Connect with us

Amerika

ŠEF FEDERALNIH REZERVI: Borba protiv inflacije bi mogla da izazove recesiju!

Published

on

Američka Centralna banka uputila je najozbiljnije upozorenje do sada o tome šta će možda biti potrebno da se obuzda visoka inflacija u Americi: sporiji ekonomski rast, veća nezaposlenost, i potencijalno – recesija.

Na konferenciji za novinare, šef Federalnih rezervi Džerom Pauel priznao je ono što mnogi ekonomisti govore mesecima – da je cilj Centralne banke da izvede takozvano “meko sletanje”, odnosno uspori rast koliko je potrebno da se smanji inflacija, ali ne toliko da se izazove recesija – sve manje verovatan.

“Šanse za meko sletanje se smanjuju”, izjavio je Pauel, dok Federalne rezerve nastavljaju da dižu kamaetne stope da bi usporile najveću inflaciju zabeleženu u protekle četiri decenije.

“Niko ne zna da li će taj proces voditi ka recesiji, i ako se to dogodi, koliko će ozbiljna biti recesija”.

Pre nego što ekonomisti banke razmotre da obustave podizanje kamatnih stopa, moraće da vide kontinuirani spori rast, “umereni” porast nezaposlenosti i “jasne dokaze” da se inflacija polako spušta ka cilju od 2 procenta.

“Moramo da stavimo inflaciju iza sebe. Voleo bih da postoji bezbolan način da se to uradi. Ne postoji”, rekao je Pauel.

Federalne rezerve u sredu su ponovo podigle referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta, treći put zaredom. Najnovijom odlukom, kamatna stopa koja utiče na mnoge poslovne i privatne kredite, podignuta je na 3% do 3,25%, najviši nivo od početka 2008.

Pad cena benzina je donekle spustio inflaciju, koja je u avgustu i dalje iznosila visokih 8,3% u odnosu na godinu dana ranije. Niže cene benzina su verovatno doprinele i nedavnom povećanju rejtinga popularnosti predsednika Džoa Bajdena, za koji se demokrate nadaju da će poboljšati njihove šanse na novembarskim izborima za Kongres.

U sredu, zvaničnici Federalnih rezervi su takođe prognozirali da će doći do novih, velikih povećanja referentne kamatne tope, koja bi do kraja godine mogla da iznosi otprilike 4,4%, ceo procenat više nego što su predvideli u junu. Oni očekuju da će kamatna stopa nastaviti da raste i sledeće godine, na oko 4,6%, što je najviši nivo od 2007. godine.

Kada Federalne rezerve podignu kamatne stope, građanima postaje skuplje da podignu kredit za kupovinu kuće ili automobila, a kompanijama da uzmu zajmove. Tada potrošači i kompanije manje pozajmljuju i troše čime se “hladi” ekonomija i usporava inflacija.

Druge velike centralne banke takođe preduzimaju agresivne korake u borbi protiv globalne inflacije, koja se povećala za vreme oporavka svetske ekonomije od pandemije kovida 19 i ruskog rata protiv Ukrajine.

U četvrtak, britanska centralna banka je podigla osnovnu kamatnu stopu za pola procenta, na najviši nivo u poslednjih 14 godina. Švedska centralna banka je podigla svoju osnovnu kamatnu stopu za ceo procenat, a Evropska centralna banka se odlučila na najveće povećanje kamatne stope ikada – od tri četvrtine procenta za 19 zemalja koje koriste zajedničku valutu – evro.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Glas Amerike
Foto: Pexels

Advertisement