Connect with us

Biznis

SRBI KOJI SU USPELI U DUBAIJU A KRENULI OD NULE: Nekada su živeli od 3 evra dnevno, konobarisali, prodavali usisivače a sada vode uspešne kompanije!

Published

on

Dubai je sinonim za luksuz, pare, moć… Ali do toga nimalo nije lako doći. Naprotiv. Junaci ove naše priče su uspeli, sarađuju i sa sultanima, kremom Bliskog istoka… Međutim, njihov put je utrt uz dosta muke, odricanja, rada, snalažljivosti…

Ali oni su, pre svega, imali petlju. Treba imati petlju da pozajmiš pet hiljada evra i kupiš kartu u jednom pravcu, pa da u luksuznom gradu dan preživljavaš s tri evra! Treba imati petlju da kreneš u Dubaiju iako reč engleskog ne znaš! Upoznala sam ih na Svetskoj izložbi u Dubaiju, tačnije otvaranju srpskog poslovnog centra u okviru prestižnog biznis-centra “Južni Dubai”, mesta gde će do kraja marta sledeće godine biti centar srpske privrede. Ovo su njihove priče.

ALEKSANDAR GRUJIČIĆ

ŽIVEO SAM SA TRI EVRA DNEVNO

S Uba sam, završio sam DIF i pre osam godina rešio da idem u Dubai, bez povratka. Pozajmio sam 5.000 evra. Sedeći na aerodromu video sam Marka (Kažića), koji čita Sportski žurnal i zamolio ga da prelistam novine. Tako je krenulo naše prijateljstvo, a sarađujemo i poslovno. Prva dva meseca baš mnogo sam se mučio. Gledao sam gde ću da spavam, bio kod nekih drugara, nas trojica u jednoj sobi. I kalkulisao dnevni budžet, da li je to tri ili četiri evra na dan, dok ne nađem posao. I našao sam ga, u školi fudbala Real Madrida, gde sam prošao intervju. I već šest godina imam fitnes-kompaniju “Bi strong”, radimo medicinski fitnes za ljude koji imaju probleme, bolove. Uspešno poslujem i sad živim baš lepo.

MARKO KAŽIĆ

DOŠAO SAM S POZAJMLJENIH 2.000 EVRA

Iz Bačke Topole pre osam godina došao sam u Dubai s pozajmljenih 2.000 evra. Radio sam sve i svašta. I personalne treninge, i modeling, i sudio deci na fudbalskim utakmicama. Po tri-četiri posla istovremeno. Tada sam imao 21 godinu, pa nije moralo da se bira. Skupio sam dovoljno novca, vratio dug i otvorio svoju prvu kompaniju. Prodao sam je i napravio prvi novac, pa ušao u druge preduzetničke poduhvate. Imam popularnu marketinšku agenciju “Amadeo”, veoma kul, da tako kažem, klijentelu na Bliskom istoku. Iako imam mnogo više nego pre, stvari su ostale jednostavne. Ne možete da jedete više od tri puta dnevno, da to figurativno kažem. Samo profit koji izvlačim iz svoje firme investiram u druge firme.

DANICA ŽIVKOVIĆ I VLADIMIR TIMOTIJEVIĆ

OVDE JE LUKSUZ NAJNORMALNIJA STVAR

Danica Živković i Vladimir Timotijević, bračni par iz Kragujevca, nisu ni u Srbiji imali loš život, ali ovo što imaju u Dubaiju, kako kažu, kući nikad ne bi postigli. Osam godina su u najvećem gradu Emirata.

– Mašinski sam inženjer, radim u “Simensu”. Supruga je probila led, a ja sam došao na odmor, video da ovde na tržištu ima dosta prostora za energetiku i procesnu tehniku, čime se bavim. Život nam se promenio nabolje, i karijerno, i privatno. I nisu toliko bitne zarade koliko naš profesionalni rast. Tako je i kod Danice. Modnih časopisa nema mnogo u Srbiji. Pogotovu ne Voga. I što je najvažnije, uvek postoje nove mogućnosti, lakše je promeniti posao, nema straha od gubitka posla – priča Vladimir, dok se Danica, koja radi za poznatu izdavačku kuću “Nervora”, nadovezuje:

– Srednji istok, naročito Dubai, pruža više mogućnosti od Zapada. Ovde je luksuz najnormalnija stvar, mnogo je lakše priuštiti neke stvari nego u Evropi. Nama je bitno da možemo dosta da putujemo, a ne da razmišljamo da li ćemo uopšte moći na odmor. Takođe, da imamo savršeno zdravstveno osiguranje, da ako se razbolim, ne moram da se bojim šta će da se desi. Ne živimo mi sada ne znam ti ja kako, ali zaista je dosta bezbrižnije. Ako mi treba auto, kupiću auto.

MOMČILO MIHAJLOVIĆ

OD PRODAVCA USISIVAČA I KONOBARA DO VLASNIKA KOMPANIJE

Iz Beograda sam, radio sam u prodavnici usisivača, pa automobila. U Dubai sam pre sedam i po godina došao na odmor kod prijatelja i ostao. Počeo sam bukvalno od nule, kao konobar u srpskom restoranu jer nisam znao engleski. Od pre sedam meseci sam vlasnik kompanije “Komet enerdži sejving”, čija je majka firma u Srbiji, a poslujemo u industriji nafte, gasa i energije, prodajemo sisteme za uštedu derivata… Upravo smo ušli u posao s njegovom ekselencijom Alijem Rašidom Lutom iz porodice Luta i očekujem baš velike rezultate u narednom periodu.

OGNJEN SUDŽUM

TAČNO MORAŠ DA ZNAŠ KOJI DEO KOLAČA HOĆEŠ, NE USPEJU SVI

Rodom sam iz Inđije, studirao sam u Novom Sadu. Moj tast je došao ovde još 1995, pa smo imali neku podršku kad smo 2002. stigli u Abu Dabi. Imao sam i u Srbiji i ovde običan posao, radio sam kao građevinski inženjer, a 2008. sam odlučio da otvorim svoju formu. Do 2013. nisam bio u fazonu da to širim, a potom sam se skroz posvetio tom poslu. “Urban plening gajd indžiniring” ima i u Novom Sadu kancelariju, a priča je krenula odavde. Naš tim inženjera je radio i čelične konstrukcije paviljona Ujedinjenih Arapskih Emirata na upravo otvorenoj Svetskoj izložbi u Dubaiju. A radili smo i fasadnu konstrukciju metroa u Dohi i Rijadu. Dosta ih je koji ovde nisu ni uspeli jer je ovo specifično tržište, nije Srbija. Ovde čovek mora da bude strpljiv, da se bori za svoje mesto, tržište je malo, kako se to kod nas kaže: mala bara, puno krokodila. Dolaze forme iz celog sveta i onaj ko hoće da uzme deo kolača, tačno mora da zna šta hoće, da se posveti tome. Ali ima veoma mnogo uspešnih ovde – programerske, prijektantske forme…

VESELIN BANKOVIĆ

OD NAJNIŽEG RADNIKA DO VLASNIKA FIRME

Iz Smederevske Palanke sam, a u Dubaiju sam već 21 godinu. Počeo sam s najniže pozicije u formi koja se bavi softverom za brodsku industriju i industriju nafte i gasa. Instalirao sam softvere, učio ljude kako da ih koriste, a već deceniju sam direktor i vlasnik iste te kompanije “Spec tek Midl ist”, radim distribuciju softvera za ceo Bliski istok. Došao sam u pravo vreme u Emirate, kada je biznis bio u bumu, i iskoristio sam svoju šansu. Naši zidari i drugi obični radnici ovde ne mogu da zarade i nema ih kao, recimo, u Austriji, jer je cena rada jako niska. U Dubaiju morate da imate znanje, obrazovanje i iskustvo. I naša multipraktičnost, koju smo učili u nekadašnjem školstvu, dolazi do izražaja u poređenju sa raznoraznim Englezima, Nemcima i drugima uskospecijalizovanima. Mi možemo da se prešaltamo, prilagodimo, naši ljudi mogu da rade i kao tehničko osoblje, i u marketingu, i da doprinose razvoju firme na više načina. I dalje sam običan čovek, iako živim lagodan život, sasvim normalan za Dubai. Ovde nemamo egzistencijalne probleme koje, nažalost, ljudi u Srbiji imaju i dan-danas i neprestano već 30 godina.

GORAN TUFEGDŽIĆ

IZ POŽAREVCA DO MESTA SELEKTORA

Na Bliskom istoku sam već 17 godina, praktično sam došao posle završenog DIF. Trenirao sam Mladi radnik u rodnom Požarevcu kada sam dobio ponudu iz Kuvajta, gde sam otišao kao pomoćni trener, a završio kao selektor reprezentacije pet godina. Radio sam i u Saudijskoj Arabiji, Kataru, a poslednjih šest godina sam u Emiratima, vodim ekipu Adžmana. Adaptirao sam se, navikao na ovdašnji mentalitet. Ove zemlje pružaju dosta našim ljudima i, generalno, svako može da se snađe. Mnogo bolje živimo nego što bismo u Srbiji, mada me hvata nostalgija za Požarevcem.

Izvor: Kurir.rs / Jelena S. Spasić Foto: Wikipedia / Facebook

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement