Connect with us

Amerika

RIZIČAN POTEZ AMERIKE: Ministar odbrane priznao da je cilj SAD da oslabe Rusiju!

Published

on

Kada je američki ministar odbrane Lojd Ostin na kraju tajne posete Kijevu izjavio da je cilj njegove države da Rusija iz ovog rata izađe toliko oslabljena da nikada više ne bude u mogućnosti da izvrši invaziju na bilo koju državu, faktički je priznao da će ovaj sukob doživeti izvesnu evoluciju – od bitke za kontrolu nad Ukrajinom do one koja suprotstavlja Vašington i Moskvu.

Ipak, kada je slao prve pošiljke oružja predsednik SAD-a Džozef Bajden je ušao u rat insistirajući na tome da ne želi da se sukob pretvori u nadmetanje između Sjedinjenih Država i Rusije. Umesto toga, jednostavno je pomagao maloj demokratiji koja se bori da se odbrani od preuzimanja od strane daleko moćnijeg suseda.

„Direktna konfrontacija između NATO-a i Rusije je Treći svetski rat, nešto što moramo da pokušamo da sprečimo“, rekao je Bajden početkom marta, samo dve nedelje nakon početka sukoba.

Obavezao se da će držati američke trupe van borbe i odupreti se nametanju zone zabrane letova iznad Ukrajine koja bi rizikovala da američke i ruske snage dođu u direktan sukob.

Ipak, kako su ruska ratna zverstva postala očiglednija, a potreba Ukrajine za težim naoružanjem povećana, crvene linije su postale nejasnije, a retorika oštrija. Istovremeno, rečima i delom, Sjedinjene Države postepeno idu u pravcu potkopavanja ruske vojske.

Najpre su uveli sankcije osmišljene da spreče rusku vojsku u razvoju i proizvodnji novog oružja, smanji prihode od nafte i gasa koji pokreću njegovu ratnu mašinu.

Neposredni podsticaj za orkestriranu izjavu Ostina da Sjedinjene Države žele da „Rusija oslabi do tačke u kojoj ne može da uradi stvari kao što je invazija na Ukrajinu“, imalo je za cilj da se ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom postavi ono što Visoki zvaničnik Stejt departmenta nazvao “najjačim adutom” za dugo očekivane pregovore o prekidu vatre.

Putin “već izgubio rat”

Ali dugoročno gledano, opis američkog strateškog cilja Ostina sigurno će ojačati uverenje predsednika Vladimira Putina da je rat zaista produkt želje Zapada da uguši rusku moć i destabilizuje vladu.

I time što američki cilj predstavljaju kao oslabljenu rusku vojsku, Ostin i drugi u Bajdenovoj administraciji postaju eksplicitniji u pogledu budućnosti.

Komentari Ostina, potkrepljeni su izjavama američkog državnog sekretara Entoni Blinkena o različitim načinima na koje je Putin „već izgubio“ rat, i odražavaju odluku koju su doneli Bajdenova administracija i njeni najbliži saveznici, koji su rekli da sada otvorenije i optimističnije govore o mogućnosti ukrajinske pobede u narednih nekoliko meseci – kako se bitka pomera na jug i istok, oblasti u kojima bi Putinova vojska, teoretski, trebalo da ima prednost.

U trenutku kada američki obaveštajni zvaničnici izveštavaju da Putin misli da pobeđuje u ratu, strategija je da se uguši narativ da će ruska vojna avantura biti pogubna i da je to sukob koji Putin ne može sebi da priušti.

Rizična strategija

Ali to je strategija koja nosi određene rizike.

„Ovde je veoma uska linija“, rekao je Džejms Arojo, bivši visoki zvaničnik britanske nacionalne bezbednosti koji sada radi kao direktor Dičli fondacije, istraživačkog centra koji se fokusira na promovisanje demokratije.

„Rizik je da bi se „degradacija ruske vojne moći“ lako mogla pretvoriti u degradaciju Rusije kao sile uopšte — i da će Putin to iskoristiti da podstakne nacionalizam”, dodaje Arojo.

Postoji i drugi rizik: ako se Putin uveri da su njegove vojne snage ugnjetavane, pokrenuće pojačane sajber napade na zapadnu infrastrukturu, možda upotrebiti hemijsko oružje ili svoj arsenal taktičkog nuklearnog oružja na „bojnom polju“. To je mogućnost koja je pre osam nedelja bila jedva zamisliva, ali danas je drugačije.

„Obzirom na potencijalni očaj Putina i ruskog rukovodstva i neuspeh sa kojim su se do sada suočavali u vojnom smislu, niko od nas ne može olako da shvati pretnju koju predstavlja potencijalno pribegavanje taktičkom nuklearnom oružju ili nuklearnom oružju niskog prinosa“, upozorio je Vilijam Burns direktor CIA-e.

Rekao je da su šanse male. Ali među mogućim scenarijima koje ispituju američki zvaničnici je jedan u kojem Putin, detonira „demonstracionu“ eksploziju iznad Crnog mora ili u nenaseljenom području kao hitac upozorenja upućen Zapadu.

Ali uprkos svim javnim upozorenjima — osmišljenim da umanje epizodične nuklearne pretnje Putina — Bela kuća radi na tome da javno pokaže da Rusija izlazi iz rata u daleko slabijoj poziciji, vojno i ekonomski.

Novi fokus bi, teoretski, trebalo da favorizuje Ruse. Njihove linije snabdevanja do ruske teritorije su daleko kraće nego što su bile na početku rata. Sporna teritorija na jugu i istoku Ukrajine obuhvata široke oblasti, koje su više pogodne za artiljerijsku baraž u ruskom stilu.

“Ukrajinci moraju da veruju u pobedu”

Putovanje Ostina i Blinkena je bilo smišljeno tako da se pokaže da, dok na papiru Rusi imaju prednost, šanse zapravo idu u prilog Ukrajincima, uglavnom zato što imaju motivaciju je njihov primarni cilj očuvanje domovine.

„Prvi korak u pobedi je verovanje da možete pobediti“, rekao je Filip Bridlav, nekadašnji vrhovni saveznički komandant za Evropu, najviši vojni oficir NATO-a, do 2016.

Dodao je da mu je drago zbog poruke koju je poslao Ostin, čak i ako bi rizikovao da provocira Rusiju, jer „Ukrajinci moraju da veruju da nameravamo da im damo ono što im je potrebno, ono što će im biti potrebno da pobede“.

To je svakako teška artiljerija, a kako su Bajdenova administracija i druge zemlje NATO-a požurile da to oružje daju u ukrajinske ruke, Rusi su postali sve glasniji u svojim upozorenjima da su pošiljke same po sebi čin agresije – i da bi mogle biti gađane.

Artiljerija se, međutim, može opravdati kao odbrambeno oružje — ona ne može da udari direktno na Rusiju. Ali izjava Ostina o sprečavanju Rusije da ponovo izvrši invaziju, u Ukrajini ili negde drugde, artikulisala je strategiju koja je nagoveštena, kako u javnim izjavama, tako i u vidu sankcija koje je Zapad uveo Rusiji u proteklih osam nedelje.

Najštetnije od tih sankcija može biti kontrola izvoza visokotehnoloških komponenti koje su potrebne ruskoj odbrambenoj industriji za proizvodnju novog oružja. Za razliku od Kine, drugog velikog američkog protivnika, Rusija ima ograničene mogućnosti za proizvodnju sopstvenih čipova i ne može ih razviti bez zapadne tehnologije.

I sam Bajden je rekao da je njegov cilj da smanji rusku ekonomsku snagu i oslabi vojsku njenu u godinama koje dolaze. Sada postoje izveštaj da ruskom vojno-industrijskom kompleksu ponestaje delova.

„Ruski sektor visoke tehnologije i odbrane guše se bez ključnih inputa“, rekao je Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost.

Za sada je teško izmeriti efekte na stvarnu proizvodnju oružja, a nejasno je da li će Rusi uspeti da pronađu alternativne izvore snabdevanja.

Američke sankcije uglavnom bez efekta

Zvaničnici administracije koji su duboko uključeni u strategiju sankcija kažu da će se one vremenom zaoštravati. Kako kapital presuši za ulaganje u nove kapacitete, kako se zalihe čipova smanjuju, a prihodi od energije opadaju, pritisak će postati očigledniji. Vremenom će prerasti u robu široke potrošnje, što će otežati Rusima da kupuju brenidrane proizvode poput Ajfona i Androida.

Ipak, pitanje koje bdi nad strategijom koju je opisao Ostin je da li ona može da funkcioniše. Svaki američki predsednik od Harija Trumana pokušao je da pritisne Severnokorejce žestokim sankcijama, a danas je njihov nuklearni arsenal veći nego ikad. Donald Tramp je često govorio da će 1.500 sankcija koje je uveo Iranu dovesti zemlju za pregovarački sto, moleći za dogovor. To se nije desilo.

Bajdenovi pomoćnici kažu da razumeju da sankcije same po sebi ne mogu da učine čudo – ono što bi moglo je visoko koordinisan spoj sankcija, vojnog pritiska i diplomatije. To je težak zadatak i sa manjim državama. Sa zemljom veličine Rusije, naoružanom nuklearnim oružjem, postaje daleko rizičniji predlog.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Nova.rs
Foto: Printscreen YouTube / PBS NewsHour

Advertisement