U selu Prekonoga, u svrljiškom kraju, porodica Jovanović decenijama stvara muzičku čaroliju. Umeću sviranja na gajdama braću Jovana (22) i Aleksandra (20) naučio je pradeda Nikola. Svirao je ovaj instrument punih 78 godina, a on sam, talenat i “zanat” je kao osmogodišnjak nasledio od oca Petronija. A, pred kraj svog života, Nikola je tu ljubav usadio praunucima.
Pradeda je bio poznati gajdaš u svrljiškom kraju. Nastupao je u Srbiji i u inostranstvu. Svuda gde se takmičio osvajao je nagrade. Dok me je učio da sviram, činilo mi se kao da hodam po mostu prema našim korenima. Otac je svirao frulu, ali i bratu i meni gajde su bile draže, taj trenutak kad mešina pusti magiju – priča nam Jovan.
Seća se i prvog susreta s ovim instrumentom. Plakao je kad čuje gajde, jer se plašio njihovog zvuka:
Nikola je često svirao u dvorištu i pomogao mi da se oslobodim tog straha. Prvo sam svirao gajdenicu, a kad sam stasao i svrljiške troglasne gajde.
Sviranje na instrumentu koji se sastoji od gajdenice, prtka, mešine i duvaljke od pamtiveka se u svrljiškom kraju smatralo “muškim poslom”.
Gajde su deo neše porodice. Kad pustimo koze mi ih sviramo – kaže Jovan. – Volimo izvorne pesme našeg kraja, a najviše kolo “Svrljiška rumenka”. Rado sviram “U livadi pod jasenom”, “Jedva čekam da nedelja dođe”, “Čoban tera ovčice”…
Zajednički nastupi braće Jovana i Aleksandra donose osveženje na domaćim i međunarodnim festivalima. Nedavno su osvojili posetioce Miholjskih susreta u Svrljigu, manifestacije koju organizuje Ministarstvo za brigu o selu.
Sviranje gajdi je naš način da se dublje povežemo s onim što smo nekad bili – Jovan nežno rukama drži gajde. – Tako čuvamo naš identitet.
Oba brata vredno rade na imanju. Istu strast ulažu u rad na njivi kao i u sviranje.
Nismo oženjeni, živimo sa roditeljima. Devojke vole muzičare, ali gajdaši nisu baš na ceni. Gajde su nepravedno skrajnut instrument.
Gajde koje je Jovanov i Aleksandrov pradeda pravio, potpuno ručno, nalaze se i u Švedskoj, Irskoj, Australiji, Norveškoj, a jedan primerak poklonio je svojevremeno prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću. I ovo umeće preneo je na praunuke.
Učio nas je da gajde koje su rukom rađene imaju najlepši zvuk. Govorio nam je da su mašinske možda modernije i lepše, ali njegove su bolje. Gajde se prave od jagnjeće ili jareće kože, a drveni deo je od šljive – priča Jovan. – Šljiva daje najlepši zvuk. I brat i ja više volimo gajde od jagnjeće kože zato što je mekša. Važno je da instrument bude na suvom i toplom, kao i da se leti povremeno provetrava. Za izradu ovog instrumenta neophodno je iskustvo i znanje.
PROČITAJTE VIŠE:
BEOGRADSKI GIMNAZIJALAC OSVAJA SVET: Strahinja doneo bronzu sa Svetske geografske olimpijade!
Izvor: Novosti
Foto: Privatna arhiva
