Connect with us

Dijaspora

SELAKOVIĆ STIŽE U ČIKAGO, KONZUL PORUČUJE: Dijaspora ne sme više da se tretira kao bankomat, tu smo da čujemo njene probleme i želje

Published

on

U drugi najveći srpski grad na planeti danas stiže delegacija iz Beograda na čijem je čelu ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Šefa diplomatije u Čikagu čeka mnogo sastanaka sa ljudima iz crkve i srpske emigracije, a dijaspora s pravom očekuje da država Srbija počne da joj se obraća kao dostojnom partneru, s obzirom na velike količine novca koje svake godine ubrizgava u srpsku ekonomiju, ali i veliki broj mladih i školovanih ljudi koje zapošljava u Srbiji, a koji bi, da nije tako, vrlo verovatno zauvek napustili otadžbinu u potrazi za boljim životom.

Mnogo je tema i dilema koje čekaju Selakovića u Čikagu. O njima i o tome u čemu je značaj ove posete razgovarali smo sa generalnim konzulom Republike Srbije u Čikagu, Damjanom Jovićem

Kao prvo, važno je naglasiti da je ovo prva poseta jednog šefa srpske diplomatije Čikagu i našem narodu koji ovde živi, što je znak da država želi da razgovara sa svojom dijasporom, da čuje njene brige i ideje i da ta dijaspora ne ostane zauvek ono što je već dugo vremena – bankomat od koga očekujete samo da stignu neke pare, već da je ona i veliki potencijal u smislu intelektualnog potencijala i velikih poslovnih iskustava naših ljudi koji žive van granica Srbije. To su ljudi koji su, živeći u razvijenom svetu, imali mogućnost da pristupe nekim znanjima, idejama i novim trendovima koji bi mogli dobro da se implementiraju i u Srbiji.

DIJASPORA NIJE BANKOMAT: Konzul Jović sa članovima folklorne ansambla “Oko sokolovo” na proslavi Kolumbus deja u Čikagu

Nije to stvar radoznalosti već i stvar poštovanja prema ljudima koji ovde žive o čemu govori i činjenica da će ovo biti i najduža poseta ministzra spoljnih poslova od kako je stupio na dužnost bilo kojoj državi na svetu, u ovom slučaju jednom gradu, kao najvećem centru naše sijaspore u Sjedinjenim Američkim Državama.

Vi ste prvi diplomata koji govori ovakve stvari i koristi tu reč “bankomat”, sa kojom mislim da bi se složio najveći broj naših imigranata. Ipak, da li ćemo posle takvih reči i posle Selakovićeve posete imati prilike da vidimo i neke konkretne korake kojima bi država Srbija izašla u susret zahtevima i potrebama dijsapore? Naročito kada govorimo o američkoj dijaspori, koja zapošljava veliki broj ljudi u matici, uglavnom mladih i obrazovanih…

-Nisam čovek koji voli unapred da daje neka velika obećanja, ali sam se u prethodnom periodu tružio da vrlo pažljivo saslušam šta su očekivanja srpske dijaspore iz Čikaga i SAD od srpske države, šta je to što naši ljudi ovde vide kao najurgentnije stvari koje bi voleli da vide da se rešavaju u narednom periodu.

Šta se nalazi na tom spisku najvećih problema i najurgentnijih stvari koje traži dijaspora?

To su različite stvari koje traže različite kategorije naših ljudi. Recimo, postoji veoma veliko interesovanje pripadnika srpskog naroda koji nisu rođeni u Republici Srbiji, a koji bi želeli da imaju naše državljanstvo. To su uglavnom ljudi koji su rođeni na teritorijama bivših jugoslovenskih republikama, sada novih država, koji su nakon ratova i stradanja našeg naroda na tim prostorima pronašli svoje utočište ovde u Americi, a sada bi voleli da zajedno sa svojom decom steknu srpsko državljanstvo. Oni na to imaju pravo ali možda o tome nisu bili dovoljno informisani u prethodnom periodu. Njih zanima da se pojednostave procedure dobijanja državljanstva, a interes Srbije i jeste da što više takvih ljudi i ostvari pravo koje ima.

S druge strane, poslovni ljudi uvek pitaju o različitim poreskim politikama ovde u SAD i u Srbiji. Mi na žalost nemamo sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD, ali to i nije nešto što u najvećoj meri zavisi od nas, već od njih. Mi na taj sporazum čekamo već dve decenije, sa naše strane postoji stalna inicijativa ali moramo da shvatimo da je ovo najveća ekonomska sila sveta i da bar stotinak država čeka na takav sporazum sa SAD. U svakom slučaju treba razgovarati sa našim ljudima i videti kako i pod kojim uslovima bi oni svoj kapital uložili u Srbiju, kako da im se to omogući i olakša.

Takođe, imao sam upite od humanitarnih organizacija vezano za obračunavanje PDV-a na sredstva koja se ovde prikupe za pomoć bolnicama i dečjim ustanovama. Humanitarci tražu da im se taj PDV otpiše, što bi bilo logično. Već je u Srbiji formirana radna grupa koja se time bavi, ali je zbog pandemije njihov rad na promeni četiri zakona koja tu oblast uređuju malo usporen.

Naravno, ljudi pitaju i za direktnu liniju Beograd-Čikago…

Šta je najveći problem kada je u pitanju ta linija?

-O konkretnim problemima mogu da pričaju samo ljjudi iz avio-industrije. Ono što mi možemo da kažemo kao laici koji ponešto znaju, stalno zapitkuju a ponekad su dosadni tim ljudima iz avio-sektora, insistirajući da se tako nešto što pre dogodi, jeste da su tokom pandemije avio-kompanije bile pod velikim udarom i da se sve nalaze u velkikim problemima. Ne možete da planirate ni 6 meseci unapred jer može da se pojavi neki novi soj ovog virusa poput ovog “omikrona” i da vam stane pola kompanija u SAD. A vi ste, recimo, ušli u kupovinu nekog prekookeanskog aviona koji iz tih razloga ne može da leti naredna tri meseca.

Da nema pandemije, šta bi onda bio najveći problem, jer priča o direktnoj liniji Beograd-Čikago traje duže od korone…Nadam se da se slažete da bi dijaspora, ali još više država Srbija, imala velike koristi od tog projekta, jer bi ljudi iz dijaspore puno češće dolazili u Srbiju i tamo ostavljali puno veči novac nego što to sada čine, i kao potrošači i kao investitori, kupci nekretnina i sl.

-Naravno, mi smo apsolutno svesni te činjenice, kao i činjenice da je dijaspora iz Čikaga ekonomski najmoćnija srpska dijaspora na svetu. Svesni smo da ti ljudi nekoliko puta godišnje putuju za Srbiju i da bi putovali i mnogo češće ukoliko ne budu morali da presedaju po nekim evropskim gradovima ili na isti način prebacuju kargo. Kao neko ko ovde živi naravno da bih, kada idem da obiđem porodicu i prijatelje, više voleo da letim direktno i plaćam karte našoj avio kompaniji, ali moramo pustiti ljudima iz tog posla da o tome donesu konačnu reč.

Rade se stručne analize i videćemo šta će biti njihov zaključak. Valja znati da “Er Srbija”, za razliku do nekih drugih kompanija u regionu koje su se ugasile za vreme pandemije, i dalje radi, ali uz veliku pomoć države. Naravno, to nije projekat na duže staze, ti ljudi su toga svesni i pokušavaju da osmisle način na koji će ta kompanija na komercijalnim osnovama može profitabilno da posluje. Sigurno da su pred ovu posetu ministar Selaković i njegovi saradnici dodatno razgovarali sa ljudima iz “Er Srbije” i da će u neposrednom razgovoru sa našim ljudima ovde moći da se razmene poslednje informacije o tome dokle se stiglo, šta je realno očekivati i kada.

Kad već pominjemo posetu, kakav je plan i program, sa kim će se sve sastati ministar Selaković?

-Ministar će već prvog dana svoje posete imati radni sastanak sa organizacijom “World Business Chicago”, praktično trustom poslovnih mozgova ovog grada. Tu je 20 kompanija iz ovog grada koje su izrazile interesovanje da se sretnu sa njim a vezano za započinjanje biznisa u Srbiji. Na svu sreću, možemo pred tim ljudima da se pohvalimo da smo ove godine jedna od dve najbrže rastuće ekonomije u Evropi. da smo ekonomski stabilni i da smo prilično atraktivna destinacija za direktne strane investicije, što je dokazano i u prethodnom periodu. Nadam se da ćemo bar neke od tih 20 kompanija uspeti da ohrabrimo da dođu u Beograd i da počnu razgovore o konkretnim projektima u Srbiji.

ČIKAGO JE BIO ZABORAVLJEN OD SRPSKIH FUNKCIONERA: Sada je vreme da se neke stavri promene

U proteklom periodu Srednji Zapad SAD je bio zapostavljen od naših funkcionera koji su dolazili u Ameriku, a ako znamo da je ovo praktično biznis centar SAD to ujedno i znači da je puno neiskorištenog potencijala koji se nadam da ćemo ubuduće uspeti da pretvorimo u interes države Srbije i naroda.

Za Badnji dan i Božić šef diplomatije, ali i šef Kancelarije za dijasporu Arno Gujon, će se sresti sa najznačajnijim ljudima srpske crkve i zajednice

-Poseta ima istorijski, svečani karakter zbog praznika, ali i radni, jer će ministar razgovarati sa vladikom Longinom i našim sveštenstvom ovde, čuti njihove zahteve i probleme. Badnje veče ćemo provesti u manastiru Nova Gračanica gde ćemo nadam se imati prilike da se sretnemo i porazgovaramo sa dosta naših ljudi. Za Božić ćemo biti u Sabornom hramu na Redvud drajvu, a u prostorijama Srpske narodne odbrane imaćemo i sastanak sa ljudima iz srpskih udruženja, te pojedinačne sastanke sa poslovnim ljudima. Bićemo na raspolaganju svima onima koji žele da razgovaraju, da pitaju, da čuju neke informacije. Nadam se da će to uspostaviti neki viši nivo poverenja između dijaspore u Čikagu i institucija Republike Srbije. Voleli bismo da se u narednom periodu taj odnos razvija i jača, da bude na korist svima.

Naravno, nije slučajno što smo taj radni sastanak zakazali u prostorijama SNO, jer poznato je kolike su podele biće među našim narodom ovde, između matice i dijaspore, političke i ideološke. Želeli bi svi zajedno da pošaljemo signal da je vreme da prestanemo da se delimo, da jedni drugima oprostimo šta se oprostiti može, da se okrenemo sadašnjosti i budućnosti i da se zajedno borimo za interes srpskog naroda u vremenu koje je pred nama.

Već devet meseci ste na mestu generelnog sponzora u Čikagu. To nije dovoljno za neke detaljne analize, ali ipak, šta smatrate svojim najvećim dostignućima do sada?

– Obzirom na okolnosti u kojima smo svi ovde radili a u kojima je bilo teško naći sagovornike jer ljudi rade od kuća, neki uopšte i ne rade, jer su zastrašeni pa većih okupljana praktično i nema, mislim da smo ovih 9 meseci dobro iskoristili da se upoznamo sa srpskom zajednicom i da sa ljudima uspostavimo bliske veze, da uvidimo šta su interesi naše dijaspore, da saslušamo njihove probleme i posvetimo se njihovom rešavanju. Naravno, tu je i naša crkva, koja mnogo čini na okupljanju našeg naroda ovde, a uspostavili smo i dobre odnose sa lokalnom organima vlasti i američkom biznis zajednicom, od čega će naši građani, kako ovi ovde, tako i oni u Srbiji, nadam se imati koristi. Žao mi je što nismo mogli više da uradimo, ali mislim da nemamo razloga ni da budemo nezadovoljni u postojećim okolnostima. Biće bolje, svakako, a ubuduće očekujemo i više konkretnih rezultata.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Saša Lukić

Advertisement