Connect with us

Srbija

SEĆANJE NA KRAGUJEVAČKI MASAKR: U masovnim streljanjima stradalo je 30.000 Srba!

Published

on

I ovog 21. oktobra, uprkos pandemiji korone, u Kragujevcu se održava Veliki školski čas – sećanje na masovna streljanja u Srbiji u jesen 1941. za koja je odgovoran i koja je počinio nemački Verhmaht.

U jednom od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, u strašnoj odmazdi Vermahta u Srbiji, samo od oktobra do decembra 1941. ubijeno je do 30 000 nedužnih civila: muškaraca, žena i dece.

Streljanje 2264 ljudi u Kragujevcu 21. oktobra postalo je simbol stradanja svih njih. Tog dana je streljano 300 đaka gimnazije i na desetine dece. Najmlađi među njima je bio 11-godišnji Rom, čistač cipela.

#NaDanašnjiDan, 21. oktobra 1941. godine, Nemci su u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljali više od 7.000 civila,…

Geplaatst door Serbian Times op Woensdag 21 oktober 2020

Tragove neopisivog zločina ostavile su i žrtve i njihovi hladnokrvni dželati.

„Najduže traje iskopavanje jama, dok samo streljanje ide vrlo brzo (100 ljudi, 40 minuta). Moj lični utisak je da tokom streljanja nema emocionalnih problema. Oni se javljaju danima kasnije, kada se o tome razmišlja, uveče, na miru, izvestio je poručnik Valter“, piše nemačka istoričarka Mari-Žanin Čalić, u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Tito,večiti partizan“.

Muzej 21. Oktobar u Kragujevcu / Wikimedia Creative Commons

Okupacija, ustanak i dolazak Bemea

Bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. nacistička Nemačka je napala Jugoslaviju i osvojila je sa svojim saveznicima u roku od nekoliko nedelja. Međutim, u zemlji se ubrzo formirao otpor protiv okupatora.

Berlin je bio naročito iznenađen i iritiran snažnim otporom u Srbiji – koja je u raskomadanoj zemlji jedina bila pod direktnom upravom Nemačke. Osim toga, oko 180 000 Srba, ratnih zarobljenika poražene vojske, već su bili odvedeni na prinudni rad, u Nemačku.

Zbog toga Adolf Hitler lično postavlja svog zemljaka, austrijskog generala Franca Fridriha Bemea za opunomoćenog Glavnog komandanta u Srbiji i nalaže mu da „najoštrijim sredstvima uspostavi red u čitavoj oblasti“.

Do dolaska Bemea u septembru 1941. u Srbiji su kao okupatori operisale četiri specijalno formirane, ali nepotpune i loše naoružane pešadijske divizije Verhmahta, od kojih su dve činili Nemci (704 i 714), jednu Austrijanci (717), a jedna je bila mešovita, (718) činili su je uglavnom Austrijanci, ali i istočni Nemci. Beme zato dobija i dve divizije kao pojačanje.

Već 10. oktobra on izdaje komandu da „svi komunisti, svi muški stanovnici za koje su sumnja da su komunisti, svi Jevreji, određeni broj nacionalističkih i demokratski nastrojenih stanovnika, budu uhapšeni kao taoci“. U slučaju gubitaka Vermahta, streljački odredi Vermahta moraju da streljaju taoce – 100 za svakog ubijenog i 50 za svakog ranjenog.

„Sredinom oktobra 1941. šef civilne uprave u Srbiji, SS-ovac Harald Turner svom prijatelju piše o streljanjima u Srbiji: Dragi Riharde! Nije to lep posao! Ali to se mora, da bi ljudima jednom za svagda bilo jasno šta znači i samo napasti nemačkog vojnika. A s druge strane, ovo je najbrži način za rešavanje jevrejskog pitanja“, navodi Mari Žanin Čalić.

Saopštenje o streljanju Srba 21. oktobra u Kragujevcu / Wikimedia Creative Commons

Šta je bilo sa odgovornima za streljanja?

Streljanjem u Kragujevcu rukovodio je više nego revnosno major Paul Kenig, iz 717. divizije. On je preživeo rat, a šezdesetih godina je istraga protiv njega obustavljena. I onda mu se gubi trag.

Paul Hofman koji je komandovao tom zloglasnom 717. divizijom, bio je tri godine u zarobljeništvu i umro je 1979. u dubokoj starosti. Valter Hingofer, koji je takođe te jeseni komandovao dvema divizijama u Srbiji, umro je 1951. u Beču.

Johan Fortner, komandant 718 divizije je uhapšen i isporučen Jugoslaviji. U Beogradu je osuđen na smrt i obešen 26. februara 1947. Harald Turner je takođe isporučen Jugoslaviji i iste godine obešen.

Beme je uhapšen i prebačen u Nirnberg. Kada je postalo izvesno da će biti isporučen Jugoslaviji, maja 1947 izvršava samoubistvo, bacajući se sa četvrtog sprata u istražnom zatvoru.

Egzekucija Srba u Kragujevcu / Wikimedia Creative Commons

Posle rata – Šumarice

Prostor na kome je izvršeno streljanje u Kragujevcu, pretvoren je 1953. u memorijalni park Šumarice, gde se održava niz manifestacija kojima se odaje pošta žrtvama streljanja u Srbiji i svake godine Veliki školski čas.

Ove godine, zbog pandemije korone, centralnoj manifestaciji će prisustvovati samo učesnici programa i zvanice. Među njima je i Dorotea Gizelman, zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji.

Predstavnicima Nemačke je neposredno posle rata dolazak u Šumarice bio zabranjen, rekao je za DW Nenad Karamijalković, iz Muzeja „21. oktobar“. Posete su počele krajem pedesetih, prvo iz DDR-a, a dve decenije kasnije i iz Zapadne Nemačke.

Parlamentarna delegacija Nemačke bila je u poseti 2002, a od 2003. Ingolštat i Kragujevac su gradovi partneri. Mladi iz Hanovera i Hamburga uspostavili su razmenu đaka. Nemačko društvo za međunarodnu saradnju, donacijom od 15 miliona evra pomaže renoviranje monumentalnog muzeja.

Mnogo toga govori u prilog pomirenja i želje da se odaje pošta desetinama hiljada nedužno stradalih u Srbiji.

Spomen park u Kragujevcu / Wikimedia Creative Commons

Istorija se piše dalje

Poslednji preživeli streljanja u Kragujevcu preminuo je pre samo dve godine. Istorija strahota 1941. u Srbiji nije do kraja napisana, i piše se dalje – u zemlji žrtava i u zemljama počinilaca.

Mnogo toga još može da se uradi na zatvaranju otvorenih rana. Velika prilika za to pruža se ponovo 2021. kada se obeležava 80 godina od početka invazije Hitlerove Nemačke na Jugoslaviju i masovnih streljanja nedužnih civila u Srbiji.

Rasprava se otvara već početkom naredne godine, prikazivanjem dokumentarnog filma „Dva lica rata“, koji se dobrim delom bavi streljanjima civila u Srbiji. Autor te produkcije austrijskog javnog servisa ORF je Zoran Dobrić, višestruko nagrađivani istraživački novinar iz Beča.

Postoji inicijativa da se naredne godine u Kragujevcu nađe i neko od visokih zvaničnika iz Nemačke, potvrđeno je za DW. Da li će do toga doći, umnogome zavisi razvoja pandemija korone.

Izvor: Deutsche Welle
Foto: Wikimedia Creative Commons

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement