Connect with us

Srbija

SRBI NA LEKOVIMA ZA SMIRENJE: Prošle godine u Srbiji popijeno 5,5 miliona kutija sedativa

Published

on

Građani Srbije popili su 5,54 miliona kutija lekova za smirenje u 2018. godini, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje

Kako piše Politika, da smo postali nacija koja ne može bez ovih medikamenata, možda najbolje ilustruje podatak da je prošle godine propisano i realizovano oko 3,2 miliona recepata lekova koji se nalaze na pozitivnoj listi – “bromazepama”, “diazepama”, “alprazolama” i “lorazepama”. Ljudi najčešće posežu za njima zbog nesanice, anksioznosti, mišićnog spazma.

Osim toga, građani Srbije uzimaju i antidepresive, jer je u 2018. godini za lekove iz ove grupe propisano oko 1,59 miliona recepata, a u apotekama je izdato oko dva miliona pakovanja.

Da se Srbija nalazi u samom evropskom vrhu po potrošnji ovih lekova, takozvanih benzodiazepina, ukazuje i klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu docent dr Janko Samardžić.

“Zloupotreba ovih lekova češće kod žena nego kod muškaraca, ali da se poslednjih godina beleži i sve veći broj slučajeva zloupotrebe kod mladih ljudi.”

“Medikamenti iz grupe benzodiazepina koji češće izazivaju zavisnost su oni poput ‘bromazepama’ i ‘alprazolama’. To se može dogoditi ukoliko se uzimaju velike doze lekova i to duže od tri meseca. Treba znati da ako se piju, na primer, sa alkoholnim pićima postoji povećan rizik od pojave toksičnih efekata, pa tada benzodiazepini mogu da izazovu takozvanu smrtonosnu respiratornu depresiju“, kaže dr Samardžić za Politiku.

On smatra i da je neophodna bolja kontrola prilikom njihovog propisivanja, ali ukazuje i da su oni veoma efikasni i gotovo nezamenljivi za pojedina stanja.

Samardžić dodaje da je zloupotreba ovih lekova češće kod žena nego kod muškaraca, ali da se poslednjih godina beleži i sve veći broj slučajeva zloupotrebe kod mladih ljudi. Kaže i da je istraživanje Medicinskog fakulteta pokazalo da je čak 22 odsto studenata i 25 odsto studentkinja koji pohađaju ovu obrazovnu ustanovu, koristilo neki od bezodiazepinskih preparata za potrebe ublažavanja studentskog stresa.

V. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” Ivana Stašević Karličić ukazuje na to da se ovi lekovi obično propisuju osobama starije životne dobi, ali da je nemedicinska upotreba najveća upravo kod mladih koji imaju od 18 do 25 godina. U Srbiji analiza potrošnje ovih lekova pokazuje trend rasta u poslednjih desetak godina.

“Ukoliko se zavisnost razvije, važno je obratiti se psihijatru, koji će pacijentu, u zavisnosti od toga o kojem je leku reč, ili započeti postepeno smanjivanje medikamenta ili najpre prebaciti pacijenta na anksiolitik sa manjim potencijalom, a zatim taj postepeno isključiti”, zaključuje ona.

Tekst: Politika Foto: Image by Pexels from Pixabay

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement