Srbijada je više od igre! Najveći događaj srpske dijaspore u Americi kao svoj lajt motiv ima fudbalsku igru, ali onaj ko je makar jednom bio zna da je ONA puno više od nje. Fudbal mu u ovom slučaju dođe samo kao dobar povod, zamena za drevne viteške igre, dok je suština u onome čega je na pretek bilo na ovog vikenda završenoj 29. Srbijadi u gradiću Akron, država Ohajo, najpoznatijem kao rodnom mestu NBA zvezde Lebrona Džejmsa.
– Mi smo Srbijadu shvatili kao divnu priliku da budemo domaćini Srbima iz svih krajeva američkog kontinenta, da kroz sport, kulturu i druženje dođe do boljeg povezivanja, razmene ideja i pozitivne energije među ljudima koji čine našu dijasporu, a sve sa ciljem očuvanja jezika i naše tradicije daleko od zavičaja, kaže Rade Kulina, predsednik Organizacionog odbora Srbijade ispred crkve Svetog arhangela Mihaila u Akronu.
Ako je suditi po utiscima gostiju, Kulina i njegovi parohijani su uspeli u tome, a Srbijada 2022. ostaće upamćena kao najbolje organizovana do sada.
MOLITVA ZA SPORTISTE
Iako je počela još u petak uveče, okupljanjem domaćina, gostiju i ekipa, manifestacija je zvanično otvorena sledećeg jutra, na platou ispred crkve Svetog arhangela Mihaila. Starešina crkve Milan Pajić pozvao je prvo vladiku istočnoameričkog Irineja da očita molitvu, nakon čega su intonirane srpska, američka i kanadska himna.
Zatim su se fudbalerima iz ukupno 37 ekipa i drugim gostima obratile uvažene zvanice, pre svih vladika Irinej.
On je govorio o tome kako u svakom takmičenju postoje dve pobeda, sportska i ona druga, moralna, podsetivši na reči apostola Pavla. Vladika je posebno istakao da se raduje velikom prisustvu omladine, bez koje nema budućnosti.
Zatim su prisutne pozdravili predstavnici udruženja, gradskih vlasti, domaćina iz parohije…
FUDBAL ZA DEDE I UNUKE
A onda je došlo vreme za fudbal, koji je kamen temeljac svake Srbijade. Početni udarac na fudbalskom turniru izveo je bivši fudbaler Crvene Zvezde i prvi Srbin – fudbalski gastarbajter u Americi, Jovica Džo Raduka, koji nije krio oduševljenje što mu je ukazana ta čast.
-Igrao sam u čuvenoj generaciji Zvezde, sa Džajićem, Pižonom i Duletom Savićem, ali ovo danas je bilo posebno zadovoljstvo, rekao nam je Raduka neposredno pošto je svojim dodavanjem otvorio sportski deo Srbijade.
Na fudbalskom turniru startovalo je ukupno 36 timova iz cele Amerike, te samo jedna iz Kanade, jer je veliki broj ekipa odustao zbog obavezne vakcine za strane državljane na kojoj insistiaju američke vlasti. Ekipe su bile podeljene u nekoliko starosnih kategorija, pa su tako oni mlađi nastupali u grupama do 10, 12 i 14 godina, dok su veterani bili svrstani u one iznad 30, 40 i 50 godina.
Naravno, tu je bila i ona najvažnija, Open kategorija, čiji pobednik zapravo i dobija glavnu nagradu i veliki pehar.
NEMA KUPUSA BEZ ZLAKUSA
I dok su se fudbaleri po grupama zagrevali i razigravali za odlučujuće utakmice, neko je morao da misli o tome kako da im obezbedi jaku hranu za naporno takmičenje. Domaćini iz Akrona, pojačani prijateljima i zemljacima iz gradića Bafala u državi Njujork od ranog su jutra krenuli u akciju.
Ekipe su bile podeljene u nekoliko “olimpijskih disciplina”…
I dok su jedni razmišljali o tome kako da u dva dana ispeku okruglo 100 jaganjaca i prasića na ražnju, drugi su se po sparnom danu znojili uz roštilj, treći okretali piliće i kobasice, četvrti pravili specijalitete ispod sača, peti pravili specijalne kolače u narodnim nošnjama i pekli palačinke, mi smo naleteli na baka Branku, koja je, da bi napravila svadbarski kupus kakav dolikuje, donela specijalni zemljani lonac preko okeana, čak iz čuvenih Zlakusa kraj Požege, gde se pravi najbolja grnčarija.
Svoje mesto pod šatorima pronašli su i sponzori, brojne kompanije koje su pomogle ovogodišnju Srbijadu, kao i najstarije srpsko udruženje, Srpski Narodni Savez iz Pitsburga, te tradicionalni vašarski prodavci svega i svačega što na sebi nosi ime i boje Srbije.
ZAŠTO MAROKANCI VOLE SRBIJADU
Za razliku od fudbalera i onih koji su kraj vatre spremali specijalitete, gostima koji su se raštrkali oko fudbalskih terena, u ladovini krošnji, šatora i obližnjeg crkvenog doma, nije smetao sparan subotnji dan. Navijanje je bilo na nivou, za svoje ali u duhi fer pleja, a nisu izostali ni duhoviti komentari posetilaca pored terena.
Svi su verovali da njihove ekipe mogu do pehara i naglas hvalili vrhunsku organizaciju domaćina, Srba iz Akrona i okoline. Bilo je lepo gledati suparnike na terenu kako se posle meča druže, razmenjuju kontakte, dele obroke, dogovaraju biznise…Jer, sve je to Srbijada.
Među gostima, ali i fudbalerima, upoznali smo mnoge zanimljive likove, od kojih neki potiču iz egzotičnih krajeva, poput Tunisa i Nigerije, ali ih sa Srbima vezuje iskreno prijateljstvo i fudbalska igra (POGLEDAJTE VIDEO)…
IZ KOLA SE BOLJE VIDI ZAVIČAJ
Bila je ovo prilika i da se Srbi kao domaćini, osim fudbala i gostoprimstva, dokažu u još nekim tradicionalnim, nama bliskim disciplinama, poput narodnih igara.
Priliku da pred gostima pokažu svoje umeće dobili su i parohijski folkloraši, od starijih, omladinaca, pa sve do onih najmlađih, koji tek prave prve korake. A kad se kolo povede naveliko, ispred šatre, onda se i mlado i staro hvata u njega, jer srpski narod ritam kola nosi u svojim genima od davnina, uz njega se prepoznaje, prepušta, raduje, zaljubljuje…
I dok su jedni preplitali nogama na taktove užičkog kola, a drugi pod šatrama uživali u specijalitetima domaće kuhinje, dotle su oni treći, koji broje godine do i od punoletstva, u polumraku razmenjivali poglede i osmehe. U toj igri nije bilo važno da li je neko rođen u Americi ili je tek nedavno došao sa Balkana, da srpski ili engleski jezik govori bolje ili slabije…ljubav takve granice ne poznaje.
Tu srpsku ljubav i gostoprimstvo su prepoznali i drugi, tako da je ove godine Srbijada više nego ikada bila poprište okupljanja ne samo Srba, nego ljudi iz svih krajeva sveta koje je sudbina dovela na obale Amerike, kao i onih čiji se preci već dugo unazad rađaju u ovoj zemlji.
KO SE BOJI KIŠE JOŠ…
Poslednji dan turnira doneo je kišu, ali nije pokvario raspoloženja gostima, a bogami ni domaćinima domaćina.
Finalni mečevi odigrani su po pravom pravcatom pljusku, ali na toj muci su se poznali pravi junaci, a najviše umeća na klizavom terenu pokazali su momci iz Čikaga, ekipa Republike Srpske, koja je u jednoj od najboljih finalnih utakmica u istoriji Srbijeda, pobedila Ujedinjene Srbe iz Milvokija sa 4:1 i osvojila prestižni pehar i titulu šampiona.
Šampioni su znali da proslave trijumf, a sa njima je slavio Miloš Degenek, reprezentativac Australije, bivši igrač Crvene Zvezde i sadašnji američke profesionalne MLS ekipe Columbus Crew, koji je podelio pehare najuspešnijim timovima i pojedincima, starijim i onim mlađim.
Usledilo je opštenarodno veselje, gde su pobednici slavili sa gubitnicima, gosti sa domaćinima, a Srbijada je još jednom dokazala zašto je najveći događaj srpske dijaspore u Americi.
Domaćin sledeće biće FK “Morava” iz Čikaga, a pred njima će biti težak zadatak da nadmaše ovogodišnje domaćine.
Do skorog viđenja i do nove Srbijade!
Piše: Antonije Kovačević Video: Anđelija Kovačević Foto: Dragan Veselinov Montaža: Miloš Kerečki
