Connect with us

Amerika

TALAS PESIMIZMA U AMERICI: Građani izgubili poverenje u institucije, nacionalni ponos na minimumu!

Published

on

Dve nedavne ankete, jedna pre, druga posle proslave Dana nezavisnosti, koju je obeležila još jedna masovna pucnjava, pokazuju da je poverenje u najvažnije institucije u Sjedinjenim Državama na rekordno niskom nivou.

Manje građana izjavilo je da su izuzetno ponosni na svoju zemlju nego u bilo kom trenutku u poslednjih 20 godina.

Zajedno, ova dva Galupova istraživanja daju sliku zemlje koja je, čini se, izgubila poverenje ne samo u određene institucije, već i u samu sebe, u širem smislu.

Prva od anketa, objavljena prošle nedelje, pokazala je da je samo 38 odsto ispitanika izjavilo da se oseća „izuzetno ponosno“ što je Amerikanac. To je za 5 procenata manje u odnosu na pre godinu dana i za 20 procenata manje u odnosu na 2009. godinu, kada je 58 odsto sebe opisalo kao “izuzetno ponosno”. 2003. godine 70 procenata je sebe tako opisivalo.

Međutim, dodatnih 27 odsto ispitanika izjavilo je da su „veoma ponosni” na svoju zemlju, što znači da je ukupno 65 procenata ispitanika imalo značajno pozitivna osećanja o tome da su Amerikanci. Ipak, taj broj je znatno smanjena u odnosu na ranija merenja. U 2004. godini, na primer, kombinovani procenat Amerikanaca koji su izjavili da su „ekstremno“ ili „veoma“ ponosni na svoje državljanstvo iznosio je čak 91 odsto.

Stranačke razlike

Prema Galupovim podacima, republikanci postojano prijavljuju osećanja ekstremnog ponosa na svoju zemlju u većem procentu nego nego demokrate i nezavisni birači. To je ostao slučaj i u ovom istraživanju: 58 odsto republikanaca reklio je da je esktremno ponosno, naspram 34 odsto nezavisnih i samo 26 odsto demokrata.

Demokrate su u ovogodišnjoj anketi bile iznad svog najnižeg nivoa od 22 procenata, koji je zabeležen 2019. Međutim i republikanci i nezavisni su izjavili da su ekstremno ponosni na najnižem nivou otkad Galup postavlja ovo pitanje – 21 godinu.

Generalno, muškarci su češće nego žene izjavili da se osećaju izuzetno ili veoma ponosni što su Amerikanci – 72 naspram 60 odsto. Odgovor se takođe značajno razlikovao među starosnim grupama. Čak 80 procenata starijih od 55 godina izjavilo je da su ili izuzetno ponosni ili veoma ponosni. Među onima između 35 i 54 godine, procenat je bio 64, a za one između 18 i 34 godine svega 48 odsto.

Pad poverenja u institucije

Galup je u ponedeljak objavio svoje godišnje istraživanje o poverenju Amerikanaca u najvažnije institucije društva, uključujući federalnu vladu, vojsku, škole, preduzeća i druge ključne sektore društva. Vesti nisu bile ohrabrujuće.

U anketi je, prema navodima Galupa, zabeleženo „rekordno nisko” poverenje u društvo u celini. U 16 kategorija, istraživanje je pokazalo oštar pad u 11, umereni pad u još četiri, a jedna je bila nepromenjena. Poverenje nije poraslo ni u jednoj od njih.

Najveći pad je bio kod ljudi koji su iskazali ili „veliko“ ili „prilično“ poverenje u predsednika, koje se smanjilo sa već niskih 38 odsto prošle godine, na samo 23 odsto ove godine. Pad od 15 procenata odgovara padu rejtinga predsednika Džoa Bajdena u drugim anketama u istom periodu.

Poverenje u Vrhovni sud

Drugi najveći pad poverenja je u Vrhovni sud. Prošle godine, 36 odsto ispitanika je reklo da imaju ili „veliko“ ili „prilično“ poverenje u najviši pravosudni organ zemlje. Ove godine taj broj je tek 25 procenata.

Anketa je sprovedena pre nego što je Vrhovni sud doneo niz kontroverznih odluka, uključujući ukidanje ustavnog prava na abortus, ukidanje njujorškog zakona kojim se ograničava mogućnost pojedinaca da nose skriveno vatreno oružje i blokiranje Agencije za zaštitu životne sredine da preduzima neke mere za regulisanje gasova mkoji izazivaju efekat staklene bašte.

Teško je proceniti koliko bi te presude uticale na rejting suda, jer, iako su ih osudili mnogi na političkoj levici, hvalili su ih i mnogi na političkoj desnici. Procureli nacrt odluke Vrhovnog suda o abortusu objavljen je pre glasanja, što je takođe moglo da utiče na rezultate.

Druge institucije

Kongres ostaje institucija u koju Amerikanci najmanje veruju, a oni koji izražavaju visok nivo poverenja u zakonodavce sveli su se sa 15 na svega 7 odsto.

Policija (45%), medicinski sistem (38%), organizovana religija (31%), banke (27%) i sistem krivičnog pravosuđa (14%) su zabeležili pad rejtinga za 6 procenata u poslednjoj godini.

Istraživanje je pokazalo i pad poverenja u medijske organizacije. Procenat ispitanika koji su prijavili visok nivo poverenja u dnevne novine pao je sa 21 na 16 odsto. Još je gore za televizijske vesti, gde se broj onih sa visokim nivoom poverenja smanjio sa 16 na 11 odsto.

Jedina institucija koja nije zabeležila pad poverenja javnosti je organizovani rad. Ali čak i tamo, vesti nisu bile baš dobre, jer je nivo poverenja ostao na svega 28 odsto.

‘Oronula’ politika

Džon Halpin, viši saradnik u Centru za američki progres, liberalno orijentisanom “tink tenku”, kaže u pisanom odgovoru za Glas Amerike da su Galupovi nalazi predstavljaju dugoročni trend.

“To nije samo odnedavna pojava”, napisao je Halpin u elektornskoj poruci. „Amerikanci su zaključili da su mnoge vodeće institucije u američkom društvu ili korumpirane ili trule i da nisu uspele da se pozabave najvećim izazovima zemlje. Finansijska kriza iz 2008. godine, rat u Iraku, ekonomska i regionalna nejednakost i porast ekstremističke politike doprineli su pojačanom osećaju institucionalnog opadanja”.

“‘Oronulo stanje’ naše politike je najveći pokretač negativnih osećanja prema zemlji”, naveo je Halpin.

„Amerikanci imaju malo ili nimalo vere da su dve vodeće političke stranke sposobne da postignu neki konsenzus u vezi sa načinom kako bi nas vratili na pravi put i rešili niz problema – od nejednakosti i siromaštva do imigracije i kriminala“, rekao je on.

„Jedna stranka dolazi na vlast i radi nekoliko stvari kojima usrećuju svoje glasače, ali su drugi strahovito besni. Zatim se to promeni, a promene se i uloge i emocije”.

Takmičenje narativa

Ijan Rou, viši saradnik na Institutu “Ameriken Enterprajz” (American Enterprise – Američko preduzetništvo), konzervativnom istraživačkom centru, rekao je za Glas Amerike da veruje da je veliki deo pada sentimenta građana o SAD posledica dominantnog kulturnog narativa koji se fokusira na mane zemlje.

Poslednjih godina, kako je naveo “došlo je do prilično snažnog nametanja narativa da je zemlja suštinski opresivna, svakako kada se radi o rasi, polu ili drugim površnim karakteristikama”.

“Dakle, ja mislim da taj narativ uzima svoj danak”.

Da bi se suprotstavio tom trendu, Rou savetuje:

„Oni od nas koji imaju suprotno mišljenje moraju imati hrabrosti da zaista kažu te stvari naglas. Da su američke institucije važne, i da je i dalje važno da u određenoj meri imaju u sebi ugrađene alate za samopoboljšanje i samoobnavljanje”.

Rou zaključuje:

„Zato smo uspeli da pređemo sa Deklaracije o nezavisnosti u vreme ropstva na Ustav, na amandmane, Povelju o pravima. Sve ove stvari su omogućile zemlji da nastavi da se poboljšava, i mislim da više nas treba da se zauzme za to”.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Glas Amerike
Foto: Pexels

Advertisement