Put do američkog sna nije lak. Nekad vodi utabanim stazama, kojima onaj koji vredno radi na kraju dođe do željenog cilja. Ponekad je, međutim, za uspeh potrebna ideja, nešto novo ili bar nešto čime se u ovoj ogromnoj zemlji ne bave mnogi. Ovim drugim putem krenuli su Lidija Lalović i Nenad Mijailović iz Čikaga…

Oboje su dugo vozili kamione, one male, bez prikolice, u Americi poznatije kao box truck ili straight truck, i kad god bi se sreli jadali bi se jedno drugom kako u takvim kamionima nema sleeper-a, tačnije kreveta. Kako nemaju gde da prilegnu, odmore na dugim putovanjima…

-Nismo verovali da je moguće da u Americi kamioni nisu opremljeni za put tj. za vozačeve potrebe. Razmišljali smo naglas kako bi bilo pametno pretvoriti deo tovarnog prostora u spavaonicu (sleeper). Primetili smo oboje da su ture koje dobijamo uglavnom sastavljene od 6-8 a retko 10 paleta, tako da sleeper ne bi oduzeo puno od tovarnog prostora ako bi se ugradio. Odlučili smo da se bacimo na posao… Prvo smo rešili da zajedno kupimo prvi kamion, skupljali pare mesecima da bi uštedeli, priseća se Nenad za Serbian Times njihovih početaka.

Nadovezuje se Lidija…

-Hteli smo da baš u tom našem kamionu napravimo taj prvi sleeper po našoj želji i meri. Radili smo po dva posla oboje, preko dana vozili kamione a uveče radili razvoz hrane, uber itd. Štedeli smo svaki dolar. Na kraju je čovek od koga smo kupili kamion bio široka srca pa nam je dao kamion u dve rate. Hvala mu! Kada smo uzeli kamion nije bilo kraja našoj sreći. Odmah smo krenuli sa pravljenjem sleeper-a… Prvobitno smo mislili da platimo nekome da ga uradi po našoj želji, ali kad smo sabrali troškove materijala, ruku, shvatili smo da je to nemoguća misija. Takođe, gde god bi otišli da predložimo našu ideju ljudi su nas gledali bledo, podsmevali se…

OD IDEJE DO REALIZACIJE TEŽAK JE PUT: Lidija lalović i Nenad Mijailović

To, međutim, Nešu i Lidiju nije pokolebalo. Naprotiv, samo ih je još više “napalilo” da istraju u svojoj viziji.

-Na kraju smo odlučili da radimo sami. Pošto smo i dalje vozili preko dana, jedino vreme kada smo mogli da ga pravimo bilo je noću. Pokušali smo da nađemo neke informacije na internetu, ali nismo našli ništa. Jednostavno, niko se time nije bavio pre nas. Naajveća dilema je bila da li smemo da isečemo prostor između kabine i prikolice, jer smo sumnjali da tu ima struje, kablova… Odlučili smo da rizikujemo. Presekli smo kamion sa jednom brusilicom od 20$ i bušilicom od 22$, što je bio sav naš alat (oboje se smeju). Radili smo na parkingu našeg čoveka koji nam je i prodao kamion. Ugradnja je trajala 9 dana, kaže Nenad Mijailović.

NEMA PODELE NA MUŠKI I ŽENSKI POSAO: Zajedničkim snagama krenuli u neizvesnost

-Nekoliko puta smo hteli da odustanemo, iskreno dodaje Lidija. – Nije nam išlo, imali smo loš alat, bili smo neiskusni. Kad smo ga napravili bilo je nestvarno. Seli smo i sat vremena gledali i divili mu se. Javili smo svima koje znamo, hvalili se na sva usta i bili ponosni što smo napravili ono što smo želeli. Ubacili smo sve te detalje i uređaje: frižider, mikrotalasnu, stočić za ručavanje, webasto grejač, udoban dušek itd. Poslali smo snimke našim prijateljima, hteli smo da čujemo komentare. Nama najdraži i najsmešniji komentar dao je čovek koji nam je prodao kamion. Kad je video koliku smo spavaonicu napravili i šta smo sve stavili u nju rekao je, mislivši na tog nekog budućeg vozača:

• “Ko ovde bude više boravio nego za volanom, taj se neće leba najesti!“

OD PROJEKTA… Prvo su napraili skice, a onda krenuli da rade, istina sa ne baš najboljim alatom

Nakon svega što su prošli radeći na svom pionirskom, prvom sleeper-u, nedugo zatim Lidija i Neša su rešili da to postane njihov novi posao…

-Počeli smo da nudimo ljudima usluge ali nije išlo lako, jer ljudi nisu navikli na spavaonice u malim kamionima, nekima nije bilo stalo da ga priušte sebi ili svojim vozačima. Svima se sviđalo ali nam niko nije dao posao. Posle izvesnog vremena rešili smo da odustanemo i vratimo se vožnji kamiona, svako u svoj kamion, pa na put. Došlo je zimsko vreme, svašta nam se dešavalo na putu, od snežnih oluja do uragana, prevrnutih kamiona koji vise sa ivice mosta, otkazivanja kočnica…Bukvalno sve najgore što može da se desi jednom kamiondžiji smo doživeli. Meni se desilo da mi kamion prokuva usred tunela u Zapadnoj Virdžiniji i kroz glavu su mi u sekundi prošle najcrnje misli – da će kamion planuti, a da ja neću imati kuda da se izvučem napolje, vraća film Nenad.

Međutim, baš tih dana pozvao ih je čovek i pitao da li mogu da mu naprave sleeper. Lidija nastavlja priču:

-Čuli smo se telefonom, bilo nam je drago da je neko prepoznao naš rad, pa smo dispečere zamolili da nas nekom turom vrate za Čikago ne bi li što pre igovorili taj prvi sliper. Kad smo se našli sa mušterijom rekao je “Hoću sve isto kao kod Vas, spavam na sedištu već 6 meseci!” Jedva smo dočekali, “štekali” se na obližnjem truck stop-u i počeli sa radom. Sa malo alata, puno rada i strepnje da nas neko ne prijavi jer radimo na mestu gde to nije dozvoljeno za 4 dana smo uspeli da napravimo sleeper i naša prva mušterija je bila tu da uživo presudi i da ocenu. Laknulo nam je kad je rekao:

• “Pa ovo je, bre, bolje opremljeno od apartmana!”.

“BOLJE OD APARTMANA”: Spavaonice opremljene TV, frižiderom, mikrotalasnom, stolom za ručavanje…

Seo je i zadovoljno odvezao kamion da pokupi prvu turu. A mi smo ostali na parkingu, razmišljajući da li da se vratimo u kamion ili da sve karte bacimo na to da pokrenemo ovaj posao. Skupili smo novac za alat ali nismo imali dovoljno da bi iznajmili radionicu. Jedina opcija je bila da i dalje radimo na parkingu za kamione jer smo ga plaćali 200$ mesečno, u odnosu na radionicu koja je koštala najmanje 10 puta više. Rešili smo da “batalimo” vožnju kamiona pa kud puklo da puklo.

Neša ističe da su se bacili na deljenje flajera, zvanje kompanija, svakom koga su sreli su nudili spavaonicu. Često bi ljudi su bili oduševljeni izgledom, ali im je bilo skupo.

NAPRAVILI POSAO OD ONOGA ŠTO IM JE SMETALO U POSLU: Ugradili preko 200 spavaonica, a biće ih još

–Prvih mesec dana smo uradili samo 2 kamiona, činilo se da se ne isplati jer smo vozeći kamion puno više zarađivali. Drugi mesec je već počela zima, pao je sneg, a svi znaju da je Čikago hladan i nemilosrdan, pogotovo kada radiš napolju. Ali nastavili smo, uprkos vremenskim neprilikama i debelom minusu. Bili smo bili istrajni a i Bog nas je pogledao, pa su mušterije nekako počele da pristižu.

Naučili smo usput i neke životne lekcije… Pojedinci su koristili situaciju pa kad im napravimo sleeper oni oteraju kamion, ne plate i nikad se više ne jave. Ostave nam ključ a onda preko noći dođu i oteraju kamion sa rezervnim ključevima. To i zima nas je na kraju nateralo da iznajmimo radionicu. Imali smo i sreće jer su nas u tom periodu zvale 3 kompanije i naručile dosta posla, nekako su se kockice složile. Do sada smo napravili preko 200 spavaonica a daće Bog da ih bude još. U međuvremenu smo otvorili i kompaniju koja se zove OPAO INC (8 Graham Dr, Rockdale, IL), tako da smo sad ozbiljni biznismeni (smeh).

SAD SVI HOĆE DA SPAVAJU U TOPLOM I UDOBNOM: Red kamiona koji čekaju ispred radionice da im Neša i Lidija ugrade sleepere

Nenad i Lidija kažu da im je najdraže kad ih ljudi zovu da se zahvale i pohvale se kako im je lepo i prijatno da se odmore u našem sleeperu.

-To nam daje snagu i motiv da iz dana u dan sve više unapređujemo posao i podredimo sve tome kako bi se vozači kamiona osećali kao kod kuće u našoj spavaonici, gde god se zatekli na njihovom putu, završavaju svoju inspirativnu priču Nenad Mijailović i Lidija Lalović.

A svi Vi koji biste želeli da Vam ovaj tandem napravi spavaonicu u kamionu možete ih kontaktirati na broj telefona: (708) 368-4786 ili na Email: opaoinc@gmail.com. A ako želite da vidite kako izgledaju njihove ručno rađene spavaonice posetite njihov Website: www.boxtrucksconversion.com ili njihov profil na Instagramu.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva