Connect with us

intervju

SRBI U NICI PONOSNI NA PRAVOSLAVLJE: Ovde se moli Novak Djoković kao i svi pravoslavci od Marseja do Monaka!

Published

on

Evo kako je zdanje Srpske pravoslavne crkve promenilo život i običaje naše dijaspore u najvećem gradu Azurne obale, Nici.

Priča počinje na mestu gde smo to najmanje mogli da očekujemo, stara ničanska luka. Nedaleko odavde, nalazi se malena ulica Fodere, i u njoj prizemni lokal od 75 kvadratnih metara, gde se od 18. veka prodavao ugalj za brodove.

Danas se na ovom mestu nalazi naša mala crkva. Sa Bertranom, koji joj je već 15 godina blizak, ulazimo kao u malu “zemlju čuda”. Pred freskama sa svecima, pod narandžinim drvetom i ikonom Svetog Save, otvara se neverovatna priča o francuskim pravoslavcima i Eparhiji zapadno-evropskoj i sve to pod patronatom Srpske pravoslavne crkve.

Bertran, ja sam bio jako iznenađen, a svakako će biti i naši gledaoci, kada sam saznao da se može govoriti o pravoslavcima Zapada, Francuske na primer?

“To je sasvim posebna priča. Istorija pravoslavlja ovde je počela na samom početku hrišćanske Crkve, kada su Jevanđelisti krenuli u svet da šire istinu hrišćanstva.

Azurna obala je bila jedna od prvih mesta na koje su oni došli. Među njima se nalazila i Marija Magdalena, njen grob je udaljen 5 km od Nice. Tada su, naravno, svi bili pravoslavci. Želja zapadnog pravoslavlja dugo je bila da se utvrde razlozi za šizmu, to cepanje jedne hrišćanske Crkve”, kaže Bertran Buisu, član Crkvenog odbora pravoslavne crkve u Nici.

Mene, naravno, zanima, kakva je tu od značaja srpska zajednica?

“Za nas, srpska zajednica znači najviše, znači veliku nadu…već 12 godina pripadamo srpskoj Patrijaršiji, a sa druge strane, Srbi koji ovde žive, Crkvi su udahnuli posebnu toplinu i novi život”, kaže Bertran Buisu.

Iskreno, ja ovde vidim ono što ni u Srbiji nema, npr. freske.

“Naravno, Istočna i Zapadna Crkva su odavno odvojene, mnogo toga se promenilo. Težnja nas pravoslavaca u Francuskoj da se bavimo poreklom udahnula je celoj toj priči jednu veliku svežinu. Tako su i te freske koje vidiš, naše freske, koje svedoče o životu hrišćana ovde”, kaže Bertran.

Sada si vrlo često sa Srbima, kako su ta tvoja pravoslavna braća?

“Pravo da ti kažem, veliki su rastom, veseo je to narod i prisan. Naravno, i za njih je veliko iznenađenje kada otkriju pravoslavne Francuze. Naše freske su različite, ikonostas je drugačije koncipiran, itd, ali je suživot lep. Ja sam uveren da je ova mala crkva dosta pomogla Srbima Azurne obale. Prvo, da se okupe i međusobno upoznaju, i sve ih je više ovde, u molitvama, na krštenjima, tokom najznačajnijih religijskih proslava. Ova crkva polako počinje da im otvara vrata ka jednoj drugačijoj Francuskoj, u kojoj se osećaju sigurnijima. Čak i različitosti, koje ovde vidiš, a nema ih u Srbiji, pomažu im da shvate kako nisu kod kuće, ali i kako je ovo njihova kuća”, iskren je Bertran Buisu.

Da podsetimo, najbolji teniser sveta Novak Djoković svojevremeno je posetio crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Nici, a u dečijoj pozorišnoj predstavi nakon liturgije glumio je „strašnog lava“ na oduševljenje prisutnih srpskih mališana i ukazao na važnost očuvanja srpskih svetinja.

Izvor: RTS Foto: Printscreen / Youtube

Advertisement