U gradu Fieru, albanskoj Toskani, punoj maslina i vinograda, živi pet hiljada Srba, od koji par hiljada muslimanske veroispovesti! Da, dobro ste čuli, Srbi muslimani – tako se izjašnjavaju. I takvih ima u više mesta Albanije, posebno u Skadru, gdje je reč uglavnom o porodicama porijeklom iz Podgorice i njene okoline.

A ovi u Fieru su poreklom iz Sandžaka, doselili se na albansku obalu 1924. godine.

Zahvaljujući zadivljujućoj hrabrosti i upornosti porodice Duljević, već desetu godinu radi prva i jedina srpska osnovna škola u “zemlji orlova”. Za ovu prosvetiteljsku misiju, domaćin Ekrem Duljević darovao je svoju kuću. Preuredio je za potrebe škole u kojoj danas par stotina đaka sriče srpsku azbuku. Uče o srpskoj istoriji i tradiciji.

Nastavu za učenike od prvog do četvrtog razreda izvode učitelji koji dolaze iz Skadra i Tirane, a angažovano je i šest vozača koji dovoze đake iz susednih mesta.

– Otac moga oca ostavio nam je amanet da sačuvamo srpski jezik. Polovinom septembra 2010. godine, kada smo počeli, bio je to kurs srpskog jezika i trebalo je da ga držimo u vreme vikenda. Interesovanje je, međutim, bilo ogromno i sada imamo prvu osnovnu školu sa četiri, a naredne školske godine sa pet razreda, koju pohađa 213 učenika – priča Ekrem Duljević, koji je i predsednik “Jedinstva”, Udruženja Srba u Albaniji.

Nisu baš svi u Ret Libofši, selu sa oko 420 srpskih kuća, na periferiji Fiera, blagonaklono gledali na to što se u dvorištu Duljevića, pred ulaznim vratima škole, vijori srpska zastava. Najprije se krenulo sa pokušajem podmićivanja roditelja da decu ne šalju u školu. Ucenjivani su i učitelji. Kada to nije urodilo plodom, prešlo se na otvorene pretnje, čak i smrću, članovima familije Duljević.

– Bilo je svakojakih pritisaka, od skidanja srpskih simbola, zastave i table škole, do pretnje smrću mojoj deci od pripadnika Crveno-crne alijanse. Bili smo prinuđeni da tokom održavanja nastave, ali i noću, držimo straže pod oružjem – kaže Ekrem, i dodaje da je sada situacija neuporedivo bolja zahvaljujući većem razumevanju albanske države.

Domaćini objašnjavaju da su se u ove krajeve doselili pre skoro sto godina iz okoline Novog Pazara, Sjenice i Tutina. Njihovi preci su, u stvari, muslimani srpskog porijekla, čiji se potomci danas izjašnjavaju kao Srbi i često deci daju srpska imena. U celom okrugu Fier ima čak 2000 srpskih porodica.

– Planiramo da podignemo novu školsku zgradu. Urađen je projekat i o svemu smo obavestili našu ambasadu. Očekujemo pomoć matične države – kaže Duljević. – Za sada nam je Beograd pomogao slanjem dela udžbenika, i stipendiranjem par desetina naših studenata na beogradskom univerzitetu.

U lepo uređenoj učionici, okićenoj srpskim zastavama, prvi čas počinje školskom himnom “Sveti Sava”. Učenici pokazuju sveske sa obrađenim gradivom ispisane na srpskom jeziku, ćirilicom i latinicom, crteže sa izložbe. Na časove, kako rekoše, dolaze s velikom voljom, jer žele da što bolje ovladaju srpskim jezikom. Da steknu znanja o istoriji i kulturi svojih predaka. Nastavnik Kozma Dima na tabli ispisuje SRBIJA JE NAŠA MAJKA, a đaci ga prate i čitaju u glas.

Selo Ret Libofša je u opštini Libofša, koja pripada oblasti Fier. Ova oblast je poznata po antičkom gradu Apolonija gde je jedno kratko vreme boravio Ciceron, slavni rimski orator. A na brdu iznad sela, nalazi se manastir Ardrenica koji je nekad nosio ime Svete Trojice. Ovaj manastir je sagrađen 1282. godine. U njemu se nalazi prelepa freska Svetog Save. Veruje se da je u njemu krunisan Đorđ Kastriot Skenderbeg.

Danas u ovaj manastir, za svaki značajniji pravoslavni praznik, dolaze kako muslimani srpskog porekla iz ovog sela, tako i Albanci pravoslavci iz okolnih mesta.

-Mi idemo i u crkvu i u džamiju – kaže starina Ismet Duljević, koji je poklonio livadu na kojoj će se graditi nova srpska škola. – Muslimani smo po veri, ali moramo da poštujemo i veru svojih predaka. Otac mi je u amanet ostavio da čuvamo srpski jezik i sećanje na Srbiju odakle smo došli prije skoro 100 godina. Tako mi deci dajemo i pravoslavna i muslimanska imena, pa se moji sinovi zovu: Ismet, Ljuban, Golub, Dževahir i Mirko.

Izvor/Foto: Dejan Bešović/Magazin sedmica