TEODOR (5) JE ČUDO OD DETETA: Sa godinu i po dana je naučio da čita i piše, broji do 100, želi da postane naučnik! (FOTO)

Čudo od deteta, petogodišnji Teodor Grubački, sa detinje iskrenom težnjom da svakog trena nauči i usvoji nešto novo, odrasta u porodičnom domu u zrenjaninskom naselju Bagljaš, ide u obližnji vrtić, igra se sa mlađim bratom Konstantinom i ne prestaje da iz dana u dan, kreativnošću i znanjem, bez daha ostavlja roditelje i vaspitačicu.

Majka Danijela, grafički dizajner, i tata Srđan, po zanimanju kinooperater u bioskopu, kada je Teodor, napunio godinu dana, primetili su nestvarni dar svog sina i želju da usvaja nova znanja iz raznih oblasti, a da u srcu Banata, raste i stasava možda i novi Mihajlo Pupin, potvrdila je i njegova vaspitačica Tatjana Radović Jovanić. U vrtiću je fascinirana neverovatnim darom da sabira, množi, poznaje anatomiju ljudskog tela, hemijske elemente i planete Sunčevog sistema.

Ponosni roditelji kažu da je Teodor, sa godinu i po, počeo da se interesuje za brojeve ređajući po frižideru magnete u obliku brojeva. Plačući je tražio da ga uče koji broj ide dalje, a sa tri godine baratao je trocifrenim i četvorocifrenim brojevima, počeo da ih sabira, oduzima, množi i deli, igra se i slaže kockice i rešava jednačine.

-U ljudskom telu je 206 kostiju, najduža je u nozi, a pluća su organ pomoću kojeg dišemo – kao iz topa, praveći od plastelina ljudsko telo, kaže Teodor, ne skrivajući da kada poraste želi da postane doktor i naučnik.

Teodor iz glave, bez problema nacrta mapu sveta, „izrecituje“ sve zemlje sa kojima se graniče Peru, Kuba ili Rusija, ali i izračuna koren iz broja koji mu se zada.

Danijela i Srđan Grubački, ponosni na nesvakidašnji dar svog starijeg deteta, čvrsto su na zemlji i ne žele da prave euforiju, ali se nadaju da će neko u Srbiji prepoznati talenat i pomoći im da Teodora usmere na put nauke i istraživačkih aktivnosti.

-Nema tu pogovora, takav je, on zna šta želi, podržaćemo ga šta god on bude hteo – naglašavaju roditelji, ističući zanimljiv detalj da Teodor nije opsednut crtanim filmovima.

I Teodorova baka, Danijelina majka, koja je uglavnom zadužena za čuvanje mlađeg Konstantina i sama je fascinirana neverovatnom sposobnostima svog starijeg unuka i ističe da bi volela da postoji, kako kaže, neko mesto ili centar kao što je Petnica, gde bi se okupljala sva nadarene deca.

Omiljen među vršnjacima, Teodor ne skriva da obožava da ide u vrtić, gde su mu najbolji drugari jedna Jana i Rastko.

-U vrtiću volim pasulj, a mama je napravila neku supu sa kupusom i mesom i rekla mi da se to zove slatki kupus, svidelo mi se – uz osmeh govori Teodor, žureći u dvorište porodične kuće, da se poigra sa svoja dva psa, kućnim ljubimcima Mošom i Molijem.