Connect with us

aktuelno

SKORO POLA SRBIJE ŽELI DA SE ISELI Razlozi nisu uvek ekonomski, mnogi samo žele da žive u “uređenom sistemu”

Published

on

U istraživanju koje je sproveo Geografski fakultet na uzorku od 3.000 ljudi, čak 46 posto ispitanika izjavilo je da podržava selidbu u inostranstvo. Ovo je veoma zabrinjavajuće, naročito ako se u obzir uzmu podaci OEBS-a koji kažu da je od 2000. godine do početka 2019. godine Srbiju napustilo 654.000 ljudi.

U istraživanju Geografskog fakulteta između ostalog piše i da više nije trend da samo visokoobrazovani mladi migriraju.

„Dostupnost informacija je velika zahvaljujući internetu, pa i nižeobrazovani pojedinici lakše uviđaju da nije tako teško naći mesto za sebe u Frankfurtu, Milanu, Beču, Cirihu, Parizu”, kaže za BBC na srpskom doktor Petar Vasić sa Geografskog fakulteta.

„Jake migracije su karakteristične za ovo podneblje. Takođe, ovde je konstantno postojala zamena stanovništva migracijom”, kaže dr Petar Vasić sa Geografskog fakulteta.

On navodi i da migracije stanovništva za Balkan normalne pojave.

„Jake migracije su karakteristične za ovo podneblje. Takođe, ovde je konstantno postojala zamena stanovništva migracijom”, kaže za BBC na srpskom dr Petar Vasić sa Geografskog fakulteta.

On objašnjava da upravo zbog toga danas u Srbiji gotovo ne postoji osoba koja nema bliskog rođaka i prijatelja u inostranstvu.

„To umnogome olakšava odluku da se presele u inostranstvo”, kaže Vasić.

Tokom 2018. godine 122.193 osoba promenilo je prebivalište, odnosno trajno se preselilo iz jednog mesta u drugo, navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom iz Republičkog zavoda za Statistiku. Zavod, međutim, ne raspolaže podacima o tome koliko ljudi migrira u inostranstvo.

Vasić smatra da slično razmišljaju i drugi koji odlaze iz zemlje.

On kaže da je dovoljno samo da se osvrnemo na razliku u prosečnim platama između gradova u unutrašnjosti Srbije i inostranih zarada.

„Lokal-patriotska osećanja sve su slabija što u značajnoj meri olakšava odluku o preseljenju u inostranstvo”, smatra Vasić.

„Tako se pred pojednica ne stavlja naročito težak izbor u tome da li će posao potražiti u Kraljevu, Leskovcu, Čačku, Šapcu, Zrenjaninu, Smederevu ili u negde u inostranstvu”, kaže Vasić.

Dodaje da je postoji i ne tako mali broj ljudi koji ne odlaze u inostranstvo zbog egzistencije, jer „žele da život u izvesnom okruženju i uređenom sistemu, ali i o tome da deci obezbede život sa daleko više opcija i sa boljim obrazovanjem”.

„Lokal-patriotska osećanja sve su slabija što u značajnoj meri olakšava odluku o preseljenju u inostranstvo”, smatra Vasić.

S obzirom da je gotovo polovina ljudi u istraživanju izrazila nameru da ode iz zemlje iz neekonomskih razloga, za ovakvu situaciju brzog rešenja nema.

„Svakako bi sa rastom životnog standarda, iseljavanje trebalo da splasne, ali daleko veći problem predstavljaju neekomonski razlozi”, kaže Vasić.

Dodaje da će verovatno proći decenije do trenutka kada razlozi koji nisu finansijske prirode počnu da jenjavaju.

Tekst: BBC na srpskom Foto: Kartabya Aryal on Unsplash

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement