Serbian Times je pitao uticajne predstavnike srpske zajednice koji su to najveći problemi sa kojima bi morao da se suoči novi Generalni konzul Srbije odmah po stupanju na funkciju. Evo šta su rekli…

Gospodin Dejan Radulović, koji je prethodnih pet i po godina obavljao dužnost konzula žerana u Generalnom konzulatu Srbije u Čikagu, uskoro se vraća u Srbiju.

I dok javnost, naročito brojna srpska zajednica koja živi u američkim državama koje su u nadležnosti ovog Konzulata (približno dve trećine SAD) nagađa ko bi mogao da bude njegov naslednik na ovoj vrlo značajnoj diplomatskoj funkciji, upitali smo neke od uticajnih predstavnika naše emigracije šta su problemi sa kojima bi budući konzul morao da se suoči odmah po stupanju na dužnost.

Nebojša Živković, predsednik Srpske narodne odbrane, najstarijeg srpskog udruženja u Americi, smatra da novog konzula ne čeka ni malo lak posao. On ističe da je gospodin Radulović, kao i njegov predhodnik, obavljao  fuknciju na najbolji mogući način, da su aktivno učestvovali u srpskoj zajednici i svojim radom i idejama doprineli unapređenju odnosa, ali da postoje i brojni izazovi na kojima treba raditi da bi naša zajednica funkcionisala mnogo bolje i organizovanije.

-Matica je ta koja mora da bude aktivnija i da više bine o svom narodu u rasejanju. Odsustvo bilo kakvog državnog tela, kao što je bilo Ministarstvo Dijaspore, koje je ukinuto, samo jos više produbljuje jaz između matice i dijaspore. Ne postoji sistemski pristup rešavanju problema, a i unapređenja odnosa matice i dijaspore.

Jedina priznata Srpska škola kuburi sa sredstvima i otežano radi. Umesto da se podrži rad ovakvih i sličnih obrazovnih institucija koje uče našu decu rođenu ovde srpskom jeziku, kulturi i tradiciji, Ministarstvo obrazovanja verovatno nije ni upoznato sa problemima ovde

Živković skreće pažnju da odsustvo saradnje matice i dijaspore direktno utiče na najvažniji segment srpske zajednice, a to je očuvanje naše kulture, tradicije, istorije, nacionalnog idendtiteta i jezika.

-Deca su naša budućnost. Sve češće srećem potpuno amerikanizovanu decu 
roditelja relativno skoro pridošlih na ove prostore koja sve lošije govore srpski jezik. To nije dobro jer će ta deca već u narednoj generaciji izgubiti svaki kontakt sa domovinom. Svi zajedno treba da radimo na rešavanju tog  problema – naša deca i ako žive u Americi treba da znaju odakle su i da svoj nacionalni identitet prenose na buduce generacije.  To je ono što nas može održati zajedno.  Nije dovoljno organizovati piknike i festivale na crkvenim imanjima gde se narod okuplja, ako ne postoji dodatni kulturni sadrzaj. Mi 
trenutno u Čikagu nemamo kulturni centar koji bi bio epicentar
okupljanja naše zajednice, gde bi mladi imali priliku da se upoznaju 
sa kulturom iz matice, a ujedno i da ispolje svoju kreativnost i 
da to bude prepoznato od strane matice takođe.

Živković ističe da na obrazovnon sistemu ozbiljno treba da se 
poradi u okviru srpske zajednice

-Jedina priznata Srpska škola, ona u Redvudu, kuburi sa sredstvima i otežano radi. Interes svih nas kao i države Srbije je da njeni građani znaju ko su i odakle su. Umesto da se podrži rad ovakvih i sličnih obrazovnih 
institucija koje uče našu decu rođenu ovde srpskom jeziku, kulturi i 
tradiciji, Ministarstvo obrazovanja verovatno nije ni upoznato sa 
problemima ovde. Ako već ne možemo sprečiti odliv mozgova iz matice  
onda bar neko treba da razmisli o sistemskom pristupu i kordinaciji sa 
ljudima koji žive u rasejanju. Naša organizacija se već 105 godina  
trudi da očuva srpski indentitet, jezik i kulturu na ovim prostorima. 
Sve zajedno, organizacije, crkve i konzulat treba da sarađuju i 
zajedno poboljšaju situaciju u srpskoj zajednici, konstatuje Nebojša  
Živković iz SNO.

Slavica Petrović, urednica magazina “Srpsko ogledalo”, jedna je od najaktivnijih kada je u pitanju očuvanje kulturnog identiteta Srba u Americi. Nedavno je, u ulozi režisera, sa punon uspeha postavila na pozorišnu scenu komad “Zona Zamfirova”, o čemu svedoče i tri rasprodate predstave. Radeći je, suočila se sa brojnim problemima, uglavnom nedostatkom novca koji je uspela da prevaziđe entuzijazmom, sopstvenim i članova trupe Srpskog pozorišta “Mira Sremčević”.

-Mi smo se dovijali štapom i kanapom da bi napravili “Zonu”, jedna koleginica, glumica, je sašila predivne kostime, a kolega je sa svojih deset prsta napravio scenografiju. Ali ne možete sve rešiti entuzijazmom i volonterskim radom. Neke stvari se moraju postaviti sistemski. Činjenica je da našu maticu dijaspora ne zanima puno. Mi smo interesantni samo ako ulažemo novac u Srbiju ili saljemo novac našima. Drugačije nikako.

Ona biranim rečima govori o gospodinu Dejanu Raduloviću, koji bi ovih dana trebao da preda konzulsku palicu…

-O njemu ćete čuti samo reči hvale u nasoj zajednici. Ali sama činjenica da je Radulović svih 6 godina obavljao dužnost generalnog konzula, a da nikada nije proglašen generalnim, već je bio konzul žeran, prilično govori o tome koliko značimo Srbiji. Taj čovek je ovde bio u neku ruku na neodređenom privremenom radu, sa porodicom, ne znajući kada ga mogu vratiti u zemlju. A zašto ne reći i to da nije dobijao konzulsku, nego platu konzula žerana. Sve u svemu, nadam se da ce budući konzul od početka imati zvanje generalnog konzula i obavljati tu dužnost bar približno tome kako ju je obavljao dosadašnji.

Naša sagovornica ističe da su Srbi koji žive u Americi godinama navikli na brz i efikasan sistem, kao i ljubaznu uslugu kada rešavaju birokratske i administrativne probleme u američkim institucijama, pa očekujemo nešto slično, ako ne i bolje kada dođu u svoj konzulat.

-Da kada naši ljudi dođu u Konzulat osete taj prostor kao parče svoje zemlje i osećaju se kao svoj na svome. Da im se omogući profesionalan servis kada su u pitanju dobijanja dokumenata za koje u Srbiji morate da provedete na šalterima dva do tri godišnja odmora. Da im se izađe u susret u hitnim situacijama, poput smrtnih slučajeva i slično, da se tada ubrza proces oko dobijanja neophodnih dokumenata, ističe Petrovićeva.

Kao kulturni poslenik, između ostalog i organizator Srpskog filmskog festivala u Čikagu, ona dodaje i da očekuje podršku našeg konzula kada je u pitanju radimo nesto sto je “srpska stvar” – kulturne manifestacije koje promovišu našu zemlju, jezik, kulturu, veru, tradiciju

-Ako već država sama ne može malo više da poradi na tome, neka bar podrži u svakom smislu srpske zajednice i pojedince koji to čine u dijaspori. Nadajmo se da će budući konzul naptraviti tu konekciju između nas i drzave i podržati sve one koji se bave promovisanjem Srbije u svakom pogledu, zaključuje Slavica Petrović.

A nama ostaje da čekamo i da se nadamo da će budući generalni konzul opravdati očekivanja predstavnika srpske zajednice na ovim prostorima.

Piše: Antonije Kovačević Foto: SNO, Privatna arhiva