“Svi znamo šta je Srbija u vaterpolu i poziv da zaigram za reprezentaciju za mene je bilo nešto fenomenalno. To je najbolji potez koji sam ikada mogao napraviti”, kaže za Nova.rs Marko Radulović, rođeni Riječanin, osvajač zlatne medalje i MVP Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina.
Ovaj nekadašnji igrač hrvatskog „Primorja“, prošao je i sve mlađe kategorije hrvatske reprezentacije, a kada su izostali pozivi tamošnjih selektora, prihvatio je da sportsku karijeru pravi sa „delfinima“ u Srbiji. I, kaže, da se nijednog trenutka nije pokajao.
Talentovani mladi vaterpolista Marko Radulović (20), uz čije ime dobri poznavaoci ovog sporta vezuju i reč – biser, dominirao je na Svetskom juniorskom prvenstvu i svojim maestralnim golgeterskim plejadama zadivio svet. Zasluženo je poneo priznanje najboljeg mladog igrača, a sa saigračima iz reprezentacije, Srbiji je doneo zlato i veliku radost.
Sada, posle prvenstva i kratkotrajnog slavlja, vaterpolista kragujevačkog Radničkog kaže da „nagradu ostavlja sa strane“ i nastavlja da trenira, jer uskoro počinje domaće prvenstvo i regionalna vaterpolo liga.
Kao najkorisniji igrač Svetskog prvenstva, on je sa još petoricom saigrača iz Radničkog vodio Srbiju do zlatne medalje, a u teškim i neizvesnim mečevima postigao je 22 gola. Skromno kaže da se nije nadao MVP nagradi, ali je potajno priželjkivao.
„Duboko u sebi možda jesam imao neka očekivanja, ali nisam nešto previše išao za tim. Davao sam iz utakmice u utakmicu svoj maksimum. Kada se igra za reprezentaciju, stvarno je velika čast, a svaki igrač je davao svoj maksimum“, priča nam mladi vaterpolista.
NEKI „LJUDI“ NISU ČESTITALI
Marko Radulović rođen je u Rijeci 2001. godine, gde je počeo da trenira vaterpolo sa šest i po godina, a njegov talenat brzo su prepoznali, tako da je već sa 15 godina debitiovao u prvom timu Primorja. Kao perspektivan mladi igrač, branio je boje hrvatske reprezentavcije u mlađim selekcijama, a kada je njegova karijera trebalo da krene uzlaznom putanjom, počeli su da izostaju pozivi. Tada je doneo odluku da zaigra za srpske klubove, pa je 2018. prešao u Vojvodinu, kasnije u Šabac, a trenutno brani boje kragujevačkog Radničkog.
„Položaj u kojem sam bio u Hrvatskoj, a to je da nisam dobijao skoro dve godine pozive za reprezentaciju, naveo me je da pređem u Srbiju. U međuvremenu se otvorila mogućnost da igram u reprezentaciji preko Uroša Stevanovića, koji mi je sada trener u Radničkom. Ja sam za trenutak razmislio i odlučio da bi to bila fenomenalna prilika, zato što svi znamo šta je Srbija u vaterpolu. To je najbolji potez koji sam ikada mogao napraviti, stojim iza svakog svog poteza, a ovo je stvarno bio najbolji mogući potez za mene“, pojašnjava Marko.
Na Svetskom prvenstvu u Češkoj, u četvrtfinalnoj utakmici, susreo se i sa svojim nekadašnjim saigračima iz Hrvatske. Kaže da su od njih stigle i čestitke za osvojeno zlato i MVP, ali dodaje da „neki ljudi“ nisu čestitali.
„Saigrače sa kojima sam igrao u klubu i u hrvatskoj reprezentaciji dobro poznajem, bilo ih je troje četvoro na prvenstvu i oni su mi čestitali. Bile su pozitivne reakcije, a ovi ljudi koji me nisu pozivali u hrvatsku reprezentaciju, njih i dalje nema, ne čestitaju ni za individualno ni za timsko dostignuće. Ovi koji su mi bili bitni i koji je trebalo da mi čestitaju oni su i čestitali“.
HRVATSKA ŠKOLA MI JE POMOGLA
Marko Radulović je redak primer sportiste koji može da kaže da je imao priliku da iznutra vidi i otkrije tajne uspeha vaterpolo sila kao što su Srbija i Hrvatska. Na evropskim i svetskim takmičenjima, ove dve reprezentacije su uvek u derbi okršaju, sa zagarantovanim spektaklom za publiku.
„U suštini nema velike razlike, ali ima finesa. U Srbiji se više pažnje posvećuje odbrani, što u Hrvatskoj recimo nije slučaj. Ovde kažu: ‘ajmo odbrana, pa ćemo onda u napadu da uradimo šta god da uradimo (smeh). Šalu na stranu, hrvatska škola je jednako dobra kao i srpska. Sve te naše škole na Balkanu, uključujući i crnogorsku su jedne od najboljih na svetu. Nema tu nekih prevelikih razlika, svi smo mi donedavno bili jedna država. Temelji su ostali isti, sada su samo neke sitnice različite. Te mlađe kategorije u Hrvatskoj su mi mnogo pomogle da napredujem, a ovde sam naučio neke finese“.
NAPAD NA LIGU ŠAMPIONA
Marko se trenutno priprema za nove klupske pobede sa Radničkim iz Kragujevca, sa kojim je već trijumfovao u domaćem prvenstvu i Regionalnoj ligi. Sada, kako kaže i on i klub, podižu lestvicu i jurišaju na Ligu šampiona.
„To nam je jedino još preostalo da osvojimo i jedino što ovom klubu fali. To je definitovno naš cilj. Ekipa je sa razlogom pravljena da se osvoji Liga šampiona. Da li će to biti ove ili narednih godina, videćemo. Na nama je da ganajamo taj cilj, pa ćemo da vidimo dokle će nas dovesti.
NADAM SE POZIVU ZA IGRE U PARIZU 2024.
Nedavni uspeh sa juniorskom reprezentacijom Raduloviću je probudio nadu da bi jednog dana mogao da bude i deo olimpijskog tima. I to, kako kaže, ne samo on, već i njegovi saigrači iz Radničkog.
„Ispratili smo skoro svaku utakmicu na Olimpijskim igrama i radovali se osvojenom zlatu. To nam je bio motiv više kasnije na našim utakmicama. Naravno da se nadamo pozivu selektora, uvek se nadamo onom najvišem, zato i treniramo. Stvar selektora je da vidi da li mi to zaslužujemo, jer znamo da se na pripreme reprezentacije Srbije pozivaju samo najbolji. Videćemo da li smo mi baš ti najbolji. Naravno, svakom sportisti su Olimpijske igre san i osvajanje Olimpijskih igara, ali to je sada dugoročan plan. Idemo korak po korak, prvo klupska sezona, pa ćemo videti za dalje“, zaključio je Marko Radulović.
Izvor: Nova.rs Foto: Printscreen / Instagram
