Connect with us

Amerika

ŠOFERSKA KOLUMNA: Kako su tri srpska podignuta prsta dobila smisao u jednoj američkoj selendri…

Published

on

U tinejdžerskim danima nisam kapirao pravi smisao toga. Pijemo pivo koje dolazi iz zemlje koja nas je više puta bombardovala i smatrala nižom rasom, slušamo muziku iz zemlje koja nas je više puta bombardovala i danas ne zna ni da postojimo, a onda kad neko upali kameru da fotografiše ili snima, počinje troprsta parada…

Šta za vas predstavljaju podignuta tri prsta?

Da li ste veći Srbi ako to pokazujete od onih koji to ne pokazuju?

Ili ONI uopšte nisu Srbi?!

Za mene lično, pokazivanje tog jedinstvenog simbola imalo je različito značenje u različitim periodima života, ali sam siguran da sam ovde, u Americi, shvatio šta to jedino sme i treba da predstavlja.

Ipak, prvo bih krenuo od onoga šta nikako ne bi trebalo da predstavlja, a zbog čega sam dugo bio jedan od onih kojima ta tri prsta nisu bila simbol nečega bliskog.

U nekim tinejdžerskim danima, kada se posle trećeg piva na svakoj fotki poziralo sa tri prsta, nisam kapirao pravi smisao toga. Pijemo pivo koje dolazi iz zemlje koja nas je više puta bombardovala i smatrala nižom rasom, slušamo muziku iz zemlje koja nas je više puta bombardovala i danas ne zna ni da postojimo, prilično sam siguran da je konobarica Romkinja (a opšte je poznato da “oni nisu Srbi”), gazda kome ostavljamo pare je u najmanju ruku profitirao u ratu u kom su neki od njegovih gostiju izgubili oca…i onda kad neko upali kameru da fotografiše ili snima, počinje troprsta parada

Da imamo tri ruke, na svakoj bismo po tri prsta podigli! Zašto? Ma gde sad u pijanoj masi da pitaš to, ćuti i podigni, ako imaš.

Idemo na utakmicu. Igramo protiv ekipe iz zemlje koju 90 posto publike ne može ni da nađe na karti. Mali narod, ali žive lepo. Izlaze njihovi poluamateri na teren, a mi svi na ogradu i urlamo. Naravno, sa podignuta tri prsta. Da se uplaše. Šatro, oni znaju da im mi vičemo da smo mi najjači a ta tri prsta to dodatno potkrepljuju. Kako? Što pitaš to, ćuti i podigni ako imaš…

I u svim takvim, i sličnim situacijama, pravo da vam kažem ni ne znam da li sam podizao ta tri prsta, ali se najbolje sećam perioda kad sam siguran da ih nisam podizao jer sam viđao razne neke persone koje to rade, a nikako nisam želeo da imam bilo šta zajedničko sa njima.

Smisao podizanja tri prsta pojavio se kada sam jednom prilikom vozio seoskim putem u Oklahomi i video da mi u susret ide kamion sa tablicama odakle dolazi većina naših. On video moju ćiriličnu tablicu i podigao tri prsta visoko kroz prozor, ja podigao takođe

Oni u kafani dižu tri prsta – ja dižem flašu. Oni na stadionu dižu tri prsta – ja grickam suncokret i psujem pojačanje na desnom beku jer ne može da dobaci loptu do peterca…

I onda dođem u Ameriku.

Pomogne mi Kostarikanka, pomogne mi Bugarin (ono o nožu u leđa od Bugara je veća laž od toga da su Srbi pisali Bibliju), pomogne mi Musliman, pomogne mi Srbin, pomogne mi Amerikanac.

Zajebe me Kostarikanac, zajebe me Bugarin (jebi ga, ovaj je valjda bio od Tute Bugarina neki potomak), zajebe me Musliman, zajebe me Srbin, zajebe me Amerikanka.

I, kako mi tu pomažu tri prsta? Kako mi oni garantuju da si čovek a ne đubre? Pa, nikako.

A to je jedino na šta se delimo, na ljude i na množinu imenice “đubre” (znam kako glasi množina, ali jednina ima jači efekat). I kako se onda kod mene pojavio smisao u tom podizanju tri prsta?

Pa, pojavio se kada sam jednom vozio nekim uskim i prašnjavim seoskim putem u nedođiji Oklahome i video da mi u susret ide kamion sa tablicama odakle dolazi većina naših. On video moju ćiriličnu tablicu i podigao tri prsta visoko kroz prozor, ja podigao takođe.

Kada sam negde bio na utovaru pet sati, gledao na telefonu kako pobeđujemo Zvezdu i uzimamo duplu krunu, presrećan se vraćam za volan, obilazi me kolega, na prikolici mu četiri S (na latinici doduše), pored toga crveno-beli grb, on tri prsta, ja tri prsta.

Kada sam u kolima na semaforu čuo poznate melodije iz naših krajeva, nasmejao se liku, on tri prsta, ja tri prsta.

E, to je poenta – da se prepoznamo da smo naši. Da nas ima. Pa, da l` ćemo da se pomažemo ili podmećemo, pokazaće vreme. Ali za početak, to ima samo prijateljski kontekst. I onda možemo da odgovorimo kad nas neki Dejvid pita – čemu služe podignuta tri prsta?

Služe nam da se raspoznajemo, jednostavno i bez greške. A pored toga, meni služe i da se javim tastu nedeljom preko Skajpa, tri prsta za dobar dan i tri prsta za doviđenja.

Piše: Darko NikolSon Foto:

Continue Reading
Advertisement
1 Comment

1 Comment

  1. Ilija Spasojevic

    August 9, 2019 at 1:38 am

    U potpunosti se slažem sa autorom teksta. Ušao sam u 40te, i setih se mladosti i odrastanja 90tih..Na većini fotografija, na kojima imam 14-15 godina, držim 3 prsta, a onda, da li je to postalo passe, ili smo, prosto, svi sazreli..3 prsta su se počela podizati u ređim situacijama..Sećam se, kada sam sa svojih 24 godina bio na odsluženju vojnog roka. I na jednom od redovnih vikenada, došao ja kući, i naiđem na grupu veselih, mladih ljudi u automobilu, sa našom, srpskom trobojkom. Oni vesele neku našu sportsku pobedu, a ja, onako vojnički, “pun patriotizma”..Podignu oni 3 prsta, ja im odmah odgovorim istim gestom..Uglavnom tri podignuta, i sve češće spojena, a ne raširena 3 prsta (to je već druga, i duuga priča) podižu baš mladi, i to sa povodom, zbog proslave pobede u nekom sportu, da se međusobno “prepoznamo”, itd..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement