SRPSKI LEKARI NAJBOLJI NA SVETU: Operacijom spasili život pacijentkinji sa 15 tumora na jetri!

Srpski lekari su spasili život pacijentkinje sa 15 tumora na jetri operacijom koja je izvedena drugi put u istoriji medicine. Ovaj rizičan i komplikovan hirurški zahvat izveo je tim na čelu sa doktorom Vladimirom Dugalićem.

Pre naših lekara ovaj komplikovan operativni zahvat izveden je 2022. godine još samo u Milanu.

Profesor doktor Vladimir Dugalić, koji je bio i na čelu tima Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, rekao je da ne voli pompezne naslove „prvi put u istoriji“, jer deluju kao reklama.

„Ali zaista, po literaturi, moj prijatelj iz Milana, profesor Gvido Torzili, jedini je opisao do sada (što je objavljeno u časopisu Update to Surgery 2022. godine) jednu ne baš istu, ali sličnu operaciju, po istim principima. Ljudi su u komentarima donekle opravdano pitali kako je moguće da se izvede bolesnik sa difuznim promenama u jetri, sa metastazama u jetri? To je dobro pitanje i delimično je tačno, kada su u pitanju metastaze karcinoma pankreasa, želuca, kod adenokarcinoma. Međutim, u ovom slučaju, kao i kod kolorektalnih metastaza, radilo se o neuroendokrinom primarnom tumoru na pankreasu, koji je dao promene na jetri i u tim slučajevima ima smisla raditi i te najkomplikovanije operacije na jetri“, objasnio je on.

On je dodao da to ne znači će pacijentkinja stopostotno biti izlečena, ali su joj dali šansu da se uz dodatnu terapiju izleči.

„Mi imamo bolesnike koji žive i preko deset godina sa takvom vrstom oboljenja, tako da te operacije zaista imaju smisla. Ovo je tako retka operacija i nije rađena do sada, prvo jer je to veoma složena hirurška procedura. Operacija se zove i roler koster, odnosno potkovičasta resekcija jetre, zato što se kroz jetru ide kao kroz tobogan. Čuvaju se određene vaskularne strukture, odnosno krvni sudovi i žučni vodovi, a uklanja se samo ono što je neophodno, odnosno te promene u jetri“, naveo je doktor Dugalić.

Kod ove bolesnice alternativa je bila da se uradi veća resekcija, da se odstrani pola jetre, ali onda bi bila upitna postoperativna funkcija jetre.

„I zato smo se odlučili za ovu vrlo tešku operaciju koja je trajala 10 sati. Ja sam zaista ponosan na ceo moj tim – tri hirurga, Uroša Đinđić, Peđu Dujića, Aleksandra Bogdanovića i veoma važna napomena, anesteziolog Bogdana Milinković. Od nje isto tako dosta toga zavisi, s obzirom da su anesteziolozi zaduženi da što manje krvari bolesnik na operativnom stolu“, rekao je on.

Dobar deo jetre je sačuvan, dodao je.

PROČITAJTE VIŠE:

Rad sa starim instrumentima

Govoreći o stanju u Prvoj hirurškoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, rekao je da ona ima dugu tradiciju.

„Ona je sagrađena 1921. godine i od praktično prvog profesora, profesora Vojislava Subotića, koji je bio i prvi dekan Medicinskog fakulteta, pa do dana-današnjeg su kroz ovu kliniku prošli zaista mnogi istaknuti kako domaći stručnjaci, tako i međunarodni gosti. Ne postoji hirurg u Srbiji koji nije prošao kroz školu Prve hirurške klinike. Međutim, ono sa čim se sada suočavamo povremeno (moram da kažem imamo dosta korektne uslove) jestu stvari koje nam otežavaju rad“, kazao je.

Primera radi, kaže, rade sa dosta starim instrumentima od pre desetak godina.

„Dobili smo nove instrumente, ali iz nepoznatih razloga uz raznorazna objašnjenja – da nemamo sterilizator, da nema mašine za pranje – ti instrumenti nisu još uvek stavljeni u upotrebu. Bez tog intraoperativnog ultrazvuka, koji je osnova za savremenu hirurgiju i anesteziju, mi ne možemo da radimo ovaj program. I dešavalo nam se u toku operacije da i po deset puta nam se isključi postojeći aparat koji smo uzeli pre deset godina. I onda moramo ponovo da ga resetujemo, gubimo vreme na samoj operaciji, nerviramo se i to mislim da može jako da se popravi“, naveo je.

Kako je kazao, već su više puta upućivali molbe Kliničkom centru i Ministarstvu zdravlja, ali nisu nailazili na razumevanje.

„Ja bih apelovao, odnosno zamolio bih nadležne da nas imaju u vidu, jer ova klinika je stvarno respektabilna. Ovde se rade najkomplikovaniji slučajevi čak i iz čitavog regiona, pa ponekad iz inostranstva. Tako da zaslužujemo samo malo više pažnje, jer mi ne tražimo to zbog sebe, zbog nas kao hirurga, već zbog bezbednosti operacija tih teško obolelih ljudi“, kazao je.

Stalno učenje

Dr Dugalić je istakao važnost stalnog učenja.

„Stalno pričam i mojim mlađim kolegama, da moraju da gledaju na razne strane. I onog ko ne radi na pravi način hirurgiju, jer od svakog ponešto naučite. Tako, u želji za znanjem, između ostalog, bio sam i kod profesora Satošija Kuće, koji je stvarno vrhunski hirurg. On je bio naš gost, mi smo bili počastovani 2016. godine, kada smo zajedno radili i operaciju. On je, da kažem, utemeljitelj savremene hirurgije i anestezije. I profesor Gvido Trzili iz Milana, koji je uradio prvu ovakvu operaciju, takođe je bio jedan od njegovih prvih doktoranata, tako da smo obojica njegovi ponosni sledbenici, jer je uvek dobro kad imate tako čoveka od koga možete nešto da naučite“, zaključio je dr Dugalić.