Uprkos u najmanju ruku optimističnih epiteta koje srpska ekonomija dobija od predstavnika vlasti, prema podacima Eurostata Srbija je za godinu dana zabeležila najveći rast cena hrane u Evropi.
Jedan od vodećih razloga je slaba ekonomija Srbije koja ne uspeva da amortizuje pritisak naglih poskupljenja izazvanih kako pandemijom, tako i ratom u Ukrajini, odnosno ekonomskim sancijama Zapada Rusiji. Sve to dovelo je prvo do poskupljenja hrane, enegenata, nekretnina i inflacije.
Dok razvijene zemlje Evrope drže trenutnu krizu pod kontrolom davanjem značajnih subvencija, Beograd bez dodatnog zaduživanja nema dovoljno novca koji bi mogao da izdvoji, naročito usled neracionalne potrošnje tokom prethodne dve godine.
Kancelarija EU zadužena za statistiku objavila je podatke u trenutku kada se u Srbiji zahuktava predizborna kampanja.
U poređenju sa januarom 2021. godine, u Srbiji su cene u istom mesecu ove godinebile više za 14,5 odsto, prema zvaničnim podacima Eurostata. Istovremeno, prosečan rast cena hrane u EU iznosi manje od pet odsto.
Dok Srbija zauzima prvo mesto na neslavnoj listi poskupljenja, odmah iza nas je Litvanija, gde je u istom periodu hrana poskupela za 12,8 odsto. Slede Bugarska sa 11,1 odsto, Mađarska sa 10,9 odsto, Hrvatska sa 10,2 odsto, zatim severna Makedonija sa 9,6 i Estonija sa 9,2 odsto poskupljenja.
Istovremeno, u Italiji, Sloveniji, Austriji, Grčkoj i Nemačkoj hrana je za godinu dana poskupela između 3,9 i 5,5 odsto.
Primeri Norveške i Švajcarske pokazuju da postoje i izuzecigde je zabeležen pad cena hrane, pa su tako u Norveškoj prehrambeni proizvodi pojeftinili za jedan odsto, a u Švajcarskoj 1,5 odsto.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Serbian Times
Foto: Pixabay
