„SHVATAM ZAŠTO MNOGI MISLE DA SMO IH IZNEVERILI“: Evropski ambasador otvoreno o protestima i vlasti u Srbiji!

Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat neobično otvoreno za jednog diplomatu je govorio za Nedeljnik o situaciji u srpskom društvu, protestima, medijima, izostanku Srbije sa samita u Briselu, ali i o „ćacilendu“ i greškama koje je EU napravila na ovim prostorima – posebno prema proevropski nastrojenim građanima.

Da li se plašite da će Srbija propustiti i ovu priliku da uhvati voz za evropske integracije? Šta mora da se desi da bi se stvari promenile?

Dok god sam ovde, učiniću sve što je u mojoj moći da osiguram da Srbija ne propusti taj voz. Postoji pravi zamah za proširenje – jasno ga vidimo kod susednih zemalja poput Crne Gore i Albanije, koje se odlučno kreću ka članstvu u EU.

Zato su države članice EU već počele da se interno pripremaju za proširenu Uniju, u institucionalnom, finansijskom i političkom smislu. Prilika je stvarna. Ali sada zavisi od Srbije da li će je iskoristiti.

Najveća prepreka koju danas vidim je duboka politička i društvena polarizacija u Srbiji, koju pogoršava konfrontacioni ton u javnom diskursu. Ako Srbija želi da krene napred, mora da se stvori prostor za istinski dijalog o reformama koje su zemlji hitno potrebne, pre svega o vladavini prava, ali i o izbornim reformama. Te reforme mogu uspeti samo kada su svi ključni akteri – vlast, opozicija i civilno društvo – uključeni i posvećeni.

Liderstvo znači spuštanje tenzija, pružanje ruke i stvaranje uslova za inkluzivan dijalog. Reč je o reformama koje bi koristile svim građanima Srbije i približile zemlju mestu kom pripada – Evropskoj uniji.

Kada ste godišnji izveštaj EK uručili predsedniku Srbije, on je rekao da se ne slaže sa mnogim ocenama. Kako vama izgleda taj način vođenja politike?

Pogrdni i uvredljivi jezik, bilo da je usmeren ka novinarima, političkim protivnicima, civilnom društvu ili međunarodnim partnerima, neprihvatljiv je i nema mesta u zemlji koja teži članstvu u Evropskoj uniji.

Slobodni i nezavisni mediji nisu prepreka demokratiji – oni su njen temelj. Napadi na novinare moraju prestati. Napredak ka EU zahteva dijalog, uzdržanost i poštovanje, a ne polarizaciju i zastrašivanje.

Podrška Evropskoj uniji u Srbiji je na niskom nivou. Kolika je tu odgovornost EU?

Razumem umor građana zbog dužine procesa. Srbija je u procesu skoro dve decenije i to neminovno utiče na poverenje javnosti. EU mora da preuzme deo odgovornosti i jasnije objasni šta članstvo znači u praksi za svakodnevni život građana.

Istovremeno, svedoci smo dezinformativnih kampanja i manipulacija u pojedinim mejnstrim medijima. Vlasti i mediji imaju odgovornost da građanima pruže činjenične i objektivne informacije o EU.

Kako komentarišete odluku Srbije da ne učestvuje na samitu EU – Zapadni Balkan?

Bila je šteta što Srbija nije učestvovala. Ako postoje problemi, oni se rešavaju dijalogom. Samit je još jednom potvrdio da je proširenje prioritet EU i da se Srbija vidi kao buduća članica.

Kako vam izgleda „ćacilend“?

Teško je ne videti ovu situaciju kao odraz dubokih podela u društvu. Te podele otežavaju dijalog i narušavaju poverenje. Svaka inicijativa koja doprinosi smanjenju tenzija i zbližavanju ljudi je dobrodošla. Napredak zahteva odluke koje spajaju, a ne razdvajaju.