Connect with us

Srbija

SRPSKA GRNČARIJA NA UNESKOVOJ LISTI: Majstor otkrio tajnu starog zanata! (FOTO)

Published

on

Nakon krsne slave, pevanja uz gusle i srpskog kola na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kultirnog nasleđa upisano je i zlakusko grnčarstvo i to je prvi element koji se našao na listi iz domena zanatskih znanja i veština.

U živopisnom srpskom selu smeštenom pored Užica, skoro svi domaćini bave se upravo grnčarijom, za zanat se nisu školovali jer njegova tajna prenosi se sa kolena na koleno. Svakodnevno se u Zlakusi napravi na desetine lonaca, šerpi, sačeva i drugih majstorija od gline, a hrana pripremljena u ovakvim posudama ima poseban ukus i miris, a svaki lonac napraljen je glinom iz sela Vranjani, i kamenom kalcitom iz Rupeljeva.

„Sam taj kalcit je mineral, on daje hrani sasvim drugačiji ukus i miris, u odnosu na obične posude. Zato je ovo posuđe poznato jer je pravljeno od čistih prirodnih materijala, i nema ničega veštačkog. Glina koju iskopamo u dubinama zemlje je praškasta i nakon jedan ili dva dana sjedinjujemo je sa mlevenim kalcitom u odnosu pedeset odsto. Meša se pet – šest puta sve dok se ne dobije kompaktna masa sa kojom možemo početi pravljenje. U zavisnosti od posude, napravi se odgovorajuća veličine ploče koju kasnije možemo zidati. Кada se to završi ostaje da se posuda zagladi i stave ručke. U zavisnoti od vremena, iznesemo posude napolje na sušenje koje traje dva ili tri dana“, objasnio je Dragan tajnu grnčarije iz Zlakuse.

A da Tešići ne prave grnčariju uzalud, dokazuje i njegova snajka Jelica, koja ove proizvode, uz pristupačnu cenu, prodaje ne samo domaćim već i stranim kupcima.

„Lonci vrede od od 1.200 dinara, ali ima posuda čija je cena više od od 20.000 hiljada dinara. To su lonci zapremine preko četrdeset litara. Optimalna cena lonca za četvoročlanu porodicu je oko 1.500 dinara. Iznenadila sam se kada nas je posetila grupa od osamnaest Indijaca, koji su krenuli put Zlatibora, i kada su videli šta sve ima u izlogu svratili i dosta toga kupili, ne pitajući za cenu“, priča Jelica za agenciju RINA.

Nominacijski dosije kojim je zlakusko lončarstvo predloženo za upis u ciklusu 2019 – 2020. godine, pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nominacija je pripremljena u saradnji sa predlagačima elementa Muzejom na otvorenom „Staro selo” Sirogojno i Udruženjem lončara „Zlakusa” i uz podršku lokalne samouprave, institucija kulture i obrazovnih institucija uključenih u očuvanje tradicionalne veštine izrade kermičkih posuda na ručnom kolu („vitlu”).

U Odluci se podseća da se izrada zlakuske lončarije odnosi na znanja i veštine u vezi sa izradom posuda za termičku obradu hrane, koje se koriste u domaćinstvima i restoranima širom Srbije, a izrađene su od gline i kalcita čija su nalazišta u neposrednoj blizini sela Zlakusa, u zapadnoj Srbiji. Znanja i veštine izrade se uglavnom prenose unutar zajednice, najčešće u okviru samih porodica, neposrednim učešćem i radom sa iskusnim zanatlijama i predstavljaju važan izraz identiteta njegovih nosilaca.

Izvor: RINA
Foto: RINA

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement