Connect with us

Dijaspora

SAŠA OTKRIO KOLIKO JE TEŽAK POSAO NA ALJASCI: Smena traje 18 sati, slobodnih dana nema, mora da se preradi sva riba koja stigne!

Published

on

Koliko nam trenutno nedostaju zanatlije postaje jasno tek kad se dogodi neki kvar u stanu. Iz Srbije, osim stručnjaka, sve više odlaze na rad u inostranstvo i kvalifikovani majstori. S druge strane i Srbija je nekima zemlja u kojoj mogu da zarade više nego kod svoje kuće.

Prvi put je Sašu Stamenkovića (49) na Aljasku poveo njegov avanturistički duh. Hteo je da poseti bar neki deo Amerike, a zarada mu je bila na drugom mestu. Uslovi za rad su, kaže, bili dobri, ali teški. Smene su ponekad bile i do 18 sati pa nije bilo mnogo vremena za obilazak i za zabavu.

– Slobodnih dana nema jer sezona lova na losose traje kratko. Mora da se preradi sva riba koja se istovari sa broda tako da vremena za zabavu nema. Možda nedelju dana pre i posle sezone – navodi Stamenković.

Čak 80 odsto naših ljudi, prema istraživanju Infostuda, polazeći u svet, očekuje bolje uslove rada, bogatiji društveni život, veću zaradu…

– Aktivno na tome radi svega 20-25 odsto ispitanika, ali da svo stečeno znanje posle dođu i primene u svojoj državi – navodi Miloš Turinski iz Infostuda.

U inostranstvo najčešće odlaze visokoobrazovani, mada su u poslednje vreme tražene i zanatlije. Zbog toga i Srbija uvozi radnike pa je samo u prvih mesec dana ove godine Nacionalna služba za zapošljavanje izdala oko 1.700 dozvola za rad strancima.

U toku prethodne godine skoro 24.000 stranih državljana dobilo je ovu dozvolu. U Srbiju najčešće dolaze radnici iz Kine, Turske, Rusije, ali i Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske

Glavna ideja Zakona o zapošljavanju stranaca, usvojenog u decembru 2014. godine, jeste da se poboljša poslovna klima u Srbiji i olakšaju administrativne procedure, tvrde nadležni.

– To postaje neka nova normalnost. Odliv radno sposobnog stanovništva nas očekuje i u narednim godinama. Samim tim mi već godinama unazad i uvozimo radnu snagu. Znači svet je postao jedno globalno selo gde radno sposobno stanovništvo može jednostavno da migrira iz lošijih razvijenijih zemalja u bolje razijene – navodi Turinski.

Radnici stranci koji su svoju bolju priliku našli u Srbiji uglavnom rade kao zanatlije. Ipak, ima i onih koji ovde stvaraju porodice, postaju vlasnici nekretnina.

Što se tiče naših ljudi koji odlaze u inostranstvo, u poslednjih nekoliko decenija većina ih se ne vraća. Vraćaju se najčešće oni koji ovde imaju kuću ili stan ili su promenili planove.

Tekst: RTS Foto: Printscreen

Advertisement