„DOK SU SE SEJALE SMRT I PUSTOŠ, MI SMO OSTALI NAROD BOŽIJI“: Patrijarh Porfirije o NATO bombardovanju koje je Srbija preživela 1999. godine!

Povodom obeležavanja godišnjice početka NATO agresije na SRJ 1999. godine, u Vranju je održana centralna državna manifestacija Dan sećanja. Skupu je prisustvovao veliki broj građana Vranja i okoline, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, patrijarh srpski Porfirije, kao i predstavnici lokalnih i državnih institucija.

Komemorativni skup u Vranju započeo je pomenom stradalima u NATO bombardovanju koji predvodi patrijarh srpski Porfirije sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.

Patrijarh Porfirije: Ovo je apel protiv greha koji se zove rat i krvoproliće

Patrijarh srpski Porfirije poručio je da je teško naći prave reči ovim povodom.

„Svaki put u ovakvim prilikama, kada se s pravom očekuje mudra i plemenita poruka, koliko god birali reči i tragali za smisaonom sadržinom onog što nam je namera da kažemo, ostajemo sa dubokim utiskom bespomoćnosti da iskažemo kako dubinu tragedije koju smo doživeli kao narod, tako i ono čemu je neophodno da kao bogolika stvorenja i narod božiji stremimo“, poručio je patrijarh.

Ukazao je da se raduje što je danas u Vranju iako je tužan povod.

„Radujem se iako je tužan povod našeg sabranja, to je tako zato što je za nas hrišćane upravo put krsta uvertira, uvod u Vaskrsne radosti. Tužna, ali sveta uspomena na jednu od poslednjih golgota našeg mnogostradalnog i krstonosnog naroda“, dodao je patrijarh Porfirije.

Podsetio je da je strašno NATO bombardovanje otpočeto na današnji dan, a „pretvorilo je našu otadžbinu narednih 78 dana, sve do 10. juna 1999. godine, u užasno stratište, zastrašujuće razvaline, ruševine, zgarišta“.

„Čitava naša zemlja, sa svim gradovima i selima, kao i svi njeni stanovnici bez izuzetka, jednostranom odlukom moćnika ovoga sveta našli su se u ratnom plamenu koji je gutao sve pred sobom – ljude, gradove, naselja, kulturna i prirodna dobra, infrastrukturu. U nizu tih stradalnih mesta našlo se i Vranje, sa svojom okolinom, i ovde je sila koja Boga ne moli pod parolom mira i promocije života sejala smrt i strah, ostavljajući iza sebe patnju i pustoš“, naglasio je patrijarh.

Dodao je danas svoje reči treba da pretočimo u molitve za sve stradale u Vranju i kraju, a prevashodno da se pomolimo za dve devojčice – Irenu Mitić i Milicu Stojanović, koje su imale svega 12, odnosno 15 godina.

„Posebno je za nas, lično, a verujem i za svakog hrišćanina, a onda i svakog čoveka dobre volje, pokazatelj poražavajućeg ljudskog pada, činjenica da je na bombi koja je usmrtila Irenu, dok je na njivi svom ujaku pomagala u setvi kukuruza, urezan rukom izvesnog Erika N. stajao natpis: ‘loša vremena, zar to nije divno’. Ovo ubistvo, kao i poruka, ispunjena morbidnim cinizmom, slična onoj koja je našem narodu na bombama stizala sa iste strane sveta u dane praznovanja Vaskrsa 1944. godine, nedvosmisleno otkrivaju mnogo toga o korenu i prirodi rata vođenog protiv slobodoljubivog našeg, srpskog naroda, ali i svakog drugog rata koji se pokreće sa ciljem da se drugi podvlasti ili uništi“, rekao je patrijarh.

Ističe da oni koji su ubili Milicu i Irenu, nisu lišili života samo dvoje dece, „već su posegnuli da ukinu spokoj i život, da ubiju mir kao najveće darove Božije, koji su preduslov svake egzistencije i harmonije“.

„Naše večerašnje molitveno sećanje na postradale iz 1999. godine istovremeno je naš molitveni apel protiv svakog greha koji se zove rat i krvoproliće. Kako nad pojedincem, tako i nad zajednicama, kako nad našim, tako i nad svakim narodom na zemlji“, istakao je patrijarh.

Poručio je da smo nažalost i ovih dana svedoci „da se nemilosrdno uzima mir sa zemlje, da podnebesne sile zla i mraka seju smrt i potpaljuju ratna žarišta u čitavom svetu“.

„Ljudski životi, ne dao Bog, kao da nepovratno gube vrednost svetinje nad svetinjama. Uz to ljude, bez izuzetka, okiva strah zbog svakodnevnih pretnji upotrebe atomskog naoružanja. Zbog svega ovoga, današnje sabranje i sećanje na jedno od čestih stradanja koje smo kao potomci svetih predaka časno i čestito izneli nije i ne sme da bude povod za oživljavanje starih rana, a pogotovu poziv na mržnju i neprijateljstvo. Naprotiv, naša je namera da ovde iz Ireninog i Miličinog Vranja uputimo pozorenje – najpre da kažemo samima sebi, a onda jedni drugima, potom i celom svetu, da čovečanstvo nikada do sada nije bilo na većem ispitu svoje zrelosti i odgovornosti“, naglasio je patrijarh.

Naglasio je da mir u nama i oko nas nikada nije bio više ugrožen, a nemir i strah nikada zastupljeniji.

„Hoćemo li moći da ne samo molimo, nego i svakim atomom svoga bića, život koji nam je Bog podario saobražavamo jevanđelskom načelu – traži mir i idi za njim. Otuda iz ovog mučeničkog grada, koji poput cele naše zemlje do danas svojim ožiljcima svedoči ovu strahotu rata i posledice odsustva mira, apelujemo na čitav svet, a posebno na one kojima je dato da vladaju i donose sudbonosne odluke koje se tiču svih i utiču na sve – da se prekrati svako neprijateljstvo, da se obustave krvoprolića i ratna razaranja i da sve talente i snage koje nam je Bog podario uložimo u očuvanje mira u sebi, svedočenje mira u svom okruženju i širenje mira u celom svetu“, poručio je patrijarh.

Naglasio je da ostajemo sa čvrstom namerom da nikad u molitvi ne zaboravimo nevino stradale, saplemenike i sugrađane naše i da nas niko i ničim, a najmanje silom i bombama, može ubediti da odustanemo od mira kao programa i opredeljenja naših života.

„Upravo je to amanet koji nam je ostavio sveti otac Sava, a koji je za nas istovremeno neprolazni zavet i naša poruka svima i svakome, zapovest Hristova na delu – ljubi Gospoda Boga svojega, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom i svom snagom svojom, a bližnjega svoga kao samoga sebe. Neka bi Gospod upokojio i dao život večni svima postradalima u NATO bombardovanju 1999. godine. Večan im spomen“, zaključio je patrijarh u besedi.

Minut ćutanja za stradale u NATO agresiji na SRJ

Posle zvuka sirene za vazdušnu opasnost intonirana je himna „Bože pravde“, nakon čega je minutom ćutanja odata pošta nastradalim u NATO agresiju na SRJ 1999. godine.

Julanijana Anđelković: Imena poginulih ispisana su na spomeniku, još važnije oni su za sva vremena u našim srcima

Skupu u Vranju obratila se Vranjanka Julanijana Anđelković unuka Maneta Anđelkovića, jedne od žrtava NATO agresije koji je poginuo u svojoj kući.

„To je bilo mesto okupljanja, i topline koje su pretvorili u mesto razaranja i tuge. Promenio se život i naših komšija, i svih Vranjanaca. U NATO agresiji poginulo je 62 građana Vranja i zato danas stojimo u tišini koja govori više od reči, i sećamo se vremena sirena i detonacija. Za nas današnji dan nije samo godišnjica i sećanje, već i prazne stolice i detinjstva koja su prerano naučila šta je strah“, rekla je Julijana Anđelković.

Prema njenim rečima naša je obaveza da pamtimo istoriju i negujemo mir, da učimo i ovu i sledeće generacije koliko je važan život.

„I danas kada ovo izgovaram mislim na svoga dedu, na njegov osmeh i glas, ali mislim i na 2.500 ljudi koji su izgubili život tokom NATO agresije. Neka nas i ovaj večerašnji bol, i gubitak najmilijih, podseti na vrednost svakoga dana i pozove na još veću odgovornost. Imena poginulih ispisana su na spomeniku, ali još važnije oni su za sva vremena u našim srcima. Važno je i da smo skupili snage da bombardovanje 1999. godine nazovemo pravim imenom – agresijom i zločinom nad zločinima“, rekla je Julijana Anđelković.

Dodik: Tukli su nas bezdušno, gađali su sve što su stigli

Milorad Dodik istakao je da nijedan dan u kalendaru nije isti, ali da ćemo ovaj uvek pamtiti po onome što se desilo našem narodu.

„Po drugi put tukao nas je najveći vojni savez u istoriji, koji se vežbao na Srbima u dva naleta, prvo nad Republikom Srpskom, a kasnije na Srbijom, kako bi ovde ostvario svoje ambicije i odabrao je baš Srbe da na njima baca osiromašeni uranijum, koji nas je pogađao ne samo onog dana, nego pogađao svu našu budućnost“, poručio je Dodik.

Ukazao je da smo i danas „svedoci mnogih nažalost tek rođenih beba u našem narodu koje se leče po raznim našim zdravstvenim institucijama od bolesti koje su dobili zbog osiromašenog uranijuma“.

„To se ne može oprostiti. Vera nas uči da praštamo, ali kako? Tukli su nas bezdušno, gađali su mostove, škole, bolnice, gađali su vozove u pokretu, autobuse, njive. Gađali su sve što su stigli, gađali su našu radio-televiziju, gađali su naš narod, ubijali u želji da ubiju duh“, dodao je Dodik.

Oni su, dodaje, svaki navodni njihov pogodak proslavljali urnebesno.

„To sada znamo, radujući se kako su sposobni da tuku i ubijaju decu. I zato ne možemo smatrati da je ovo običan dan. Vama gospodine Aleksandre Vučiću nikad neću prestati da se zahvaljujem, a ne treba ni ovaj narod da prestane, zato što si od zaborava istrgao ovaj dan. Tvoj dolazak na čelo Srbije vratio je vraća nam dostojanstvo. Dostojanstvo, da ovde možemo da stojimo i kažemo, mi smo tučeni bombama NATO pakta. Samo zato što su oni tako odlučili, zato što su se vežbali za neke druge operacije, zato što nikada nisu imali jedinstvo međusobno da to urade kroz formalne sisteme odlučivanja kakve su Ujedinjene nacije, nego je grupa voljnih i nevoljnih odlučila da nama učini ogromnu istorijsku nepravdu i nevolju. Cinično nazivajući ovo operaciju ‘Milosrdni anđeo’, a ostali su nemilosrdni zločinci upamćeni u istoriji našeg naroda“, poručio je Dodik.

Naglasio je da je nemoguće pristati ni na jednu drugu politiku osim politike vojne neutralnosti i ne učlanjivanja u NATO savez.

Vučić: Nikada se neću odreći Kosova i Metohije i moje Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se prisutnima i podsetio da je ovo 13 put kako prisistvuje obeležavanju godišnjice od početka NATO agresije.

„Pre 13 godina sam se sa Miloradom Dodikom dogovorio da sve važne datume obeležavamo zajedno. Svakog 24. marta kada god mislimo prošlo je toliko godina i rane su zaceljene, uvek se iznenadimo da nisu, i da krvare kao da je juče bilo. Danas uprkos svemu vidimo stvari jasnije, svaki rat i nasilje danas u svetu nisu počeli juče, počeli su 24. marta 1999. godine. I ako danas neko pita zašto se krši međunarodno pravo, otimaju teritroije i ruši suverenitet i integritet država, odgovor je zato što ste tu praksu uveli 1999. godine kada je odsviran kraj međunarodnom pravu, a svet možda krenuo i u svoje samouništenje“, reka je Vučić.

Osvrćući se na reči Julijane Anđelković koja je govorila o svom nastradalom dedi Manetu, ponovio je da ovaj skup nije samo seđanje na naše civile i vojnike koje su ubijali već i upozorenje da to što je bilo 24. marta 1999. godine treba da nam bude nauk za ubuduće.

„Lažno optužujući Srbe da su imali velikosrpske pretenzije, pošto su proterali Srbe iz Krajine, i obračunali se sa Srbima zapadno od Drine, počeo je rat na KiM i rasparčavanje Srbije. Imali su strašan uticaj na medije, uvek je bilo onih koji su bili dobrovoljni podanici okupatora, ali srećom uvek su bili u manjini. Nedavno smo saznali da su tražili i od mađarske vlade da krene u napad sa severa. Zahvaljujući našem prijatelju Viktoru Orbanu nije došlo do toga. I mislite da su stali kada je potpisan Kumanovski sporazum, nisu stali objašnjavajući nam da to nije bilo protiv srpskog naroda već protiv Miloševićeve vlasti“, rekao je predsednik Srbije.

Podsetio je da se i posle NATO agresije nastavilo sa rasparčavanjem zemlje.

„Nastavilo se posle godinu dana, nastavili su rasparčavanje SRJ, otišla je i Crna Gora, u Beču su 2006. počeli lažni pregovori da bi Albanci 2008. proglasili nezavisnost. Ćutalo je naše rukovodstvo, ćutali su svi, a reći ću vam i zašto. Stranci su mi uvek govorili ‘samo priznaj Kosovo i dobićeš Nobelovu nagradu za mir’, ali ja sam uvek gledao u budućnost, više u stope svoje dece nego predaka. Nisam mogao da se odreknem Kosova i Metohije i moje Srbije i nikada neću“, rekao je predsednik Srbije.