Danas se navršava 206 godina od smrti vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa Petrovića. Đorđe Petrović rođen je u selu Viševac, kod Rače Kragujevačke, 1768. godine, a ubijen 25. jula 1817. u kolibi, u selu Radovanju, kod Velike Plane.
Ubijen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića, Karađorđevog kuma, a usmrtio ga je poverljiv čovek drugog Karađorđevog kuma – Vujice Vuličevića. Sam ubica Nikola Novaković bio je kivan jer mu je Karađorđe likvidirao brata tokom ustanka.
Voždu je oduzeo život na spavanju, udarcem tupim delom sekire u glavu, posle čega ju je odsekao i ona je poslata sultanu kao dokaz, u Carigrad.
Posle ubistva, Vujica Vulićević je sagradio crkvu brvnaru, nazvanu u narodu Pokajnica (danas ženski manastir), a Nikola Novaković je ubrzo izgubio razum i u jednoj nesreći ga je samleo vodenični točak.
Đorđe Petrović je, inače, rođen kao jedno od sedmoro dece Petronija (Petra) i Marice Živković, koji su se posle Kočine krajine nastanili u Topoli. Prezime Petrović dobio je po nadimku svog oca.
U ratu između Turaka i Austrijanaca, pred kraj tog rata, 1787. godine, angažuje se na strani Austrije. Po okončanju sukoba dobija unapređenje i medalju za hrabrost, da bi se odmetnuo u hajduke kao vođa hajdučke družine.
Kada su Srbi podigli ustanak, 1804. godine, kao odgovor na tursku seču knezova, Karađorđe, u to vreme već ugledni domaćin i trgovac, dolazi na njegovo čelo. Za vođu je izabran sredinom februara 1804. godine, na zboru u Orašcu, a činom polaganja zakletve postaje vožd.
Njegov glavni zahtev bio je da dahije napuste Beograd i nije pristajao ni na kakve pregovore sa njima. I inače je važio za beskompromisnog i prekog čoveka, koji se nije libio da naredi vešanje rođenog brata zbog silovanja.
Bosanski vezir Bećir-paša došao je kao sultanov izaslanik da zavede red u Pašaluku, ali je naišao na čvrst i odlučan otpor.
Na tzv. Pećanskoj skupštini 1805. Srbija je trebalo da preda Porti sve zahteve. Na insistiranje Karađorđa glavni ultimatum bio je da se ukinu feudalni spahijski odnosi i uvede unutrašnja autonomna uprava u Beogradskom pašaluku. Pošto Turci nisu pristali, sukobi su nastavljeni.
Oslobođene su još tri nahije, postignuta pobeda na Ivankovcu 1805, a početkom iduće godine ustanak se širi. Sredinom 1806. razbijena je turska ofanziva, zabeležena je velika pobeda na Mišaru i Deligradu, a 1807. je usledila borba za oslobođenje Beograda.
Ustanak je propao 1813. godine, Karađorđe je pobegao u Austriju, a sledeće godine se prebacuje u Rusiju. Godine 1816. pridružio se grčkom pokretu za oslobođenje, da bi nastavio borbu za proterivanje Turaka i iz Srbije.
Naredne godine tajno dolazi u Srbiju ne bi li se dogovorio sa Milošem Obrenovićem o zajedničkoj akciji. Tada je ubijen. Naime, Miloš nije želeo nove borbe, a Karađorđev povratak nosio je opasnost od izbijanja sukoba. Ujedno, Miloš se bojao da bi kum mogao da preuzme vlast.
Na svečanoj ceremoniji, koju će danas u podne predvoditi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, biće položeni venci i odata počast vođi Prvog srpskog ustanka. Ceremonija će se održati u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, kod Topole. Vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Opštine Topola, kao i udruženja građana za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
PROČITAJTE VIŠE:
KUVANJE SA PRINCEZOM KATARINOM: Karađorđevići učestvovali u poznatom američkom TV programu! (VIDEO)
Izvor: Novosti
Foto: Wikipedia
