatekli na putu i nepozvano banulo u osinje gnezdo na najpoznatijem američkom brdu.

AMERIČKI 5.OKTOBAR, BEZ ZAVRŠNICE: Demonstracije u Vašingtonu

Epilog svi znamo: Pet ljudi je stradalo (četiri protestanta i jedan policajac), na desetine povređeno i pohapšeno. Nagrabusili su i organi reda i to, što je zanimljivo, prvi put od ruke i batine onih koji su se prethodnih meseci žestoko borili za njihova prava, protestvujući protiv najava demokratskih guvernera, senatora i kongresmena da će značajno smanjiti ili čak ukinuti policijske snage (DEFUND THE POLICE) u gradovima i državama koje kontrolišu.

Tako ćemo kao jedan od paradoksa ove vašingtonske Badnje čajanke pamtiti to da su građani koji su u rukama nosili plave policijske zastave na štrafte, i među kojima je bilo i dosta policajaca, sukobili sa svojim kolegama koji su tog dana bili na dužnosti. Politika je kurva i u stanju je da zavadi i rođenu braću, a kamoli kolege, što mi na Balkanu dobro znamo, a sada je ta surova istina po ušima ošinula i Amere. Dobrodošli u klub!

…Ovde mora doć` cenzura!

Prva žrtva u zgradi Kapitol hila bila je Ešli Bebit (35), veteran američke avijacije, koja je ustreljena dok je pokušavala da se probije kroz dobro utvrđena vrata kroz koja, stiče se utisak, demonstranti ni pod tačkom razno nisu mogli da prodru. U tom trenutku policajac je iz neposredne blizine ispalio fatalni hitac u njene grudi, iako se čini da je ovu situaciju mogao rešiti i bez upotrebe smrtonosne sile.

Uostalom, pogledajte pa procenite sami…(Upozoravamo Vas da snimak sadrži nasilne scene)

Kako god, život Ešli Bebit je zauvek izgubljen i ništa ga neće vratiti njenoj porodici i suprugu.

Iako je bila nenaoružana (osim ako se u oružje ne računa zastava “Tramp 2020”) u medijima je predstavljena kao razbojnik koja je zaslužila ono što joj se desilo. U izveštaju o njenoj smrti koju je preneo “Biznis insajder” u prvi plan se stavlja podatak kako je pokojnica “naređenje kalifornijskih vlasti za zadržavanje kod kuće (“stay at home order”) vezano sa korona virus nazvala “komunističkim sranjem”” i kako su postovi na društvenim mrežama “otkrili njenu podršku Trampu i teorijama zavere QAnon-a”.

Kako od ratnog veterana napraviti teroristu

Takvi su bili i drugi napisi medija, u kojima se ova mlada žena, koja je svoje najlepše godine, tačnije 14 najlepših godina, provela služeći svoju zemlju u Afganistanu i Iraku, tretira kao terorista koji je zaslužio da umre, bez zrna empatije za ratnog veterana, kamoli postavljenih pitanja o odgovornosti za njenu smrt.

“DOBILA ŠTA JE ZASLUŽILA”: Ešli Babit 14 godina služila svoju zemlju u Iraku i Avganistanu

Podsećanja radi, kriminalci, falsifikatori, silovatelji i pljačkaši koji su prethodnih meseci stradali u obračunima sa policijom, u medijima su posthumno slavljeni kao heroji borbe za “rasnu jednakost”, njihove sahrane su prenošena na svim televizijama, a izjave njihovih majki, očeva, braće i sestara nedeljama su punili naslovne strane i TV ekrane. Majku Ešli Babit niko nije pozvao da joj izjavi saučešće, da je upita kako se oseća, da li pati, ili možda želi nešto da poruči…

Neko je procenio da život Ešli Bobit nije važan, i nije za žaljenje.

Naši i njihovi

Tu dolazimo do mejnstrim medija, koji su i ovoga puta odigrali svoju perverznu igru koja vređa inteligenciju svakog pristojnog čoveka. Pokazujući apsolutni deficit morala, sedma je sila (ah, kako to gordo zvuči), ista ona koja ni jednim slovom nikada nije osudila višemesečno divljanje Antifa/Black Lives Matter falangi ulicama američkih gradova, paljenje policijskih stanica, upade u zgrada suda, uništavanje privatne imovine i istorijskih spomenika, zlostavljanje građana, političkih neistomišljenika ili pak slučajnih prolaznika, naprasno postala zabrinuta za “vandalizam Trampovih hordi koji preti da uništi Ameriku” i zbog koje se “Americi smeje ceo svet”.

Sagovornici u ovoj farsi su im, naravno, bili svi oni liberalni dušebrižnici na čijoj licemernoj skali postoje dve vrste nasilja: Naše i Njihovo. Ono “naše”, naravno, nikada nije sporno i uvek se sprovodi sa višim ciljem. Za ono “njihovo”, međutim, treba hapsiti redom i suditi po kratkom postupku.

Uveliko se vodi kampanja da se na društvenim mrežama sprovede istraga i da se svi oni koji su snimljeni, ne samo u zgradi, već i ispred zgrade na Kapitol hilu, uhapse i otpuste, bez obzira da li su počinili krivično delo ili samo mirno protestvovali. Prema informacijama nezavisnih medija, otpuštanja su već počela, a nekolicina ljudi je prijavila da je ostala bez posla samo zato što je mirno protestvovala.

OTKAZANO ŠTAMPANJE KNJIGE ZBOG PODRŠKE TRAMPU: Senator iz Mizurija Džoš Hauli

Takođe se, u duhu nacističke “kristalne noći”, traži da se svima onima koji su stali uz Trampa zabrane letovi avionom(?), da im se onemoguće javni nastupi ili, recimo, objavljivanju autorskih dela, što se juče već desilo republikanskom senatoru iz Mizurija Džošu Hauliju, kome je izdavač otkazao štampanje knjige “zbog toga što je podržao predsednika SAD u pokušaju da preokrene rezultat izbora”.

The Home of the brave and the land of the free...Sve u šesnaest.

Trampov pokušaj “državnog udara”

Naravno, sva ljaga za incidente u Vašingtonu pala je na obraz Donalda Trampa, koji je optužen da je prethodnih dana “dolivao ulje na vatru svojim izjavama” koje su u javnosti i među njegovim pristalicama pred famoznu sednicu 6. januara stvorile tenzije i očekivanja kao da je u pitanju nekakav Sudnji dan, te da je naposletku “podržao nasilje tako što ga nije osudio” i pokušao da izvede “državni udar”.

Istini za volju, Tramp se nije baš pretrgao u kritikama onih kojih koji su upali u “svetu zgradu američke nacije”, kako su neki melodramatično nazvali monumentalno zdanje od belog džordžijskog mermera.

Ali je, što se mora priznati, spornog Badnjeg dana od početka pozivao svoje fanove da ostanu mirni, da se uzdrže od nasilja, a nešto kasnije i da se raziđu i “odu kućama”. Usput, apelovao je i na poštovanje organa reda, o čemu govore i ove objave na tviteru i jutjubu, složene hronološkim redom…

Što se tičepodgrevanja atmosfere pred odsudno sabiranje glasova u Kongresu, valja biti iskren pa reći – nijedan političar na svetu ne bi predao vlast bez borbe i odustao od nečega što mu zakoni i Ustav (u ovom slučaju američki) dozvoljavaju.

Kada je shvatio da su sve zakonske mogućnosti iscrpljene, predsednik SAD se juče oglasio i poručio da je vreme za “vidanje rana i praštanje” i najavio mirnu primopredaju vlasti 20.januara, ali i poručio da je i dalje ubeđen da treba izvršiti reformu izbornih zakona.

Kako je Bajden “osudio” BLM i Antifu

Svi su, međutim, paleći lomaču za Trampa, olako zaboravili kako budući predsednik Amerike Džo Bajden nikada ni jednim slovom nije osudio nasilje njegovih pristalica, jer pripadnici Antifa i Black Lives Matter, ma kako se predstavljali ili ih neko predstavljao, nisu bili ništa drugo do jastrebovi Bajdenove i kampanje Demokrata, kampanje u kojoj su mesecima uništavali privatnu i javnu imovinu, sve sa ciljem da mu na izborima obezbede koji glas više od Trampa.

Da se ne lažemo, upravo te pristalice, podržane medijima, na kraju su Bajdenu i donele pobedu, u čemu verovatno i leži razlog zbog čega ni jedanput nije osudio njihovo nasilno ponašanje, iza koga je ostalo na desetine žrtava.

Dok je Tramp najavljivao da će za dve nedelje iseliti iz Bele kuće, vlasnik Fejsbuka Mark Cukerberg se oglasio otvorenim pismom, u kome je poručio da je do daljnjeg blokirao profil američkog predsednika na njegovoj društvenoj mreži.

Šokantni događaji u poslednja 24 sata jasno pokazuju da predsednik Donald Tramp namerava da iskoristi svoje preostalo vreme na funkciji da podrije mirnu i zakonitu tranziciju vlasti svom izabranom nasledniku Džou Bajdenu.

Kad Šećerko presudi

“Njegova odluka da koristi svoju platformu da odobrava a ne da osudi delovanje svojih pristalica u zgradi Kapitola s pravom je uznemirila ljude u SAD i širom sveta. Juče smo uklonili ove izjave jer smo ocenili da će njihov efekat – i verovatno njihova namera – biti da izazovu dalje nasilje”, piše Cukerberg u svom javnom obraćanju.

Da ne bude zabune, Trampove “izjave”, koje po Cukerbergu pozivaju na nasilje, upravo su ove objavljene na Tviteru a koje možete videti gore u tekstu. Međutim, za vlasnika Fejsbuka to je bilo toliko uznemirujuće da je odlučio da zabrani predsedniku SAD da se oglašava, uz sledeće objašnjenje:

“Verujemo da su rizici od dozvole predsedniku da nastavi da koristi našu uslugu u ovom periodu jednostavno preveliki. Stoga produžavamo blok koji smo postavili na njegove Fejsbuk i instagram naloge na neodređeno vreme i najmanje dve nedelje do završetka mirnog prelaska vlasti.”

A mislili ste da je “Veliki brat” samo fikcija, plod bujne mašte Džordža Orvela...Ha ha.

Trampova zaostavština

Kao šlag na tortu, u poslednja 24 sata medijima su prostrujale glasine da članovi Trampovog kabineta razmišljaju o tome da se, prvi put u američkoj istoriji, pozovu na tzv. 25.amandman i “impičuju” Trampa pre isteka mandata, dakle u narednih 12 dana, pozivajući se na njegovo “mentalno stanje” i nesposobnost da vodi zemlju.

Na informaciju koju je britanski “Daily Mail” dobio od neimenovanog izvora iz Trampovog Kabineta, samo nekoliko sati kasnije “muštuluk je uzela” spikerka Predstavničkog doma, gorepomenuta Nensi Palosi, koja je zatražila od potpredsednika Pensa da on bude taj koji će pokrenuti proces i smeniti čoveka koji ga je postavio na to mesto.

“Pozivam potpredsednika da ukloni predsednika tako što će se odmah pozvati na 25. amandman. Ako potpredsednik i Kabinet to ne urade, Kongres će krenuti sa impičmentom“, rekla je Pelosi.

Zvuči lepo, ali teško ostvarivo. Ne zato što Demokrate ne bi volele da mrskog im genetskog Nemca vide na kolenima nakon četiri godine bezuspešnih, a mnogi bi rekli i besmislenih pokušaja impičmenta. To bi, ne lezi vraže, voleo i veliki broj republikanaca, koji sada masovno peru ruke i pokušavaju da se umile novoj većini, poput miševa koji beže sa broda ne bi li našli sebi rupu i parče sira ispod druge katarke. (Zanimljivo je da je među onima koji su ostali uz Trampa čovek koji mu je bio najžešća konkurencija u bitci za republikanskog predsedničkog kandidata 2016., teksaški senator Ted Kruz).

HARIZMA ISPRED PARTIJE: Donald Tramp stvorio pravu armiju lojalnih pristalica

Ali džaba im sve…Do impičmenta neće doći iz razloga što se svi gore pobrojani plaše da bi, nakon provale u Kapitol Hil, Trampovo prevremeno svrgavanje pokrenulo još veći talas nasilja, sa nesagledivim posledicama.

I zaista, nijedan predsednik u skorijoj američkoj istoriji nije bio toliko omrznut, ali ujedno i toliko voljen kao Tramp. Iako je na izbore izašao kao kandidat Republikanske partije, on je svoju karijeru gradio kao solo igrač, individualac koji je promenio pravila igre političke utakmice i, za razliku od nekih prethodnika, iz jedne i druge partije, glasače u svoje redove privukao ličnom harizmom, a ne pozivanjem na partijsku lojalnost.

Za Trampa je, naime, glasalo mnogo demokrata nezadovoljnih aktuelnom politikom dvojca Pelosi-Šumer i radikalnim skretanjem u levo, kao što su protiv njega glasali i mnogi republikanci kojima se nije dopao njegov stil, neformalan nastup ili odustajanje od intevencionističke šerif-politike koju su sprovodili njegovi prethodnici, prvenstveno otac i sin Buš.

Republikanci putevima “svpskih vadikala”

Kao posledica svega navedenog, Republikanska partija, sada to već i čavke kapiraju, nalazi se na velikoj prekretnici, koja malo podseća i na nama svima znanu situaciju u kojoj se našla Srpska radikalna stranka pre nego što su Nikolić i Vučić okrenuli leđa Šešelju i formirali SNS.

Naravno, američka dvovekovna dvopartijska politička tradicija ima dublje korene od srpskog tranzicionog partijsko-pilićarskog buvljaka, ali nakon što su zamalo doživeli “5.oktobar”, iako za sada u domenu fantazije, nije nemoguće da će se Amerika uskoro probuditi kao tropartijska država, sa novom populističkom suverenističkom partijom na čijem bi se kormilu, pored porodice Tramp, našli i neki od uglednijih republikanacaa, poput pomenutih Teda Kruza i Džoša Haulija, ili mladih zvezda u usponu, kakva je konzervativna afro-amerikanke Kendis Ovens.

A ko zna, možda i neki od patriotski orjentisanih demokrata, recimo kongresmenka sa Havaja Tulsi Gabard, koja je svojim stavovima kudikamo bliža Trampu nego vrhuški demokrata.

NEKAD NAJVEĆI TRAMPOV PROTIVNIK, DANAS NAJVEĆI SAVEZNIK: Senator Ted Kruz

U toj situaciji svakako bi najteže posledice podnela upravo Republikanska partija, tačnije oni koji bi u njoj ostali posle Trampove ere, a koje bi njegovi lojalni glasači kaznili za izdaju koja se uveliko odigrava. U toj grupi republikanaca dominiraju uvenuli starci i bledoliki partijski šarafi, među kojima se ne nazire kandidat koji bi za četiri godine mogao da izađe na crtu Bajdenu ili nekom drugom liberalnom kandidatu.

Tramp je onomad najavio svoju predsedničku kandidaturu za 2024. godinu, da bi ovih dana izjavio da će možda ipak biti prestar za takav poduhvat, što ne isključuje mogućnost da ga nasledi ćerka Ivanka, koja se ozbiljno posvetila politici, a možda i neko od dvojice sinova, koji su proveli ceo mandat kao njegovi najbliži saradnici.

Da li će američku budućnost, posle Kenedijevih i Bušovih, obeležiti politička dinastija Tramp, saznaćemo vrlo brzo, jer su prethodni dramatični događaji u petu kosmičku brzinu prešaltali zbivanja na američkoj političkoj sceni.

NOVAVA DINASTIJA NA POMOLU: Trampovi u punom sastavu

Gvožđe se kuje dok je vruće, a hlađenje političke klime nije ni na pomolu, tako da je već izvesno da nas čeka mnogo uzbuđenja, iako bi mnogi želeli da Amerika ubrzo posle 20.januara zaliči na mirno more, bolje reći ustajalu baru.

Prolog: Zvezdane staze

Igrica je gotova. Prvi američki predsednik koji nije bio deo političke oligarhije odlazi iz Bele kuće. Ujedno, ostaće upamćen i kao prvi predsednik SAD u poslednjih 90 godina koji nije slao avione i marince da ruše legalno izabranu vlast neke suverene države.

Amerika se u naredne četiri godine, naročito imajući u vidu da će demokrate kontrolisati sve tri institucije: Kongres, Senat i Belu kuću, vraća u dobri stari ekvilibrium, strogo kontrolisan od strane korporativnih sponzora, koji su potrošili grdne milione da bi Bajdena doveli na vlast i sigurno neće dozvoliti da im se situacija izmigolji iz ruku, kao što se desilo 2016. godine, kada se u zdanje na Pensilvanija aveniji neočekivano uselio autsajder iz TV rijalitija i sa naslovnih strana tabloida.

PROMENIO PRAVILA IGRE: Donald Tramp, 45. američki predsednik

Iako nije uspeo da se izbori za drugi mandat, to svakako ne znači i da Trampov eksperiment nije uspeo. I ovaj jedan je bio dovoljan da pomeri granice i uzdrma učmali sistem koji je decenijama funkcionisao po istim pravilima, nevezano čija se partijska zastavu vijorila na čelu kolone.

Iako neki tvrde suprotno, Amerika je u protekle četiri godine napravila veliki iskorak u galaksiju prilično maglovitu i nepoznatu, koja se, sada je to već sasvim jasno, mnogim građanima učinila puno privlačnijom od svima znanog i predvidivog kosmosa kojim su do sada plovili.

Da li će se u dogledno vreme potpuno osloboditi straha i otisnuti nekim novim mlečnim putem, odrediće sudbinu ne samo Amerike, već i celog sveta.

Piše: Antonije Kovačević Foto: SkyNews/Youtube/Twitter/

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement