Connect with us

Srbija

SLIKARKA KOJA ŽIVI OD SVOG HOBIJA: Fotografije pretače u ulje na platnu, a na njena dela čeka se i do šest meseci

Published

on

Nijedan posao danas nije siguran, pa ni ovaj, ali zadovoljna sam. Ta vera u sebe i rad na sebi pomogli su mi da danas živim od posla koji volim

Jovana Beljić (26), slikarka surrealizma, jedna je od retkih u zemlji koja može da se pohvali da živi od svog hobija.

Slike ove devojke iz Stare Pazove veoma su tražene, a zahvaljujući Instagramu, dobro se i prodaju širom sveta.

Do sada je slike slala za Irsku, Austriju, Nemačku, Hrvatsku i Crnu Goru, a sve što je potrebno da klijenti urade je da joj pošalju fotografiju koju bi voleli da se pretoči na platno.

SLIKARKA IZ STARE PAZOVE: Ima narudžbine za šest meseci unapred

Sve je počelo kada joj se jedna sugrađanka iz Stare Pazove javila sa željom da svojoj kumi da pokloni portret dečaka koji bi Jovana naslikala. Rado je prihvatila taj izazov i na njemu radila dva meseca. Mušterija je bila zadovoljna, a Jovana svoj rad „okačila“ na instagram. Od tada, kako kaže, njen telefon ne prestaje da zvoni, a posla ima preko glave.  

Još u srednjoj školi sam držala časove plesa za decu, radila sam i nokte, šminkala druge devojke, u jednom trenutku oslikavala zidove i pravila murale, a na kraju i radila kao dizajner nameštaja u jednoj kompaniji…

Jovana

Počinjem da radim čim ustanem, od 7 sati i završavam tek posle ponoći. Moji radovi su ulje na platnu i akril na platnu, koji se u poslednje vreme sve više traži. Ljudi često žele da njihova slika bude gotova za pet dana, a pošto ulje ne može tako brzo da se osuši, onda biraju akril. On se radi na vodenoj bazi i za jedan dan rad bude suv i spreman da ide kod klijenta”, započinje ona priču.

OD DIZAJERA NAMEŠTAJA DO SOPSTVENOG BIZNISA: Talentovana Jovana

Studirala je industrijski dizajn, a po profesiji je diplomirani specijalista dizajner. Slikarstvo, odnosno posao kojim se sada bavi nastao je iz hobija. Jer, talenat je imala još od detinjstva i školovanja, kada je učestvovala na skoro svakoj izložbi i takmičenju u Pazovi.

Radila je kao dizajner nameštaja u jednoj kompaniji, a želja za promenom rodila se u trenutku kada je shvatila da nadređeni ne cene dovoljno njen rad i kada je bila svesna da ne može da napreduje.

U porodici su mi čak govorili da ne dajem otkaz, mama se plašila da neću moći da se zaposlim, međutim sve se promenilo kad sam prodala prvu sliku. Sada je ona najponosnija.

Jovana

“Stajala sam u mestu, pomaka nije bilo, a ja sam želela dalje. Čak sam i promenila firmu i prešla u drugu misleći da će nešto da se desi. Tamo sam imala veću platu, radila četiri meseca, ali posao je stao i firma se zatvorila. Shvatila sam da moram samostalno da nastavim, iako su sa svih strana stizale osude tipa „kako ćeš sama?“, „šta ćeš sama?“ U porodici su mi čak govorili da ne dajem otkaz, mama se plašila da neću moći da se zaposlim, međutim sve se promenilo kad sam prodala prvu sliku. Sada je ona najponosnija. Verovala sam u sebe i znala sam da imam talenat. Još u srednjoj školi sam držala časove plesa za decu, radila sam i nokte, šminkala druge devojke, u jednom trenutku oslikavala zidove i pravila murale…”, priseća se ona.

POŠALJU JOJ FOTOGRAFIJU, A DOBIJU SLIKU: Svima se dopalo jer je novo

Jovana se seća da je svaki put kad bi došla sa posla, u svom kreativnom kutku osećala mir i zadovoljstvo. Bilo joj je dovoljno da uzme četkicu i boje i da se prepusti slikanju. To je bio njen anti-stres ventil i odmor od ljudi. Upravo taj osećaj naterao ju je da se potpuno posveti slikanju.

“Reklama „od usta do usta“ je krenula, ljudi su pričali jedni drugima o mojim radovima, odnosno videli su ih na društvenim mrežama. Svima se dopalo što sam donela nešto novo, da sliku koju su do sada imali izrađenu u albumu ili u digitalnom formatu u računaru, sada mogu da dobiju oslikanu i uramljenu. Ima raznih zahteva, najveću sliku koju sam do sada radila je „Seoba Srba“ Paje Jovanovića. Njene dimenzije su 220 x 140 cm”, priča Jovana i dodaje da se najviše traže slike dimenzija 50 sa 40 cm.

Bilo je izuzetno tužnih situacija kada sam slikala devojku iz susednog sela koja je poginula i čija je majka želela njenu sliku. Jednom drugom dečku koji je preživeo saobraćajnu nesreću, devojka je naručila sliku na kojoj su on i ptica feniks. 

Jovana

Željene slike klijenti joj šalju mejlom ili donesu lično u Staru Pazovu. Svaka slika ima svoju priču, pa Jovani treba vremena da uđe u temu, da sazna koji je povod, s obzirom na to da pored najčešće veselih događaja poput svadbi i rođendana, ima i trenutaka kada slika portrete tragično preminulih osoba.

SVAKA SLIKA IMA SVOJU PRIČU: Bilo izuzetno tužnih situacija

“Porodice ili pojedinci mi objasne i ja počinjem da radim. Bilo je izuzetno tužnih situacija kada sam slikala devojku iz susednog sela koja je poginula i čija je majka želela njenu sliku. Jednom drugom dečku koji je preživeo saobraćajnu nesreću, devojka je naručila sliku na kojoj su on i ptica feniks. Kakva god da je priča, moram imati inspiraciju i raditi. Kada su u pitanju svadbe, krštenja, rođendani, često dobijam poruke kako im je to najlepši poklon i zahvalnice. Do sada sam slike slala i za Irsku, Austriju, Nemačku, Hrvatsku i Crnu Goru. Porudžbina ima mnogo, a vremena je malo za rad. Trenutno imam slika koje su naručene i po šest meseci unapred”, iskrena je Jovana.

JOVANA BILJIĆ: Od hobija uspela da kupi kuću

Kako naglašava, konkurencije u Srbiji nema mnogo jer je još uvek reč o nečemu novom na Balkanu. Ipak, na osnovu pitanja koja dobija u inboks može da zaključi da bi mnogi mladi i talentovani ljudi krenuli njenim stopama.

Nijedan posao danas nije siguran, pa ni ovaj, ali zadovoljna sam. Ta vera u sebe i rad na sebi pomogli su mi da danas živim od posla koji volim

Jovana

“U Staroj Pazovi sada mnogi ljudi znaju za mene i oslovljavaju me sa „slikarka“. Iako sam imala teške periode u životu, uspela sam da samu sebe motivišem, da verujem u bolje sutra, znala sam da izlaz postoji i došla je ova umetnost. Nijedan posao danas nije siguran, pa ni ovaj, ali zadovoljna sam. Ta vera u sebe i rad na sebi pomogli su mi da danas živim od posla koji volim – kaže na kraju.

Najveću podršku u umetnosti kojom se bavi pružaju joj porodica i momak. On je od samog početka, mnogo pre svih, verovao u Jovanu i njen rad. Ne samo moralno, već i kao podrška u poslu. On joj pravi platna i blind ramove. Jovana planira da se uskoro preseli u vikendicu kraj Dunava koju je sama kupila. Pošto obožava prirodu, jedva čeka da počne tamo da stvara, u potpunom miru i kreativnosti.

TEKST: Priče sa dušom/Serbian Times, FOTO: Jovan Nedeljkov /Priče sa dušom

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement