Connect with us

Istorija

TAJNE MANASTIRA RAČA: Kako su monasi sačuvali pravosavlje u vreme turske okupacije

Published

on

U podnožju planine Tare i na desnoj obali reke Rače, nalazi se zadužbina Nemanjića manastir Rača, koji je izgrađen još u 13 veku. To je duhovni svetionik srpske tradicije u kome je radila čuvena Račanska prepisivačka škola, jedan od najvećih čuvara srpske kulture u doba kad su Turci po Srbiji uzimali danak, palili manastire i uništavali sve što je pravoslavno.

Prepisivači su prvobitno radili u manastirskim kelijama, za razliku od carigradskih kolega imali su samo hartiju i papir i sve su obavljali sami, a njihov rad bio je nadaleko poznat i tražen, tako da se od prodaje knjiga finansirao manastir. Nedaleko od samog zdanja Rače, četrdeset minuta hoda uz istoimenu rečicu nalazi se skit Svetog Đorđa gde su monasi takođe radili.

 „Svaka prepisana knjiga održavala je bogosluženje, a ono je držalo srpski narod na okupu. Račani su prvi koji prepisuju narodnim jezikom, a Gavril Stefanović Venclović prvi je koji razlikuje slova č, đ i ć skoro sto godina pre Vuka Karadzića”, otkriva za RINU, sveštenik Slobodan Jakovljević, koji je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu doktorirao upravo na temi Račanska prepisivačka škola.

Turski putopisac Evlija Čelebija zapisao je da se oko 300 monaha skrivenih u gustoj šumi bavilo prepisivanjem. Oni su sa srpskim narodom živeli tu oko 40 godina, radili su i stvarali. Preko dana bavili su se stočarstvom i poljoprivredom, a po noći uz svetlost luča prepisivali knjige.

Njihov rad nastavio se i nakon prve Velike seobe Srba 1690. godine, i još više se pojačao. Račanski monasi napustili su manastir i osnovali prepisivačku školu u Sent Andreji u kojoj su stasali neki od najboljih prepisivača.

„Iako pojedinci nikad nisu ni bili u manastiru Rača, niti u skitu Svetog Đorđa, oni su sebe nazivali Račanima, jer je biti deo ove prepisivačke škole u to vreme bila velika čast. Ona je predstavljala odrednicu duhovnog i kulturnog elitizma te epohe. Najpoznatiji nakon Kirijika su Kiprijan, Hristofor, Jerotej, Gavril Steafanović Venclović”, kaže otac Slobodan Jakovljević.

Danas se dela Račanske prepisivačke škole nalaze svuda sem u manastiru Rača, a u manastirskoj riznici nalaze se samo pojedine kopije.

Čudotvorni izvor lekovite vode nalazi se u blizini skita Svetog Đorđa

U neposrednoj blizini skita Svetog Đorđa ušuškan u neverovatne prirodne lepote je i izvor Lađevac. Alkalno – tremalni izvor kraškog porekla među meštanima poznat je i kao “toplo vrelo”, jer temepratura vode konstantno se kreće od 15 do 18 stepeni celzijusa. Topla voda sa izvora Lađevac provereno leči od šuge i drugih kožnih bolesti.

“U davna vremena kad nije bilo apoteka, Račani su trgovcima prodavali ovu vodu koja je karavanom stizala čak do Azije”, priča meštanin Rače, Blagomir Ristić za RINU.

Međutim, lekovita račanska voda, kako kažu meštani, izlečila je i brojne nerotkinje koje su ovde dolazile da bi rešile svoj problem.

“Vodu koja teče iz kamena nazivaju još i ljubavni izvor. Žene koje ne mogu da ostanu u drugom stanju, ovde dolaze da se tri puta umiju i tri puta napiju i posle im naravno treba čovek”, objašnjava Blagomir delotvornost izvora i dodaje da tu nije kraj lekovitosti.

PROČITAJTE JOŠ:

NAJVOLJENIJA SRPSKA VLADARKA: Kneginja Ljubica nije dala vojnicima da se predaju, a žene pozivala u bitke!

MIHAJLO JE PONOS SRBIJE: Mladić iz Amerike otkriva zašto je na matursko veče krenuo u narodnoj nošnji! (VIDEO+FOTO)

IBRA ODUŠEVIO SRBIJU: Sa velikim Zlatanom mali Gavrilo sigurno pobeđuje!

“Majke su dovodile decu koja imaju poroblema sa očima, da se ovde umiju”, kaže ovaj meštanin.

Kanjon reke Rače još uvek je nedovoljno istražen, a izvor Lađevac svakako je jedan od bisera na koje ćete naići i iako nemate zdravstvenih problema koje njegova voda eči, svakako je lepo iskustvo proći kroz ovu prirodnu oazu.

Izvor: Rina Foto: Rina

Advertisement