Connect with us

Istorija

SRBINA IZBUŠILO 74 GELERA: Preživeo eksploziju bombe u ruci, a umro moleći za koru hleba!

Published

on

Postoje ljudi koji su sve dali za ovu zemlju, a zauzvrat su dobili zaborav, bedu i nemaštinu.

Eventualno ih se setimo posle njihove smrti i onda ih slavimo kao heroje, umesto da su takav tretman i poštovanje, koje nesumnjivo zaslužuju, dobili za života.

Jedan od njih je i Budimir Davidović, koji se borio čak u tri rata za Srbiju – oba balkanska i Prvom svetskom ratu, a u starosti nije, onako osakaćen, imao ni za koricu hleba.

Ostao invalid kada mu je u ruci eksplodirala bomba

Iz bogate ratničke karijere posebno se ističe priča iz Velikog rata, jednog od najpogibeljnijih u istoriji čovečanstva.

Naime, jedan Bugarin bacio je na njega dve bombe. Jednu je Budimir odgurnuo nogom, a drugu uhvatio rukom, te je pokušao da je vrati Bugarinu, međutim bomba je eksplodirala i raznela mu ruku do ramena!

Budimir nije hteo živ da se preda, pa je počeo da beži u pravcu naših rovova, ali se upleo u zaštitnu bodljikavu žicu. Nadljudskom snagom iskobeljao se iz žice, pocepanog odela i kože.

Ruka mu je visila na koži koja je držala da ne otpadne. Okrenuo se i video 2 bugarska vojnika – levom, preostalom rukom izvukao je poslednju bombu, zubima istrgao osigurač i bacio je iza sebe!

Oslobodio se Bugara, ali i dalje nije mogao da vidi prolaz u bodljikavoj žici, pa se poslednjim atomima snage zatrčao i skočio na metar visoku žicu.

Ostao je bez svesti, a kada se probudio bio je go, sav u krvi i bez ruke: lekar je iz njegovog tela izvukao 74 gelera od bombi!

Odlikovao ga regent Aleksandar lično, umro u siromaštvu

„Šta ću više da živim“, mislio je tada. „Nikada više neću vredeti ni sebi ni drugima. Šta ću biti? Bogalj i prosjak za kojim će trčati deca po selu…“

Regent Aleksandar skinuo je sa grudi Karađorđevu zvezdu sa mačevima i lično je predao Budimiru: imao ih je dve, Legiju časti, Belog orla sa mačevima, Obilićevu medalju za hrabrost i Albansku spomenicu.

Nakon oslobođenja Budimira je snašla sudbina mnogih njegovih saboraca. Bio je prisiljen da radi jednoruk u nadnici, živeo je od sažaljenja drugih. Imao je težak život.

Posebno je potresno pismo koje je uputio predsedniku vlade: „Molim vas da mi se dodeli nešto pomoći pošto nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom i dvoje sitne dece.“

Umro je u Čačku, 1980. godine, u devetesetoj godini života.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Facebook / Niste Znali
Foto: Printscreen Facebook / Marko Usainovic

Advertisement